Pretnja tehnološkim iskorakom, pretnja praznom puškom ili u stvari nešta sasvim drugo? Šta je Amere toliko uplašilo da se o ovome debatira u kongresu? Zašto je ovo jedina tema koja ujedinjuje demokrate i republikance? I zašto to treba da nas zanima?
Nova NLO manija javnosti, medijske i vojno-političke scene Sjedinjenih Američkih Država - prvi deo
Moj prevod.
izvori:
lbae: lovačko bombarderska avijacijska eskadrila
vap: vazdušni prostor
=Oceana=
Lbae mornaričke avijacije SAD VFA-11 "crveni rasparači", opremljena avionima F/A-18F Super Hornet, tokom 2014 i 2015 godine je prolazila ciklus remonta i modernizacije radara. Na svim avionima eskadrile stari radari AN/APG-73 su zamenjeni sa novim AESA radarima AN/APG-79. U to svrhu cela eskadrila je bila stacionirana u vazduhoplovnoj bazi Oceana.
Aerodrom Oceana se nalazi na istočnoj obali SAD blizu grada Virđinija Bič i nedaleko od grada sa najvećom vojnom lukom sveta, Norfolk. Na ovom mestu se remontuju i grade nosači aviona. Norfolk je največa koncentracija ratnih brodova i mornaričke avijacije na svetu gde se u svakom trenutku nalaze bar 2 nosača aviona i isto toliko "nosača helikoptera i amfibijskih vozila" . Deset milja od plaže Virđinija Bič-a počinje posebni vazdušni prostor "Warning Area" W-72, ogroman poligon avijacije i mornarice koji se prostire 300 milja u Atlantski okean.
=W-72=
Super Horneti lbae VFA-11 vežbali su u istom periodu 2014 i 2015 godine u vap-u W-72. Eskadrila je tokom 3 meseca remonta i modernizacije bila mešovito opremljena sa avionskim radarima AN/APG-79 i AN/APG-73. Vežbe iznad poligona W-72 su se odvijale uobičajno međutim, AESA radar je detektovao objekte u vap-u koje stari radar nije detektovao. Prvo su mislili da je greška hardvera ili softvera u pitanju, ali posle rekalibracije AN/APG-79, radarske anomalije postale su još jasnije.
Avioni prve, druge i treće smene su poletali i sletali ali neidentifikovani kontakti na radarskim ekranima bili su u vazduhu ceo dan, svaki dan, godinu dana, 2-5 komada dnevno kako kaže Rajen Grejvs, bivši komandant VFA-11 u emisiji 60 minuta i u intervju-ima.
Grejvs napominje da ovi incidenti ne smeju da se gledaju isklučivo kroz prizmu dva video snimka sistema FLIR koje su objavile oružane snage SAD (posle članka Nju Jork Tajms novina iz 2017 godine sa istim video snimcima koji je pokrenuo NLO maniju). Bitne su performanse koje su satima uočene na radarskim ekranima i termovizijskim kamerama (FLIR) i iskustva vojnih pilota tokom celog vremenskog perioda - informacije koje ne dobijete gledanjem dva video snimka.
"Zbog dugog posmatranja objekta, uspeo sam da eliminišem neke varijable šta on ne bi mogao da bude. Da li dron može da leti na jednoj geografskoj poziciji u jakom vetru, naravno da može, ali ne mislim da može da radi to i nastavi let 4 sata brzinom 0,8 maha."
=Performanse=
Radarski kontakti bi stajali satima iznad geografske tačke u jakim vetrovima od čak 180km/h brzinom 0,0 maha šta je nemoguće pa su prvo mislili na kvar radara. Detektovani su na visinama od 0 stopa do 35000 stopa. Sve ih je karakterisalo to da bi indikator aspekta cilja* (indikuje pravac nosa aviona i pravac leta) skakao unaokolo kao igla neispravnog kompasa. Grejvs spekuliše da je razlog za to rotacija ili geometrija objekta ili veoma fini pokreti. Nakon toga radarski kontakti bi kružili potencijalno 12 sati ili duže iznad akvatorije tipično brzinom 0,6 do 0,8 maha i povremeno 1,1 do 1,2 maha kretajući se kružnom ili eliptičnom putanjom (pravolinijski, nekada krivudajućom putanjom pa zaokret i vraćanje nazad)* ili bi leteli pravolinijski prema istoku i otvorenim Atlantskim okeanu, "izuzetno dugi vremenski periodi, u suštini sve vreme" kaže Grejvs. Nikada nisu bili detektovani iznad kopna već samo iznad okeana. Ciljevi bi se penjali i spuštali brzinom 1000-4000 stopa/minuti. To se dešava u vap-u gde treniramo decenijama, koji je pod strogim nadzorom i koji bi po svim indicijama trebao da bude prazan.
