Kako osposobiti društvo i vojsku Srbije za uspešnu odbranu?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prilikom neuspesnog pokusaja da osvoji Maltu Sulejman Velicanstveni je rekao parafraziram: "Da sam imao jednoga da mi otvori vrata Malta bi bila osvojena". Dok god je onih koji su spremni da sluze tudjinu ili da traze izgovore kako je nesto bespotrebno, malo, preveliko, preskupo i sl. nema srece.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na to vase licitiranje sa brojem profesionalne vojske i aktivne rezerve ima samo jedan odgovor.
To je tacna mera koju mogu da zbrisu za par dana.
Jedina stvar za koju nemaju resenje je naoruzani i motivisan narod.
Malo da se setimo, sitan primer.
Zonski stab TO u Kraljevu je u periodu od 1982 do 1990 kada su pocele transvormacije i rasformiranja u punom sastavu brojao oko 40 000 ljudi.
Za one koji neznaju, sema je bila jako interesantna.
Postojao je stalni stab sa oficirskim kadrom i sistemom magacina.
Popuna je vrsena sa lokalnim stanovnistvom koje po raznim osnovama nije bilo u rezervi prvog poziva.
Profesionalni vozaci su popunjavali vozni park sa ljudstvom i vozilima.
Radnici telekoma sisteme veza.I tako redom sta je moglo,sto vise mirnodopskih profesionalaca na ratne duznosti istog profila.
Iz JNA sam izasao polovinom1982g kao vojni invalid 10%. Zbog teske povrede desne noge nisam mogao da ostanem u rezervi 63 padobranske brigade pa sam kao snajperista rasporedjen u TO.
Kada sam prvi put spremao obuku snajperista(sedmodnevnu specijalisticku) zonskog staba pocetkom1983 godine usao sam u magacine i ostao bez teksta(kompletno je bila popunjena sa M-76 puskama).
Prva snajperska puska M-76 se u Niskoj armijskoj oblasti pojavila u maju 1981,u obliku jedne puske koja je stigla u trecu cetu 63-padobranske brigade.
Kompletna oprema je bila ista a u mnogo cemu i modernija i bolja od one koju smo imali u Brigadi (tada naj elitnijoj jedinici JNA).
To je bila teritorijalna jedinica predvidjena za zaposedanje i odbranu dubine sopstvenog prostora.
Ne mogu tacno da se setim ali je godisnje bilo par vezbi po specijalnostima plus visednevne vezbe na nivou bataljona i ceta.
Troskovi su bili minimalni,placani su oficiri glavnog staba kao aktivna vojna lica(profesionalci) i magacioneri zaduzani za magacine.
Prakticno je to bila Moravska divizija drugog poziva.
Sta bi falilo da se slican sistem pnovo postavi.
Aktivna stajaca profesionalna vojska brojnog stanja 30 000 do 50 000 ljudi.
Rezerva prvog poziva 150 000.
Teritorijalna odbrana (skart drugog poziva) od 1 000 000 ljudi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa ne bi nista falilo, taman posla, to bi trebalo da je normalno stanje stvari.
I tacno je, jedino motivisan i naoruzan narod ne mogu da slome za nekoliko dana. Morace da ga lome mesecima, dok ne pretvore zemlju u nesto poput danasnjeg Iraka - s tom razlikom da Irak ima jos dosta nafre, par desetina miliona stanovnika i prirodni prirastaj, a Srbija nekoliko miliona i negativan prirastaj. I osim sto narod nije ni motivisan (vec je potpuno nacionalno otupeo), ni naoruzan. Prema tome, nije problem u broju vojnika, nego u odsustvu bilo kakvog realnog plana sta s njima raditi i da ih ima.

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako osposobiti društvo i vojsku Srbije za uspešnu odbranu? ... Jednostavno, pametno vođenom politikom. Nažalost toga na ovim prostorima nema još od vremena makijavelističkog eksperta Josipa Broza Tita, a bogami i neće biti još zadugo kao što zadugo prije njega takođe nije bilo pametnih političara.
Ali čak i Tito od nas nije uspio napraviti ništa više nego Vojsku koja je bila sposobna da zaštiti prije svega njega, zatim SFRJ od klasične vanjske agresije, ali ne i Vojsku koja je sposobna da zaštiti sebe od nje same. :-)

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Istorijska je cinjenica da se na ovim prostorima ratuje svakih tridesetak godina u proseku a i cesce.
Tako da su sve akcije usmerene ka smanjenju odbrambenog potencijala naroda direktna izdaja nacionalnih interesa.
Osnovni nacionalni interes je opstanak nacije normalno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:А од кога? Па немаш пуно избора. Тероризам и побуне на нашој територији, сукоб са државом или "државом" из региона или сукоб са јединим војним савезом који нам је на границама.

