offline
- sasans23
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Jun 2007
- Poruke: 6287
- Gde živiš: Novi Sad, severoistočna Srbija
|
Са фб странице:
https://www.facebook.com/125motorizovanabrigada/
Први од укупно десет делова.
Citat:-Košare, srpska epopeja na Kosovu i Metohiji-Iz ratnog dnevnika komandanta Treće armije (1)
Uvaženi gospodine Diniću!
Šaljem Vam tekst o herojskoj odbrani pripadnika Prištinskog korpusa i 3. Armije tokom agresije na SRJ, sa osvrtom na odbranu u rejonima karaula ”Košare”, na Juničkoj planini i ”Gorozup” na planini Paštrik.
O heroizmu starešina, vojnika i dobrovoljaca, naše vojske, tek poslednih dana, se progovorilo u našim medijima.
Ovo moje obraćanje je doprinos akciji da se o tim događajima bliže upozna naša javnost i oda priznanje, svim znanim i neznanim herojima, a posebno poginulim pripadnicima herojskih, motorizovanih brigada 125. i 549. PrK, 3.A, i ostalih jedinica VJ koji su bile angažovane u odbrani Kosmeta.
Molim Vas, učinite napor da se ovaj tekst objavi u pogodnoj formi i da mu se da odgovarajući tretman.
U nadi da ćete uvažiti molbu, srdačno Vas pozdravljam.
Nebojša Pavković,
Kilmakovski, 27.6.2016.godina
Prošlo je 17 godina od agresije na SRJ, i herojske odbrane VJ, o čemu se dosta pisalo, i stidljivo govorilo.
Ovih dana, preživeli heroji iz tog vremena, s pravom spominju svoje poginule i ranjene saborce, i pričaju o tim događajima.
Istina je neumitna, jer su najbolji sinovi naše zemlje dali svoje živote za svoju zemlju, a mnogi od njih su ostavili svoje kosti u vrletima kosovskih planina.
Iz pijeteta prema njima moramo ispričati priču o njima, junacima, koji su odlučili da po cenu svojih života, brane otadžbinu.
Potrebno je to učiniti i zbog njihovih porodica i njihove dece.
Radi boljeg razumevanja događaja, koji su se desili za 78.dana herojske odbrane, evo nekoliko podataka.
Treća armija VJ, kojom sam imao čast da komandujem, bila je na težištu strategijske odbrane SRJ.
U njenom sastavu bili su Prištinski i Niški korpusi i samostalne armijske jedinice, rodovske brigade, pukovi, bataljoni i ustanove...
Pomenute jedinice branile su zonu odbrane Republike Srbije, koja je obuhvatala teritorije Kosova i Metohije, Jablanički okrug Preševo, Bujanovac, Vranje, Bosilegrad, Surdulicu, Leskovac i Vlasotince, Nišavski, region Toplice sa Prokupljem i Kuršumlijom, Zaječerski okrug, Borski okrug, granicu na Dunavu do Rama, teritoriju na desnoj obali Velike Morave sa gradovima Ćuprija i Paraćin, Rasinski okrug i Kopaonik, do Pančićevog vrha i sela Rudnica.
Jedinice 3.A imale su zadatak da spreče prodor agresora sa prostora Albanije, Makedonije i Bugarske.
Težiste odbrane bilo je na KiM, i iz Makedonije, na Vardarsko-Moravskom pravcu. Kosovo i Metohiju branio je PrK (Prištinski korpus, primedba urednika), pod komandom generala Vladimira Lazarevića, a jug Srbije, Niški korpus pod komandom generala Negoslava Nikolića.
Prema odluci komande 3.A, i Planu odbrambene operacije 3.A, sve jedinice su pravovremeno organičavale odbranu zona i rejona, uključujuci gradove,i sve pogodne desantne prostorije.
Za 78 dana agresije, jedinice 3.A, stanovništvo u zoni armije i svi gradovi, svakodnevno su bili na meti agresorske avijacije.
Nije bilo dana, ni sata, za razliku od drugh jedinica VJ, kada nisu bili na meti avijacije.
