offline
- stalker
- Legendarni građanin
- Pridružio: 02 Feb 2010
- Poruke: 3634
|
Svetu se sprema megakatastrofa
London -- Svetu preti najmasovniji finansijski kolaps ikad, a povećanje krize u Evrozoni smanjuje teren za manevre, kaže ekonomski komentator Telegrafa Džeremi Vorner.
U komentaru pod naslovom "Negativne kamatne stope vode svet na put najmasovnijeg sloma u istoriji", Vorner ukazuje da više od 30 odsto svih državnih obveznica zemalja Evrozone ima negativnu kamatnu stopu, što iznosi oko dva biliona evra u hartijama od vrednosti.
Takvo stanje stvara dodatni teret za makroekonomsku situaciju i preti finansijskoj stabilnosti Evrozone, upozorava on.
Od najave programa kvantitativnog popuštanja pritiska Evropske centralne banke (ECB), pre četiri meseca kada su prinosi na 10-godišnje švajcarske obveznice prvi put u istoriji skliznuli u negativnu zonu, pokrenula se lavina negativnih kamatnih stopa širom evropskih tržišta državnih obveznica.
U potrazi za "sigurnim utočištem", investitori su odlučili da preuzmu rizik i da plate vladama za privilegiju njihovog kreditiranja.
"Ako posmatramo svaku državu posebno, statistika još više užasava. Prema podacima investicione banke 'Džefris', gotovo 70 odsto nemačkih obligacija ima negativni prinos. U Francuskoj je taj pokazatelj 50 odsto", predočava Vorner.
On je naveo primer Španije, koja pre nekoliko godina apsolutno nije bila u stanju da otplaćuje svoje obaveze, a njen negativni pokazatelj je iznosio samo 17 odsto.
S njegove tačke gledišta, to se nikada nije desilo u ovakvoj razmeri, ali s povećanjem krize u Evrozoni sve je manji prostor za manevre, a mogućnost bankrotstva postaje sve realnija.
Ono zbog čega su negativne kamatne stope razlog za brigu jeste činjenica da je, po Vornerovom mišljenju, obim rasta svetske tražnje gotovo u potpunosti uslovljen rastućim nivoom duga.
Javni dug je počeo da raste kada su kompanije i domaćinstva smanjila svoje zaduživanje. U pogledu kreditne ekspanzije, tržišta u usponu su jednostavno zamenila zapadne države, piše Vorner i dodaje da je alarm koji upozorava na finansijsku krizu prošao gotovo neregistovano.
Samo kombinovani javni javni dug zemalja Grupe 7 je porastao za skoro 40 procenata na oko 120 odsto njihovog BDP-a od početka krize, dok je ukupan dug privatnog nefinansijskog sektora porastao za 30 odsto, što znatno nadilazi provredni rast.
Hvatajući se u koštac s negativnim privrednim tendencijama, vodeće centralne banke širom sveta su se jedna za drugom latile prakse štampanja novca.
Prvo je to učinila američka Uprava federalnih rezervi, za njom Banka Engleske i Centralna banka Japana, a sada i u EU, navodi britanski analitičar i zaključuje da to može da poljulja makroekonomsku i finansijsku stabilnost sveta u celini.
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&am....._id=986718
..................................................................................................................................................
И један коментар на све ово:
+ ++++++++Dobro jutro, Kolumbo!
To da svetu sledi finansijski slom, tvrdim više od deceniju.
I pre početka finansijske krize. Koju sam predvideo.
Šta danas kaže Džeremi Vorner?
Više od 30% svih državnih obveznica zemalja Evrozone imaju negativnu kamatnu stopu. To je iznos od 2.000 milijardi evra hartija od vrednosti, kaže ekonomski analitičar.
Kakvih hartija od vrednosti,čoveče?
To su štampane hartije BEZ vrednosti.
Papirići.
Kompjuterski brojevi.
Objasnio sam u ranijem tekstu problem sa negativnom kamatnom stopom.
Kratko obnavljamo lekciju da mogu svi da prate.
Štediša ima svoj zarađeni novac koji nosi u poslovnu banku.
Umesto da dobije kamatu na svoj ulog, on mora da plati banci što mu drži novac.
Poslovna banka plasira viškove novca kod Centralne banke.
Umesto da dobije kamatu na taj novac, ona mora da plati CB čuvanje novca.
CB kupuje obveznice države.
Umesto da država plaća kamatu na uzeti novac, CB njoj plaća što koristi njen novac.
Tako se tih 2.000 milijardi evra sliva ponovo prema državi, koja pravi sve veće deficite.