Zaboravio si da spomenes i druge instrumente drzave ua njenu odbranu. Tu ti je Policija i Zandarmerija. Njihova obuka, brojno stanje i tehnika su odlicni. Taman za borbu protiv pobuna i terorizma.

Pogledaj malo brojna stanja i opremljenost armija u okruzenju pa ces videti da i ne stojimo tako lose. A i protiv NATO-a ne bi imali sanse pa sve i da mobilisemo jako puno ljudi, kao 1999.

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Познато ми је бројно стање и донекле опремљеност армија у региону, али све те државе су чланице једног војног савеза или су на самом прагу да то постану. Наша скупштина се досетила да ми будемо...неутрални.

Да смо ми чланица НАТО и да су нам границе неспорне, уопште не бих видео проблем у томе да уз полицију и жандармерију имамо 25-30 000 професионалаца у војсци (док је и бројност армија у региону слична). Нажалост по нас ситуација није таква. Односи са делом комшилука нису сјајни. НАТО је скоро па непријатељски расположен, на нашој територији имамо бар 3 критична подручија, а још једно буре барута се налази преко Дрине.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hajde onda da vidimo ko su pretnja a ko ne.

Mislim da sa Crnom Gorom i Makedonijom ne mozemo i necemo ratovati, kao ni sa BiH. Ali...
BIH - postoji mogucnost izbijanja ponovnog rata gde bi Srbija trebala da brani RS ali koliko je to realno u narednih 10-20 godina? Verovatno da bi se u taj rat ukljucila i Hrvatska a Srbi su onda tamo u izuzetno losem polozaju.

Postoji opasnost od izbijanja pobuna u Raškoj oblasti i jugoistočnoj Srbiji od strane muslimanskih i albanskih terorista.

Zatim tu su tzv. kosovske snage koje bi mogle da podrže pobunu u jugoistočnoj Srbiji.

Ako bi se sukobili sa bilo kojom drugom državom u okruženju, sukobili bi se sa celim NATO.

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ajd i ja nesto da kazem ovde. Koji ce narod pobediti u jednom sukobu? Onaj narod koji bude spremniji da se zrtvuje za svoju zemlju.

Dakle, najvaznija je motivacija. Naravno da mi takvu motivaciju ne mozemo imati jer smo poceli tri rata i sva tri izgubili, ali na politickom stolu.

Znaci, narod mora da ima vlast u koju ima 100 % poverenja.

Sa druge strane se pitam, da li je srpski narod i srpska vojska u WWI imala to poverenje u tadasnju vlast? Mislim da ih niko nije ni pitao za to.

Ajde da pogledamo drugi svetski rat. Da li su antifasisticki borci imali poverenje u tadasnju vlast? Pa moze se reci da je nije ni bilo. Nego kako negde procitah, pitali jednog cicu iz Bosne zasto je otisao pocetkom rata u partizane. On odgovara, pa sinko prosli partizani i ja krenuo sa njima, posle nedelju dana prosli cetnici kroz selo. Da su oni prosli pre partizana ja bi bio u cetnicima.

Mislim da iz ovoga vidimo da je srpski narod pomalo cudan sto se tice tog pitanja. Jer motivacija mora da je lezala onda u necemu drugom a ne u poverenju u vlast.

Eto, pade mi ona Borina pesma na pamet, Srbin je lud, Srbin je proklet, jednom ga ubijes on hoce opet ...

Ako narod hoce da se brani, on ce se braniti i to u svim uslovima, bez obzira kojeg. Srbin ne voli bas da pogne glavu, pogne je, ako moze dobro da zaradi, ali ipak, ima sve tu svoje granice.

Vidite i sami da je motivacija najbitnija u odbranu zemlje Srbije. Tu motivaciju koja je uvek prisutna u Srba treba koristiti. To se 1999 nije desilo, iz kojih razloga, o tome necemo. Ali moglo je da se iskoristi. Bilo je i dovoljno municije, i dovoljno tehnike, sve sto treba da bi se suprostavio neprijatelju. Nama je svima bilo jasno da mi njih u vazduhu ne mozemo nadjacati. Ali, dok vojnicka cizma ne prodje kroz bojno polje, to bojno polje nije dobijeno.

Naravno, neko se 1999 godine uplasio od toga pa smo sada u ovakvom polozaju u kojem jesmo.

Ali kada se setim koliko je tada narod bio slozan, komsije koje su se godinu dana posle toga klali oko politike, u to vreme su pomagale jedni drugima. Svi smo se pomagali koliko smo mogli, pa smo pomagali i vojnicima koji su bili tu oko nas.