U 3.A, Prištinski korpus je, svakodnevno, bio izložen najjačem intenzitetu dejstva avijacije.
Bitka za Košare
Bitka za Košare vođena je od 9. aprila do 14. juna 1999. godine, na frontu između naših karaula „Košare“ i „Morina“.
U borenim dokumentima 3.A zapisana je kao - Odbrana od agresije kopnenih snaga u rejonu karaula „Košare“ i „Morina“.
Agresor je izvodio pod nazvom „Strela-1“.
Bitka je izvedena u zoni odbrane 125. motorizovane brigade (mtbr) Prištinskog korpusa(PrK) pod komandom pukovnika (pk) Dragana Živanovića, i neposrednim angažovanjem komandanta PrK generala Lazarevića i komandanta 3.A.
Komandant jedinica za odbranu državne granice u rejonu karaule „Košare“ bio je potpukovnik Đurković.
Najednostavnije objašnjenje ovog događaja je da su se od samog početka agresije napadi avijacije pojačavali iz dana u dan, uz istovremenni pokušaj ubacivanja većih snaga OVK i plaćenika preko granice sa Albanijom.
Tokom 09/10. 04. 1999. godine počinje napad kopnenih snaga na frontu od karaule “Morina” do karaule “Košare”.
Uz snažnu podršku avijacije agresora, i artiljerisku podršku i pomoć vojske OS Albanije i plaćenika, terorističke snage pokušavaju da izvrše prodor sa teritorije Albanije na Kosovo i Metohiju u rejonima: Đakovice, Dečana i Peći, i da se spoje sa teroristima OZ “Dukađini” Ramuša Haradinaja, koja im pruža pomoć napadima na naše jedinice iz pozadine.
Posle teških i krvavih borbi, “prsa u prsa”, teroristi uspevaju da se probiju do karaule “Košare”, oko 300 metara na našu teritoriju.
Počinje borba za svaki metar kosovske zemlje. Jedinice 125. motorizovane brigade, i 53.graničnog bataljona(gb), ojačane snagama 63. pad. br,72. spec.br, i jedinicama vojne policije 1.A, i izviđačkim jedinicama 3.A sprečili su agresora da zauzmu i pedalj teritorije Kosmeta.
Pokušaji agresora da uđu na prostor Kosova traju sve do 14. juna 1999.godine, dok se jedinice 125.mtbr i 53,gb nisu povukle iz tog regiona.
Međutim, za to vreme, u tih 65 dana pakla, desili su se mnogi događaji, od junaštva do ličnih tragedija, od kojih je samo mali broj zabeležen.
Herojizam i sudbine učesnika u bici kod Košara, sada ispisuju neposredni učesnici.
Ovo je moj mali doprinos da se ta epopeja otrgne od zaborava.
Iz Ratnog dnevnika komandanta 3.A:
9.april 1999.godine D+17
Komandno mesto PrK i IKM-3A ”Grmija”,
05,00 casova,
U 4.55 časova stižem u Operativni centar Prištinskog korpusa. Svi su na radnim mestima. Genaral Lazarević, sa grupom svojih saradnika, nagnut nad topografskokom kartom. Kada me je ugledao, dolazi i kaže.
“Izgleda da su ovi već krenuli u napad. Oko 4.05 časa, izvršena je snažna vatrena priprema sa teritorije Albanije, po rejonu karaula „Morina“ i „Košare“. Očekujem da mi se jave pukovnik Živanović i major Šljivančanin“
Gledam u kartu na stolu – “Odluka komandanta Prištinskog korpusa za odbranu”. Znam da u tim rejonima ima dovoljno snaga da mogu da prihvate prvi udar. Ako se zaista radi o kopnenoj agresiji u rejonu ovih karaula, odbranu organizuju Drugi motorizovani bataljon 125. motorizovane brigade, 53. granični bataljon, i 113. vojnoteritorijalni odred.
Po dubini, u rejonu sela Crnobreg, je Brigadna artiljerijska grupa „125“ i Protivoklopni odred “125“.
