offline
- Kaplar
- Super građanin
- Pridružio: 01 Nov 2013
- Poruke: 1245
|
Пре неки дан опет попуњавам некакав упитник везан за "мотивацију, међуљудске односе, климу и некакав однос према раду". Гомила листова са некаквим питањима, која у мени изазивају нервозу и нелагоду. Не могу се помирити са чињеницом да нас воде људи, који све живо на овом свету записују, (јер као будала памти, а паметан записује), а не запишу себи у главу да људе треба водити.
Еј бре, они се уче према неким семинарима, предавањима, чудима како је потребно бити човек према радницима, како треба бити лидер, како је кључ успеха на пројектима да си у добрим односима са свима. Чим ти окрену леђа, они те код неких других оговарају (пожентурачили се начисто), налазе ти стотину мана и опет све то према неким кривама и табелама учинка. Све се претвара у неке једноставне математичке обрасце, цифре, зависност време-новац и нико више не види човека. Мотив човека се може вредновати цифрама, ужас живи.
Рекао сам себи, ако икада преживим ово западњачко време и попнем се довољно високо, та пошаст ми неће прећи кућни праг. Ти што обучавају менаџере ми у фирму неће ући. Које је то понижавајуће трљање носа, када даш хиљаде евра фирми за обучавање људи у грађењу међуљудских односа, даш директорима плате по 15-20 хиљада евра, продавцима проценат од продате робе, а радник не може ни дршку од чекића да поправи. Менаџери су нам стари момци и девојке, или људи са једним, евентуално двоје деце. Не знају шта ће од пара, па једни утуку то у скупу одећу, други у неке своје личне пројекте (купи нека кола па их прерађује, или неку још гору глупост), трећи обиђоше пола света и генерално сви труну и пропадају, па се прекривају килама шминке, или троше паре на скупе посете приватним лекарима, јер им се тела напунише токсинима.
Профил високообразоване "младе" особе, самца или самице је данас највисочије цењен у фирмама. У врх главе да је породичан човек са једним дететом, где он сам, или сама схвати после неког времена да децу прави и има сиротиња. Ужасно сујетни људи, сви неки "играчи", тактичари. Нико нема ни мало храбрости, ни мало визије за будућност.
Опште одсуство визије је данас водећи модел многих младих. Ја се строго противим томе. Не дам се и даље. Направио сам у глави неколико нових путања развоја и то све из материјала и алата доступних код нас у Србији. Држите ми палчеве браћо. Узимање више није прави модел, него дељење.
Молите Бога да ово лудило прође и то да прође без крвопролића.
|
