|
Napisano: 22 Mar 2013 17:20
Ова тема је веома интересантна из сваког могућег аспекта и лепо је посећена, што говори о великом интересовању за ову "проблематику". Такође и предлози нису лоши (ускоро ћу се и ја придружити. Међтуим, имам и пар замерики које се односе на дефинисање оквира за овај пројекат. А ево и зашто.
Прво, вишенамнески авиони су у принципу лоши а лоши су јер почивају на идеји компромиса, што значи да је авион мало ловац, мало бомбардер,мало јуришник, мало извиђач, што када се све споји у једно добија се та је тај авион у ствари- мало авион. Тачније такав авион је лош авион.
Ја верујем у авионе који су специјализовани за тачно дефинисана дејства и да само уз добро разрађену координацију и садејство, они могу у потпуности бити ефикасни. Авион је тада само једно од средстава умрежених у систем против ваздушне одбране и он само у том окружењу може да функционише. Стога, Србији требају : чист ловац,чист бомбардер,чист јуришник и чист извиђач. Ове четири основне категорије вазухоплова, допуњене су потом авионима за електронско ратовање, танкерима и авионама за радарско надгледање. Ова, сада проширена група, јесте структура офанзивне компоненете Српског ратног ваздухопловства. Но када је у питању рат, само је једна категорија битна а та категорија су ловачки авиони. Без ловачког авиона који би осигурао ваздушну превласт, остале категорије авиона су не употребљиве или скоро не употребљиве.
Због мале дубине (Србија је грубо, правугаоник од скоро 500 км дужине и 250 км ширине) авион који Србији треба мора да има минимални долет од 1000 км, јер треба да полети са самог југа србије изврши задатак на северу и да се врати на југ (500+500 је 1000 км), хипотетички. Ако се дода резерва од 20%, тамо вамо, сабери и додај, минималан долет за авион али комфоран је 1500км. У зависност колико познајете историју, видећете да су потенцијални конкуренти Србије, све државе са којима се граничи. у радијусу од 1500 км. То су државе и народи са којима смо ратовали кроз историју. Но ако хоћете дубље да идете, те државе и ти народи су само "сателити" центара моћи, који се налазе на 2000-2500 км од Србије. Стога, долет тог "чуда" износи, комфорно 5000 км. Ово значи да максимална брзина мора бити минимум 2 маха. Ако на све ово додамо опет малу дубину територије Србије, то "чудо" мора имати способност да или полеће вретикално или да има изразито добре полетно слетне карактеристике, како би успео да користи не оштећене делове путева (Мркоњићу јави се). Све када се сабере, то чудо има следеће карактеристике:
1. Кратко полетање и слетање или вертикално полетање и слетање.
2. Долет од минимум 3000 км.
3. Брзину од минимум 2 маха.
4. Лако одржавање ресурса.
5. Летне карактеристике које му омогућавају да изађе на крај са конкурентима.
По мени, ставити све ово у један авион није могуће, тј могуће је али у том случају он би био глинени голуб.
Dopuna: 23 Mar 2013 15:59
Пратећи ову логику, оно што је потребно јесу ваздухоплови са долетом и носвивошћу која може угрозити конкуренте. Проблем је што они не могу полетети вертикално, већ им је за то потребна писта. Писту може бранити пво и рактни системи али никако тако добро као ловачки авион. Из овога произилази да је потребан ловачки авион са вертикалним полетањем и слетањем који би искључиво бранио одређени реон, реон на коме се налази писта. Та летилица мора бити способна да дејствује у свим временским условима, наоружана са топом 30 или 37 мм, четири ракете ваздух ваздух кратког домета, са долетом од 1000км, брзином од 1.5 маха, односом потиска и масе изнад 1 и способна да се носи са било којим конкурентом. Такође она мора бити лака за одржавање и лака за производњу. Димензије би требало да буду у оквиру авиона типа миг-15,миг-17 и ф-86.
Другим речима, нама је потребан авион који не постоји нигде на свету и који је неконвенционалан. Радикалан дизајн у сваком случају.
|
Zezanje je OK - nikad ne znas kad ce "eureka" ideja da izadje iz zezanja.
