|
Poslao: 08 Feb 2015 20:50
|
offline
- flysky
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 26 Dec 2012
- Poruke: 513
- Gde živiš: Srbija
|
@yrraf Citat:Kolega VM i ja nismo aviokonstruktori niti pretendujemo da to budemo, mi smo samo entuzijasti koji su ovo uradili čisto kao vizualizaciju koncepta o kojem smo raspravljali na forumu, a na osnovu podataka koje čitamo na internetu. Nigde nismo tvrdili, niti imamo znanja da tvrdimo, da smo sposobni da projektujemo borbene avione. Osnovni cilj crteža i modela koje smo ovde postovali bio je da pokrenu polemiku i da dobijemo kritike i nove koncepte (ozbiljne i potkrepljene podacima i znanjem stručnih ljudi); tako da, ako imate znanja iz ove oblasti, voleo bih da čujem detaljne kritike ovakvog koncepta i neki Vaš predlog kako bi trebao da izgleda neki hipotetički lovac srpskog RV u budućnosti. To bi svakako doprinelo temi a i mogli bismo ponešto da naučimo.
Malo je reći svaka vam čast !U svakom pogledu vam skidam kapu. Jedina "zamerka" koju vam mogu reći je da ste isuviše skromni. Video sam solidan broj TT crteža, komjuterskih ideja , ali vi ste ih prevazišli i najsikrenije mislim da projekat L-20 SIVI SOKO zaslužuje pohvalu svakog ko prati vazduhoplovstvo. Ne znam kako da objedinim ime @yrraf i @ VM da bih zadržao u osnovi velemajstori.
Poštovane kolege kakve "slićice". Od vas država može samo da uči. Možda nekome deluje smešno. Idem dotle da zadnje viđeno rešenje L-20 SIVI SOKO i patentom zaštitte. Kažete niste aviokunstruktori a ja vas prijateljski molim da isto i budete ( imate i više nego odlično predznjanje vezano za aerodinimaku i izvorni osećaj i takav entuzijazam koga mnogi aviokonstruktruktori nikada nemaju ).
Ideja sa celopokretnim vertikalcima , sa kanard konfiguracijom, visoko preglednim kokpitom do jedinstvene izvedbde DSI-a u gornjem i donjem delu vezana za protok vazduha su za svaku pohvalu.
Uopšte ne postavljam u pitanje hipotetičko poletanje istog. Sve se svodi na odabir pogonske grupe ( RD-33 MK, AL-31, EJ - 200 i adekvatnom dimenzionisanju aeroprofila, jer je uspešna finalizacija budućeg aviona koji se i u slučaju jednomotornog L-20 i kasnijeg aerodizajna upravo svodi u odabiru iste te adekvatne centraže ... ).
Ovo je već iskorak u 5. generaciju znatno napredniji od našeg nažalost nikada zaživelog NA.
Oduševljamo se rešenjima ROKAF , potom Japana ... do čistog copy-paste kineskog J-31 do J-10B - (reversnim avioinženjeringom izraelskog LAVI) a vi velemejastori nudite na tacni gotovo, jedinstveno rešenje, jednomotrnog višenamenskog aviona 5. generacije , gde ja lično u svetu nevidim rešenjenjem , primarno misleći na aerodizajn (koji u ozbiljnoj, finansijskoj jakoj državi, apsolutno prolazi testiranja u aerotunelu ).
Izuzetan aerodnimički koncept L-20 koji garantuje visoku agilnost. Bez obzira što smo već viđali celopokretne vertikalce ali ne u ovom rešenju (koreni noseći deo) pa sličnu arhitekturu krila i samo slična rešenja DSI usisnika (gledano sa aspekta strujanja vazduha ne samo oko uvodnika, već generalno opstrujavajavanja vazduha oko cele ose aviona ), vaš je koncept unikatan .
Jedino što bih voleo da vidim na projektu L-20 SIVI SOKO je podvesni targeting pod adekvatnog aeroprofila ovoj koncepciji radi moguće opcije gađanja ciljeva na zemlji ) .
Znam da priličan broj gostiju iz sveta posećuje naš forum.
U svoj vašoj skromnosti, svesno kažem : bravo velemajstori !
Izvinjavam se što ponovo postavljam vaša rešenja L-20 SIVI SOKO , ali vi to apsolutno zaslužujete !