U rejonu Dečana je Prvi motorizovani bataljaon 125. motorizovane brigade, Prvi bataljon vojne policije Prve armije i 177. vojnoteritorijalni odred.
U rejonu Đakovica-selo Ljug Bunar-selo Ponoševac je Korpusna artiljerijska grupa “2”. Gledam u kartu i kažem Lazareviću:
-Jedino što nas može iznenaditi, na tom pravcu, je avijacija i intenzitet njenog dejstva. Imamo dovoljno snaga i odgovarajuću artiljerijsku podršku.
Podsećam ga da je na Juničkim planinama sada veliki sneg i da je kretanje skoro nemoguće. Odlažem odlazak na put, dok se ne javi komandant 125. motorizovane brigade Živanović. Hoću da čujem informacije iz prve ruke.
Konačno, u 05.15 časova, javlja se Živanović i referiše generalu Lazareviću. Slušam referisanje na interfonu.
“U 4.00 časova sa teritorije Albanije, iz pravca Tropoje, otpočeo je napad na delu granice od karaule “Morina” do karaule “Košare”. Prethodno je izvršena jaka artiljerijska priprema, koja još traje, od Oružanih snaga Albanije. Vatru navode helikopteri NATO. Front napada je oko osam do 10 kilometara, a u prvom ešelonu je angažovana šiptarska brigada, jačine oko 800 do 1.000 ljudi, među kojima je uočeno i oko 100 mudžahedina. Jedinice nisu iznenađene, ali su zbog jake artiljerijske vatre napustile neke položaje na prvoj liniji fronta. Teroristi su na pravcima uspeli da uđu u dubinu naše teritorije oko 300 metara, gde je zaustavljen dalji prodor.
Cenim da je zakasnilo pravovremeno dejstvo naše artiljerije. Posledica po naše jedinice za sada nema.
Preduzimam mere na stabilizaciji odbane”, referisao je Živanović.
Kažem Lazareviću da nije dobro što su teroristi ušli na našu teritoriju, jer može uticati na moral svih jedinica, i da se o tome ne treba pričati. Svestan sam da su jedinice morale da se povuku na povoljnije položaje, da ne trpe gubitke. Sada ih treba isterati sa naše zemlje. Naređujem da u Komandu 125. motorizovane brigade, što pre pošalje ekipu strarešina iz Korpusa da pomogne pukovniku Živanoviću.
Načelniku artiljerije, pukovniku Vraniću, naređujem da hitno, po svojoj proceni i odluci, realizuje sve planirane vatre Artiljerijske grupe višecevnih bacača raketa “Orkan”, po očekujućim rejonima ŠTS na teritoriji Albanije, i po rejonima gde su se uklinili, da uveže dejstvo brigadne i korpusne artiljerije.
Razgovaram sa Lazarevićem i generalom Đakovićem. Zaključujemo da se Jedinice 125. i 549. motorizovane brigade, od prvog dana, uspešno bore na samoj državnoj granici i po dubini Kosmeta.
Sa početkom agresije počela su i teroristička dejstava sa teritorije Albanije. Do sada su naši graničari odbili više napada i pokušaja upada ŠTS sa teritorije Albanije, koje su podržavane od Oružanih snaga Albanije i avijacija.
Kažem da me muči dilema, zbog čega su ŠTS izabrali dva nepovoljna taktička pravca za napad na kopnu?!
Da li se radi o taktičkoj varki, da bi skrenuli pažnju naših snaga, a da napad glavnih snaga i prodor planiraju na Đakovačkom pravcu, u rejonu karaula “M. Vojinović“, “Ćafa Prušit“ i “Goden“.
Na ovim pravcima zemljište je povoljnije, putevi kvalitetniji i brže dovode do Đakovice. Njih dvojica se slažu da je dobra moja odluka da sa Artiljerijskom grupom višecevnih bacača raketa “Orkan” gađaju agresorove kolone koje se kreću ka našoj granici.
Kažem im da želim da postignemo iznenađenje, zaustavimo pokret i operativni razvoj njihovih jedinica.