Pazite, u to vreme se nalazi neka jedinica u jednom malom selu u Sumadiji i idu na gadjanje. Ja gledam sta jedan tip nosi sa sobom i ne mogu da verujem. Covek nosi MG-34. Nisam tada imao aparat da slikam. Zezao sam ga, reko, pa brate gde si to ukrao, iz kojeg muzeja?

Medjutim i taj mitraljez zna da stekce dobro. A kako je to bila jedinica vezista, sigurno nisu imali ni najbolju opremu.

Zasto ja pisem ovo iz secanja sta je se tada zbilo. Pa lepo, jer sam uveren da bi opet Srbi reagovali isto. Dakle, narod je uvek motivisan da brani svoje, i ako se pre toga kolje i ono cuveno, meni crkla krava, al komsiji i krava i tele.

E sad, da se vratimo ka tome sta imamo od oruzja. Ja bih pre pitao, pa koje nam oruzje treba? Znamo neprijatelja u vazduhu ne mozemo pobediti, zato sklanjajte sve avione koje stignete a PVO da dejstvuje samo onoliko koliko moze. A ne da budu kamikaze.

Sto se tice tenkova, pa kada neprijatelj krene da te lovi Apacima i A-10, onda zaboravi na tenkove. Sta preostaje? Preostaje da se nadamo da je prolece, gora ozelenila i ajd u sumu kume. Vadi sve iz magacine i u sumu. Kopaj zemunice. Planiraj gde mozes neprijatelju zadati najtezi udarac, pucaj, i povuci se.

Odmah da kazem, Vojvodina se moze mozda samo kratko vreme braniti, to svi znamo. Ali ostali deo Srbije i te kako moze.

Sta treba raditi sa Vojvodinom? Ostaviti spaljenu zemlju. Ostaviti spaljenu zemlju svuda gde protivnik moze da bilo sta korisno uradi od nje. Zatrovati vodu i sve moguce napitke. Ostavljati improvizovane mine. Ma svasta se tu moze odraditi.

Da li je neko spreman da plati cenu od mozda opet 1.000.000 ili vise mrtvih Srba za slobodu? Sve ono sto sam prethodno napisao nema smisla ako nisi spreman na tako nesto jer drugacije ne mozes pobediti okupatora. A mi nismo Talibani da se dizemo u vazduh.

Izvinite na ovoliko dugackom postu, ali tema je jako opsirna.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zixo ::Hajde onda da vidimo ko su pretnja a ko ne.

1) Мађарска - пристојни односи уз повремене несугласице око положаја мађарске националне мањине у Србији

2) Румунија - добри односи, мада опет постоје приче око источне Србије, што се верујем може подвести под теорије завере

3) Бугарска - пристојни односи, али повремено избију инциденти у две општине на граници

4) Македонија - пристојни односи, али нестабилна земља која може упасти у проблем, што се опет може прелити преко границе

5) Албанија - лоши односи, али тренутно не делимо граничну линију

6) Црна Гора - чудни односи са сталним инцидентима и мини дипломатским скандалима

7) БиХ - држава која се може распасти ако међународни притисак ослаби. Код таквог сценарија доста зависи од тога како ће се поставити Хрватска (за или против распада) и од тога колико Србија буде у стању да пружи заштиту РС.

Хрватска - пристојни односи. Наравно, увек постоји проблем протераних људи и прича о повратку "западних српских земаља", али то изгледа као затворено поглавље.

То нам је комшилук. А у нашем дворишту имамо следеће:

1) Војводина - приче о сепаратизму, које по мом мишљењу немају никакво утемељење у стварности

2) области према Румунији и Бугарској које опет не изгледају заиста проблематично

3) југ централне Србије - који је гнездо свега и свачега између Македоније и Ким, и поред присуства Жандармерије. Простор који само чека "згодну" прилику да се претвори у отворено жариште сукоба

4) Рашка област или Санџак (како коме одговара) - простор на коме због лоше економске ситуације и вршљања разних организација долази до међунационалне затегнутости. Опет, делимично зависно и од развоја ситуације на БиХ и КиМ.

5) и на крају - Косово и Метохија, које се под заштитом јачег и активнијег дела међународне заједнице прогласило независном државом. Расељена лица, културна баштина, привредна богатства, енклаве, статус, усијане главе и најбитније "север Косова".

То би било то са претњама у земљи и окружењу. На то додати стандардна питања организованог криминала и међународног тероризма, која немају толико везе са војском, али се могу и хоће преплести са било којим од ових раније поменутих ставки.

Надам се да нисам сморио, а ви додајте ако сам шта промашио.

Реално посматрано, у неком ближем периоду од 10-15 година, војску ћемо можда морати да употребимо на југу цен.Србије, у Рашкој области, на северу КиМ или у БиХ. Не призивам несрећу, али тако некако испада. Наравно, постоји и друга опција - да страни фактор не дозволи "дивљим" Балканцима да таласају.