Moram da pohvalim izuzetno rešenu arhitekturu krila koja se duboko protežu iza vertikalaca. Obratite pažnju na aeroprofil između pogonske grupe. Tačno nema vidljivih repnih površina, što je ovim rešenjem plus više . Sam zmaj aviona, jedinstvena arhitektura krila i kanard površine, naravno uz nužni FBW obezbeđuju stabilnost i upravljivost L-20 SIVI SOKO.
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Feb 2015 19:36
|
offline
- yrraf
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Jan 2012
- Poruke: 2622
- Gde živiš: Loznica Srbija
|
@flysky
Hvala na lepim rečima!
@VM
Svaka čast za 3D dijagram. Komponente su zaista logično raspoređene i prosto mi je neverovatno kako je sve lepo "leglo" u samu konstrukciju.
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Feb 2015 01:24
|
offline
- VM
- Građanin
- Pridružio: 29 Jul 2014
- Poruke: 42
|
vaskrs ::Napisano: 09 Feb 2015 23:26
Vratite se za crtacu tablu smislite nesto jeftinije i izvan konvencionalnog toka razmisljanja
Sto Srbija moze sebi da finansiski priusti a da nedobije po usima i ne navuce zlo na sebe.
Niko ne poklanja motore sem ako ima neki interes tj ako zeli da nas iskoristi za nesto i protiv nekoga.
Takodje ni radari ni IRST nisu besplatna roba pa ni R-77 i ostalo.
Sve sto zelite da uradite mora biti bez tih igracki.DOMACE
|
|
|
|
Poslao: 10 Feb 2015 20:54
|
offline
- yrraf
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Jan 2012
- Poruke: 2622
- Gde živiš: Loznica Srbija
|
@vaskrs
Evo probaću da objasnim šta smo VM i ja imali kao polazne pretpostavke kad smo počinjali sa projektom.
Prvo smo pretpostavili da bi za realizaciju ovakvog projekta, moralo da se planira najmanje 10-15 godina unapred tj. da je to neki period u kome bi se nešto ovakvo moglo realizovati. Znači mi ne pravimo avion za Srbiju danas, već za Srbiju 2025. ili 2030. Znači, drugačije potrebe i nadam se dosta bolja opšta situacija u državi. To podrazumeva, unapređenje celokupnog tehnološkog nivoa države, i naravno avioindustrije pre svega. Da bi nam vazduhoplovstvo kao rod uopšte opstalo do trenutka kada bi postao operativan nekakav hipotetički domaći lovac, mi bismo prvo morali da u međuvremenu nabavimo neke nove strane lovce. U trenutku kad smo počeli sa razmatranjem koncepta, najizglednije je bilo da nabavljamo MIG-35, pa smo se i u razradi našeg koncepta oslonili na to. Dakle, VS hipotetički nabavlja MIG-35 u narednih nekoliko godina, u paketu sa nabavkom dolazi određeni transfer tehnologija, u smislu da bismo u nekom narednom periodu osvojili remont ključnih komponenti (motor, radar, senzori...). Obzirom da smo savladali remont ključnih komponenti i imamo dobru saradnju sa MIG korporacijom, kojoj baš i ne cvetaju ruže, i bila bi voljna da učestvuje u projektu razvoja neke nove letelice (JF-17 je dobar primer za to), mi se obraćamo njima i nudimo saradnju na projektu našeg hipotetičkog lovca (koliko je ovo realno, veliko je pitanje, ali i cela tema je takva, pa moramo da nagađamo). Nemamo ni naučne ni proizvodne kapacitete za razvoj ključnih komponenti pa je strani partner neizbežan. Smatram da je bilo kakav pokušaj izrade borbenog aviona u dvadesetprvom veku baziranog isključivo na tehnologijama dostupnim u Srbiji danas potpuno besmislen. Naša avioindustrija bez stranog partnera trenutno ne može da proizvede ni Rogožarski IK-3. To bi bilo kao da razvijamo tenk istog tehnološkog nivoa sa t-34, a hoćemo da pariramo Abramsu.
Što se tiče profila korisnika prema kojima bi bio orijentisan ovakav avion, imali smo na umu uglavnom onaj deo tržišta gde se danas uklapa Gripen. Dakle, države koje nemaju dovoljno novca za skupe teške lovce velikih igrača, a opet žele solidnu mašinu koja može donekle, ako se pravilno upotrebi, da parira drugim savremenim lovcima. Dakle svesno smo išli na manjeg jednomotornog lovca sa motorom starije generacije (kažem starije obzirom da bi bio operativan tek za 10-15 godina), samim tim smo žrtvovali donekle dolet i nosivost.