Putevi na teritoriji Albanije su lošeg kvaliteta. Sistem “Orkan“ može da gađa ciljeve do 60 kilometara, odnosno do linije: Kuks-Bajram Curi. Na toj dubini su raspoređeni svi značajni vojni ciljevi Oružanih snaga Albanije koji mogu da ugroze jedinice Armije i teritoriju Kosova i Metohije.
Potsećam Lazarevića da planeri NATO nisu odustali od ideje koju su 1998. godine zastupale vođe šiptarskog terorističkog i separatističkog pokreta. Da glavni koridor, između Albanije i Kosmeta, bude: Bajram Curi-Tropoja-Košare-Junik-Jablanica-Drenica. Na tom pravcu je i 1998. godine pokušan prodor najveće šiptarsko-terorističke grupacije, od oko 900 terorista. Cilj je bio da na tom pravcu naprave „humanitarni koridor“, kojim bi se navodno doturala humanitarna pomoć civilnom stanovništvu.
U stvari, tim koridorom bi “vršljali“ razni „humanitarci“, instruktori, plaćenici, na njemu bi se dopremalo oružje za OVK.
Lazarević komentariše da je u Jablaničkom kraju najjača operativna zona i najveća koncentracija ŠTS. Ima devet brigada, grupisanih na relativno malom prostoru.
Prema njihovovom razmišljanju, agresor treba „samo“ da pređe državnu granicu, savlada prostor od sedam-osam kilometara, i dođe u Jablanicu. Podršku bi im pružali teroristi Ramuša Haradinaja, napadima u leđa i bokove naših jedinica. To bi omogućilo proboj i spajanje sa ŠTS u Jablanici i Drenici.
Razgovaramo i o mogućnosti da je ova ishitrena akcija, da ŠTS krenu u kopnenu agresiju, smišljena da provere čvrstinu naše odbrane i sposobnost ŠTS da izvode klasičan napad. Njima to i nije bilo tako važno. Ništa ih ne „košta“, da u prve borbene redove “gurnu“ Šiptare kao “probni balon“. Da provere, šta mogu da učine za njih, ali i za svoju „republiku“.
Zastupam mišljenje da ovaj napad nije ni bezazlen ni bezopasan i da je NATO pripremio respektivne snage za ovaj pokušaj upada na Kosovo i Metohiju.
Dosadašnji obaveštajni podaci govore da se u rejonu Bajram Curi-Tropoja nalazi koncentrisano oko 15.000 ŠTS i oko 8.000 pripadnika vojske i MUP-a Albanije.
Pored toga u Albaniji locirano oko 12.000 vojnika NATO, sa oko 15 tenkova M-1 „Abrams“, 20 oklopnih transprtera “Bredli“, 30 borbenih helikoptera “Apač“, veći broj transportnih helihoptera, 27 višecevnih bacača raketa “Atack“ i borbenih aviona A-10. Od 12.000 vojnika, 5.300 su iz američkog kontigenta „Allied Force“.
Zbog toga, još jednom ponavljam: procenjeni i mogući scenarijo izvođenja napada kopnenih snaga na zonu odbrane 125. motorizovane brigade i Sedme pešadijske brigade. Pre početka napada usledila bi snažna artiljerijska priprema i podrška vazdušnih snaga po ciljevima na čitavoj dubini odbrane.
Cilj je probijanje odbrane na frontu između karaula “Morina” i „Košare“ i stvaranje mostobrana do linije: selo Junik-selo Ponoševac.
To agresoru za sada nije uspelo.
Uklinio se na pojedinim prvcima i do 300 metara, ali nije ostvario osnovu mostobrana. Dalji scenario je da uvede snage drugog ešelona, produži dejstva ka Jablanici i Radonjičkom jezeru i spoji se sa OVK u rejonu Jablanice i Kline i stvori uslove za produženje napada ka centralnom delu Drenice.
Ako bi mu uspelo da stvori mostobran i uvede snage drugog ešelona, jedinice 125. motorizovane brigade, oko Đakovice i Peći, bile bi razdvojene, a jedinice oko Dečana okružene i blokirane.