U potrazi za „ sigurnim utočištem“, piše naš ekonomski analitičar,
investitori su odlučili da preuzmu rizik i da plate vladama za
privilegiju njihovog investiranja.
Hajde sada ovo da objasnim.
Investitori traže sigurno utočište za svoj novac finansirajući države.
Odnosno, vlade.
Oni plaćaju vladama tu privilegiju da vlade uzmu njihov novac.
Investitori tu privilegiju plaćaju svojim gubicima.
Sigurno utočište je siguran put u bankrot investitora.
Da li su investitori normalni?
Da li oni vole više državu i vladu od sebe?
Oni namerno srljaju u svoju propast da bi imali privilegiju da
finansiraju vlade.
Ovakva ekonomska logika je idiotska.
Investitori moraju da dođu, ne kod mene da ih ekonomski obrazujem, nego kod psihijatra, jer su to njegovi pacijenti.
Da li su investitori ludi?
Da li su Samarićani?
Nisam sreo takve investitore.
Mora da postoji neka fora iza tog programiranog milosrđa investitora.
Šta li je to?
Stvar je vrlo jednostavna.
Nisu investitori milosrdni prema građanima i privredi, koji koriste
njihov novac, nego samo prema vladama , koje im omogućavaju da se nenormalno bogate, porobljavajući svoje poverioce i izvlačeći ogromne profite u tom dužničkom ropstvu njihovih očajnih i prezaduženih klijenata.
Ako znamo da veliki igrači negativnim kamatnim stopama finansiraju vlade, onda je sve jasno. Isti ti veliki igrači dobijaju od vlade i Centralne banke privilegije da zarađuju nenormalne profite.
Recimo, samo na finansijskom trejdingu, za koga mnogi nisu nikada ni čuli, svakih sedam dana, obično petkom, isplaćuju se zarade od 20 do 30% nedeljno.
To znači da su prinosi na kapital – 80 do 120% mesečno.
Gde to ima?
U suludom ekonomskom sistemu u kome se štampaju dolari i evri bez pokrića i gde bogate bitange postaju sve bogatiji, dok siromašni postaju sve siromašniji i bedniji.
Znači, nisu veliki investitori mekoga srca, kako nam to prikazuje
ekonomski analitičar, nego se radi o klasičnoj razbojničkoj pljački
ostatka čovečanstva , koji ne ulazi u kastu bogatih i privilegovanih skotova.
Ta sirotinja plaća svojim lošim standardom i ugroženom živornom
egzistencijom prevare ekonomskih ubica i tržišnih talibana.
Investitori novac plasiraju vladama.
I gube.
Vladama upravljaju političari.
I dobijaju.
Oni lično profitiraju.
Države prave sve veće deficite, jer političari ne znaju da upravljaju novcem u interesu svih u državi.
Upravljanje novcem je zanat.
Struka.
Veština.
I to moraju da rade veliki stručnjaci koji dobro znaju finansije.
Ako neko ko je neuk upravlja, recimo, avionom, taj avion će sigurno pasti.
Tako će straditi nekoliko stotina putnika.
I taj neuki pilot, koji je uzeo da radi posao koji ne zna.
To je cena njegovog neznanja.
Ako finansijama neke države upravljaju neuki političari, onda će te finansije propasti.
Cenu će platiti nekoliko miliona ljudi.
Političar neće stradati. Naprotiv, on će izaći bogatiji iz tog svog
upravljanja finansijama.
To bogaćenje na narodnoj nesreći daje snagu političkom ološu da nastave da uništavaju državu i narode, radi svog ličnog bogaćenja.
Ako finansijama sveta upravlja Familija, kao što upravlja, ako ona
štampa dolare i evre kao konfete, onda je sigurno da će finansije
sveta propasti.
Tačnije, onog dela sveta koji koristi tu valutu.
Cenu njihovog upravljanja će platiti nekoliko milijardi ljudi.
Familija će izaći bogatija iz tog finansijskog sloma.
Šta, zapravo, radi Familija?
Zadužuje države i narode bezvrednim novcem.
Šta je cilj tog zaduživanja?
Namera Familije je da preuzme IMOVINU država i naroda. Kada imovina pređe u njihove ruke, onda će nestati države, jer više države nisu potrebne pošto svetom upravlja jedna Korporacija u vlasništvu Familije.
Narodi će postati robovi, okovani kreditima koje nikada neće moći da vrate.
Kredite ni ne treba da vrate, važno je da robovi plaćaju kamate. Ovce pasu na livadama Familije i šišaju se zbog vune. Ako nema ovaca, nema ni vune.
Kada smo ovo ponovili, ništa novo nisam napisao, samo utvrđujemo pređeno gradivo, onda nastavljamo dalje našu analizu.