Što se tiče taktike upotrebe, oslonili smo se pre svega na Srbiju i eventualne bezbednosne pretnje koje bi mogla da ima u budućnosti. Dakle, pretpostavili smo da je najrealniji sukob sa tehnološki naprednim neprijateljem, koji bi sigurno imao prevlast u vazduhu i mi bismo se pre svega oslanjali na sadejstvo avijacije sa savremenom PVO. Naš koncept predviđa laku letelicu koja bi mogla da se nabavi u većem broju od nekog stranog konkurenta i tako barem malo neutrališe brojčanu nadmoć koju ima neprijatelj. Ima robustan stajni trap, što otvara mogućnost disperzije na veći broj privremenih i improvizovanih aerodroma u slučaju sukoba obirom da neprijatelj može ozbiljno da ugrozi postojeće vojne baze. Obzirom da imamo malu letelicu sa motorom ograničene snage, nikako ne možemo da ugradimo radar ekvivalentne snage neprijateljskom avionu bez obzira na savremenost samog radara. Dakle neprijatelj nas sigurno otkriva na većoj daljini, a ako tu dodamo da on ima na raspolaganju i AWACS i ometanje, stvari su još nepovoljnije po nas. E sad, mi jedino možemo da pokušamo da maksimalno smanjimo radarski odraz i druge demaskirajuće efekte i da na taj način pokušamo da smanjimo daljinu detekcije i zato smo se odlučili za STEALTH, a na ruku nam ide i činjenica da je naš avion u startu dosta manji od neprijateljskog. R-77 je bio naš izbor jer nam se čini da ulazak u V-V borbu danas sa bilo čim slabijim apsolutno nema smisla jer nemamo načina da se približimo neprijatelju dovoljno blizu da bi dejstvovali raketama manjeg dometa (videli smo kako smo prošli 99.-te kad smo pokušali da iskoristimo prednosti R-73 u bliskoj borbi). Obzirom da radarom ne možemo da konkurišemo jednostavno su nam neophodni najkvalitetniji optički senzori koje možemo da dobijemo, ili imamo potpuno slep avion, zato nam treba KOLS.
Dakle, u hipotetičkom sukobu, mi bismo rasporedili letelice na nekoliko improvizovanih aerodroma, kvalitetnim zemaljskim radarskim sistemima i kontraobaveštajnim kanalima imali bismo informaciju o pravcima prodora neprijateljske avijacije, pa bismo shodno tome i raspoređivali avione i pokušali da ih uhvatimo u zasedu. Dakle poletanje u pravom trenutku u čistoj STEALTH konfiguraciji da bi se dejstvovalo pre nego što nas neprijatelj otkrije i što brži povratak nazad bez bespotrebnog izlaganja tehnološki naprednijem neprijatelju. Shodno tome, nije nam neophodan veliki dolet, ne treba nam velika nosivost, ali nam treba STEALTH da bismo maksimalno povećali šanse preživljavanja i treba nam izuzetna manevarbilnost da bismo brzo izveli udar i pobegli eventualnim raketama koje bi neprijatelj ispalio na nas i zato je RD-33MK ca OVT sistemom najbolji izbor. Za otkrivanje neprijateljskih aviona oslanjamo se na zemaljske radare i KOLS pre svega, jer je njihov avion verovatno vidljiviji za KOLS (dva motora ili jedan ali dosta jači od našeg) a mi smo motor maksimalno povukli napred i zaklonili ga sa strane upravo da bismo smanjili vidljivost u IC spektru.
Naravno, ovo je najteži scenario, za patroliranje npr. STEALTH i nije tako bitan pa bez problema dodajemo dodatne tankove za gorivo. Za borbu protiv ravnopravnijeg neprijatelja (npr. okolna vazduhoplovstva) opet nije neophodan STEALTH pa možemo da podvesimo dodatno oružje na potkrilne nosače. U slučaju da hoćemo da napadamo ciljeve na zemlji, na primer aviobaze suseda u kojima su stacionirane snage neprijatelja, opet možemo sa STEALTH-om da izvedemo precizne udare a da nam radarska vidljivost za njihovu PVO bude što manja.
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Feb 2015 21:43
|
offline
- yrraf
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Jan 2012
- Poruke: 2622
- Gde živiš: Loznica Srbija
|
Hvala za linkove. Pogledaću.
|
|
|
|