Ostvareni mostobran avijacija bi neprekidno podržavala. Istovremeno, iz Albanije će se vršiti “upumpavanje” svežih snaga koje bi širile koridor i teritoriju i udarima u bokove Sedme pešadijske brigade, 549. motorizovane brigade i 252. oklopne brigade odsecale glavne snage Prištinskog korpusa na Prvom pojasu odbrane.
Kažem Lazareviću da se preznojavam, kao da se to već događa...
Vraćam se u realnost. Jedinice 125. motorizovane brigade “iznele su teret“ protivterorističke operacije tokom 1998. godine. To je jedinica prekaljena u borbama, sa obučenim vojnicima i neustrašivim i sposobnim starešinskim kadrom.
Trenutna situacija „zatekla“ je Brigadu koja je sa 2/3 snaga posela zonu odbrane. Ostale snage su formirane u tri borbene grupe, koje su bile angažovane na razbijanju ŠTS u rejonima Bajgora-selo Stari Trg, planina Cičevica-Klina i selo Jablanica-Dečane.
Brigada je, bez obzira na ove okolnosti, organizovala odbranu u zahvatu graničnog pojasa, a ostale jedinice stigle su u rejone odbrane.
Jedinice Brigade u prvom ešelonu odbrane nisu iznenađene. Taktičkim pomeranjem manje jedinice su izvučene na pogodne položaje i sačuvane od početnog udara.
Uklinjene grupe ŠTS ne predstavljaju opasnost. Sada su kao u mišolovci. Zbog nepovoljne konfiguracije terena i velikog snega nemaju mogućnost da naprave prodore u dubinu odbrane.
Njihove pozicije su locirane. Sada su meta naše artiljerije. Postoje dobri uslovi za njihovo uništenje pre nego što se izvuku nazad na teritoriju Albanije.
Na putu za Beograd, u rejonu Krusevca:
O8,33 časova:
Izveštaj generala Lazarevica:
“U 6.30 časova u rejonu karaule „Košare“, kod graničnog kamena C-4/6, na objektu Maja Glava, ponovljen je klasičan napad na jedinice 53. graničnog bataljona. Uspeli su da probiju položaje na graničnoj liniji, ali su zaustavljeni, na oko 50 do 100 metara od granične linije. Oko 6.50 izvršeni su snažni udari avijacije i artiljerije po objektu Raša Košares (tt 1.385). Zbog nepovoljnog taktičkog položaja naše jedinice povukle su se na objekat Livadi Šabanit. To je ugrozilo zonu odbrane bataljona. Usledio je protivnapad naših snaga, koje su povratile izgubljene položaje. Pukovnik Trajković, rukovodilac komandne grupe, stigao je na lice mesta u 8.00 časova. U toku protivnapada lakše je ranjen on, potpukovnik Dragan Tomić i četiri vojnika. Svi su zbrinuti. Preduzete su mere na stabilizaciji fronta i odbrane u rejonu 53. graničnog bataljona i Druge motorizovane čete; organizovano je sadejstvo između jedinica: u pokretu su Bataljon vojne policije 1.A na karaulu „Košare“, Vod borbenih vozila “3“, i Streljački vod iz sastava Drugog bataljona 125. motorizovane brigade u rejon sela Batuša.
Na karaulu “Košare” su krenuli komandanti 53.gb major Šljivančanin, i pukovnik Živanović.
Gore je sneg preko jednog metra. Avijacija je pre pola sata bacali kasetne bombe“. General Lazarevic kaže da je izdao zadatke Živanoviću za preduzimane mera zaštite od kasetnih bombi i za što brže uvezivanje sa jedinicama ojačanja i da neposredno rukovodi upotrebom artijerije u svojoj zoni.
Naređujem Lazareviću da mi pripremi detaljni izveštaj o stanju na Kođarama za 14,00 časova kada ću stići na KM-SVK „Karaš.