Vlade dobijaju da upravljaju novcem, mada one nisu kompetentne da rade sa tim novcem.
Motiv milosrđa investitora sam objasnio.
Pošto političari ne znaju da rade novcem, onda gube taj novac.
Gubljenje novca u državi stvara budžetske deficite.
Državna kasa ima veće rashode od prihoda.
Umesto da se promeni upravljač novcem, umesto korumpiranog političara da se na čelo države dovede mudri državnik, koji će izlečiti bolesne državne finansije, nastavlja se vladavina političkog ološa u strogo kontrolisanoj i nameštenoj demokratiji. Nema promene ni političkog ni ekonomskog sistema. Jedni te isti vladaju i služe interesima Familije.
Pošto nema sistemske promene, vlada nastavlja da pravi gubitke.
Sve veći gubici se kumuliraju i naduvavaju. Sve veći gubici država se pokrivaju sve većim zaduživanjima.
Analitičar navodi da je kombinovani javni dug zemalja Grupe 7 porasta za 40% od izbijanja krize i da sada dostiže preko 120% BDP.
Šta to znači?
Narkoman želi da se skine sa igle tako što povećava doze opijata koje koristi.
To je siguran put u smrt.
Istovremeno, ukupan dug privatnog nefinansijskog sektora je porastao za 30%.
Nefinansijski sektror je privreda gde se jedino stvara realna nova vrednost.
Ako je njihov dug od izbijanje krize porastao za 30%, dok je stopa privrednog rasta tih zemalja bila u minusu ili nešto iznad nule, to onda znači da realna ekonomija grca pod teretom sve većih dugovanja i da je samo pitanje vremena kada će se sve to slomiti.
Da li će slomiti?
Sigurno.
Nema nikakve dileme.
Analitičar nam daje podatak da je statistika razvijenih država
užasavajuća. Tako, na primer, gotovo 70% nemačkih obligacija ima negativan prinos. U Francuskoj je taj pokazatelj 50%.
To znači da se vrši dodatno upumpavanje svežeg novca u sistem koji pravi sve veće gubitke.
Zato analitičar zaključuje da je veliki razlog za brigu zbog negativne kamatne stope, jer je obim rasta svetske tražnje gotovo u potpunosti uslovljen rastućim nivoom duga.
Pojašnjavam.
Da bi se zadržala, kakva takva svetska tražnja, moraju da rastu dugovi.
To je neodrživo na dugi rok.
Poređenja radi, budžetski prihodi Srbije najvećim delom se pune iz poreza na uvoz. Ispada, što je veći uvoz, to je bolje za državne finansije.
Slobodan uvoz uništava domaću proizvodnju, koja otpušta radnike, koji odlaze na biro, država mora da povećava rashode za sve veći broj ljudi koji ne rade, povećani rashodi povećavaju deficite, koji se pokušavaju pokriti povećenim prihodima, odnosno rastom uvoza.
Šta će se dogoditi?
Slom.
Ko to ne želi da vidi?
Politički ološ i estradni ekonomisti.
Zašto?
Oni brane samo svoje lične interese.
Sudbina države i naroda ih ne zanima.
Neka igranka traje dok traje.Gde je kraj?
Objasnio sam do sada bezbroj puta.
Finansijskog perpetum mobila nema.
Računi stižu za naplatu.
Izlaz iz eksponencijalne funkcije štampanje dolara i evra bez pokrića su: veliki svetski rat, građanski rat i revolucija u Americi i
hiperinflacija.
Postoji bolje rešenje od ovih rešenja, za koga se iskreno zalažem, da se mirnim putem reši sadašnja kriza i da svetske elite uvide svu pogrešnost neoliberalnog kapitalizma, da sami sebe razvlaste i da se pristupi izgradnji jednog novog političkog i ekonomskog sistema u korist srednje klase i gubitnika sadašnjeg kolonijalnog koncepta uništavanja društvene zajednice.
Da li je to realno da se dogodi?
Nije.
Nema svesti svetske elite o tome.
Pohlepa i sujeta su jači od razuma.
Znači, sledi nam brutalno suočavanje sa stvarnošću.
Analitičar piše da je sve manji prostor za manevre, pa mogućnost bankrotstva postaje sve realnije.
Otuda njegov zaključak da nam uskoro sledi – megakatastrofa!
Manevarski prostor se sve brže smanjuje, jer se sve većom brzinom štampaju dolari i evri bez pokrića.
Vežite se, balon puca!
A, šta da radimo?
Pa, sve sam već ranije napisao.
Ponovo čitajte.
Beograd, 01.05.2015
Branko Dragaš
http://www.dragas.biz/megakatastrofa/
|