Grejvs nastavlja, "To nije uvek bio mehanički opis leta. Autopilot je veoma precizan i kada vidim avion koji kruži mogu da kažem da li njime upravlja autopilot ili pilot koji će biti neprecizan. A ovi su izgledali više tako, ne da su bili neprecizni, već su bili još više nepravilni nego to, umesto pravolinijskog leta i zaokreta u pravcu željene putanje objekat krivuda horizontalno i vertikalno pa se na čudan način zanosi u taj pravac. Ali videli bi ih i u preciznom letu ili kompletno stacionarne iznad geografske tačke u jakim vetru. Mi uzimamo u obzir vetar kada letimo, kada lansiramo rakete, kada razmatramo količinu preostalog goriva, sve se kreće kao i na moru u relaciji sa pokretom vazdušnih masa, vazdušnih struja. Kada se nešta ne ponaša tako nego precizno, geostacionarno stoji u vazdušnim prostoru satima, to je za nas veoma neobično i zbog potrošnje goriva za takav neeficijentan način leta koji zahteva stalne korekture pozicije."
*ne znam kako da prevedem "racetrack pattern" i "target aspect indicator" evo vam primer za to:
=ATFLIR=
VFA-11 nije krenuo u W-72 u potragu za nepoznatim letećim objektima, već zbog njihovog posla, njihove profesije. Nepoznati kontakti su uglavnom posmatrani na ekranima pre i posle simuliranih vazdušnih borbi kada bi piloti čekali ili se vraćali na "startne pozicije" u vap-u. Vremenom su svi F/A-18 u bazi Oceana opremljeni sa AESA radarom i nepoznati kontakti u W-72 su postali vidljivi za celu eskadrilu.
"U tom trenutku 80% - 90% pilota je videlo objekte na radarskim ekranima. Bili smo u kontaktu sa drugim eskadrilama koje su takođe bile opremljene sa istim tipom radara i bili su svesni neidentifikovanih objekata u vap-u."
Sve češće su detektovani radarom i kada su objekti bili u istom rejonu viđeni su i termovizijskom kamerom nišanskog kontejnera AN/ASQ-228 ATFLIR koja se automatski usmeri na cilj koji radar prati i operater markira. Piloti su kamerama uočili izvor termalne ic energije u vazduhu koja zrači kao lampa u pravcu aviona. Sama letelica ili toplota motora se nije videla jer "smo funkcijom "black hot- white hot" videli da je objekat hladniji od okoline šta nas je iznenadilo" kaže Grejvs.
"Onda smo mislili da možda nije u pitanju kvar radara, nego je nešto fizički ovde šta ne bi smelo da bude u vap-u, šta je za nas veliki problem i da smo imali sreće da nije došlo do kolizije sa objektom. Radi identifikacije piloti su počeli da se približavaju objektima. Mi nismo krenuli od vanzemaljaca i nlo mi smo prvo pomislili na radarski i senzorski kvar, pa smo onda situaciju shvatili kao taktički izazova, da je u pitanju program prikupljanja informacija."
U akvatoriji se nalaze civilni brodovi raznih zemalja, jer se W-72 prostire iznad međunarodnih voda. Ko godinama posmatra razne procedure, simulirane vazdušne borbe i prikuplja emitovane signale radara i sistema za PED može mnogo da nauči o potencijalnom protivniku.
"Mi smo se njima približavali, osmatrali smo rejon gde bi po senzorskim podatcima trebali da se nalaze i nikad ih nismo videli svojim očima. Bili smo sigurni da su u pitanju fizički objekti ali nismo znali da li nas neko ometa, da li nas nešta zavarava i da li se objekti naglo spuštaju u zadnjim trenutku pa ih zato ne vidimo, ipak se krećete velikom brzinom."
=Kvadratura kruga=
Desilo bi se veoma retko da civilna letelica zaluta u W-72 jer nije u pitanju zatvoreni vap ali bi brzo dobila upozorenje gde se nalazi i vojska bi bila obaveštena zbog opasnosti kolizije sa civilnim avionom.
Vap W-72 ima kapiju, ulaz za borbene avione na određenoj GPS koordinati u određenoj visini i izlaz 1000 stopa niže. To je jedan od najprometnijih delova neba na istočnoj obali. Tokom ulaza u vap piloti dva Super Horneta nisu ništa neobično videli radarom ispred sebe kada je kroz njihovu formaciju, na oko 50 stopa od vođe para, proleteo objekat prečnika otprilike 15 do 30 stopa.
"Nepoznati radarski kontakt vap-a W-72 je se manifestirao kao kocka crne ili tamno sive boje u providnoj ali ipak vidljivoj kugli/sferi gde su temeni kocke dodirivali unutrašnjost sfere".
Rajen Grejvs pamti veoma atipičnu situaciju i izraze na licima veoma uzbuđenih avijatičara koji su još nosili kacige dok su komandantu avijacijskog puka objašnjavali šta im je proletelo između krila na ulazu u W-72.
"Tada smo počeli da podnosimo "HAZRAP" izveštaje preko komunikacione mreže za bezbednost pomorske avijacije. Nije u pitanju istraga nego mehanizam za prikupljanje informacija o udesima u vap-u. "HAZRAP" izveštaj ne bi prouzrokovao neku akciju da se spreče neprijavljeni letovi u W-72, ali smo se nadali da ko god testira letelice u W-72 dobije poruku: hej, prešliste sve granice, mogli bi da ubijete nekoga".