Dok putujem pokušavam da procenim neku neočekivanu varijantu napada NATO snaga s kopna. Bilo bi opasno za moral vojnika i starešina da su ŠTS ušle dublje na našu teritoriju. Dobro poznajem tu teritoriju. Granična linija se proteže od planine Bogičevice, preko Tromeđe, na nadmorskoj visini 2.366 metara, zatim do najvišeg vrha Đeravice (tt 2.250), preko tt 2.539, grebenom Juničke planine, i prevoja Mrčaj (tt 2.250), do karaule „Košare“, prevoja i karaule „Morina“ i dalje prema prevoju Ćafa Prušit.
Teren je surov i teško pristupačan. Da bi se od Đakovice došlo do karaule „Košare“, koja se nalazi na nadmorskoj visini od 1.157 metara, potrebno je tri do četiri sata vožnje terenskim vozilom. Od sela Batuša put vodi kroz gustu šumu strmim padinama, sa puno oštrih krivina. Mimoilaženje vozila je nemoguće.
Karaula „Košare“ nalazi se na 150 do 200 metara od granične linije i smeštena je ispod visa koji se nalazi na albanskoj teritoriji i nadvišava prostor oko karaule.
Naši graničari na ovoj Karauli i ranije su imali problema sa graničarima Albanije, predstavnicima OEBS-a i ŠTS.
Situacija u rejonu karaule “Košare” sada je drugačija.
Zbog snega kretanje je skoro nemoguće. Paralelnih puteva sa graničnom linijom nema. Na pravcima koji izvode iz Albanije i u okolnim šumama su postavljena minska polja i mine iznenađenja.
Naše jedinice to znaju, ali svi drugi koji uđu u šume, suočiće se sa velikim problemima. Poslednjih dana na ovom području avijacija je “posejala” i veliki broj kasetnih bombi. Ove činjenice, i klimatski uslovi, su garancija da se taj prostor ne može brzo zauzeti. Planeri NATO su verovatno procenili da zbog nepovoljnog položaja Karaule, upravo tu mogu najlakše i najbrže da se „dočepaju parčeta“ naše teritorije. To bi bio dobar razlog da tamo dovedu i televizijske i novinarske ekipe da izveštavaju o kapitulaciji Kosmeta.
U isto vreme ŠTS, iz rejona Jablanice, preko sela Junika izvršile bi napad u leđa naših snaga, u nameri da se spoje sa „oslobodiocima“.
23,35 casova
Komandno mesto PrK „Grmija“
Referisanje generala Lazarevica:
Po povratku iz Beograda, na KM-PrK „Grmija“, u Prištini, Lazarevic referise o stanju na Košarama.
“Nešto posle 3.00 časa, počela jaka artiljerijska priprema po rejonu karaule “Morina“ i trajala je do 4.00 časa. Jedinice Drugog bataljona 125. motorizovane brigade odmah su posele polažaje za odbranu. U rejonu karaule „Košare“, vatra je otvarana povremeno. Zbog toga je Komanda 125. motorizovane brigade procenila da će napad uslediti na pravcu: Tropoja-selo Morina-selo Ponoševac-Đakovica. Naša zaseda, na objektu Ćafa Glava uočila je pokret pešadijskih jedinica prema graničnom kamenu C-4 i objektu Raša Košares. Dok traje dejstvo po karauli “Morina”, ŠTS izvršile su podilaženje prema karauli “Košare”. Oko 6.00 časova, artiljerija prenosi vatru u rejon karaule “Košare“ i po objektu Raša Košares.
Napad je otpočeo na frontu širine oko tri-četiri kolometra od objekta Maja Glava-granični kamen C-4-karaula “Košare“ - granični kamen C-3/4 i Raša Košares (tt 1385)”, kaže Lazarević i pokazuje objekte na karti.
Na tom frontu napadalo je oko 3.000-5.000 terorista. Po dubini u rejonu selo Papaj-Tropoja-selo Vicedolji, uočena je veća grupacija terorista.
Na rejon Karaule „Košare“, angažovano je oko 800 - 1.000 terorista. Za vreme napada avijacija je gađala jedinice na položajima oko sela Junik i na objektu Cabrat“, kaže Laza i objašnjava da su graničari 53. graničnog bataljona, u prvoj liniji rovova, ispoljili neviđeni herojizam, a posebno se istakao desetar Slavoljub Šarac.
Prema izveštaju iz jedinica, u prvim redovima, zajedno sa teroristima, napadali su i plaćenici, crnci, specijalci sa zelenim beretkama i mudža-hedini. Delovali su kao drogirani.
“Grupa od oko 200 do 300 terorista, napala je na položaj graničnog odeljenja, desetara Šarca, koji su bili raspoređeni na širokom frontu.
Graničari su ih pustili da priđu na domet ručnih bombi, i iznenadnom vatrom, sa bliskog odstojanja, naneli velike gubitke teroristima i zaustavili njihov napad.
Prema izveštaju iz jedinica, teroristi su pokušavali da obuhvatom, preko objekta Maja Glava, iznenade graničare, ali su zaustavljeni.
Komandir odeljenja desetar Šarac je, zbog nadmoćnosti terorista, naredio da odeljenje promeni položaj i povuče se prema Karauli “Košare”, i tako izbegne okruženje.
Još teža situacija bila je na objektu Raša Košares, koji je branila grupa od desetak naših vojnika, naoružani puškama i protivavionskim topom.
Uspeli su da odbiju prvi napad oko 500 terorista koji su, prema izjavi vojnika, drogirani, uz karakteristične uzvike, jurišali.
Jedinica je bila prinuđena da, pod naletom terorista, napusti objekat i povuče se prema Musinoj kući.
Tu situaciju koriste teroristi, zauzimaju Raša Košares i ulaze na našu teritoriju oko 200 metara.
Druga grupa, koji sebe nazivaju „Gromovi“, sa položaja na samoj graničnoj liniji, u zasedi dočekuje oko 200 terorista i nanose im velike gubitke koji se broje nekoliko desetina”.
Lazarevic me izvestava da je izdao naređenje načelniku Štaba Korpusa, pukovniku Živkoviću da hitno ojača snage kod Karaule „Košare“, a majoru Šljivančaninu da lično preuzme komandovanje graničarima na tom delu fronta.
Jedinica za intervenciju 53. graničnog bataljona, pod komandom majora Šljivančanina, probila se u blizinu Karaule i iz pokreta prihvatila borbu sa teroristima. Druga jedinica ojačanja, iz sastava bataljona vojne policije 1.A kojom je komandovao major Đurica Iličić, u selu Batuša čekao je oficira za vezu da ga povede prema Košarama.
U međuvremenu Šljivančanin, koji se vračao ka selu Batusa, upada u zasedu ŠTS. U sukobu gine njegov vozač, vojnik Miroslav Stojanović, a Šljivančanin je teže ranjen.
Pod borbom se izvlači iz zasede i uspeva da pobegne teroristima, koji ga jure do Batuše. Interveniše vod vojne policije. Teroristi beže i sklanjaju se u šumu. Vod vojne policije stiže u sastav graničara, i ojačava odbranu.
Drama se nastavlja
Međutim drama na Košarama se nastavlja. Prilikom povratka sa karaule “Košare”, BOV-3 nailazi na protivtenkovsku minu, koju su na putu postavili teroristi i prevrće se. Oko 16.30 časova i komandir karaule „Košare“, vodnik prve klase Dejan Agočević, kreće u selo i nailazi na prevrnut BOV-3, koji je blokirao put.
Teroristi iz zasede otvaraju vatru na njegovo vozilo, iz ručnog bacača, i pogađaju ga. Ranjeni komandir Agočević, od siline eksplozije ispada iz vozila. Vojnik vozač je nepovređen. Odgovara na vatru terorista i probija se do povređenog vodnika i štiti ga.
U tom trenutku nailazi komandir Granične čete, kapetan Kovačević, sa grupom vojnika, među kojima su i dobrovoljci.
Odbija napad terorista, koji ponovo beže u šumu. Organizuje prevoženje ranjenog vodnika Agočevića i vojnika vozača do Batuše. Zbog ugroženosti ovog puta, od sela Batuša do Karaule “Košare“, komandant Drugog motorizovang bataljona 125. motorizovane brigade, potpukovnik Đurković, organizuje obezbeđenje i prohodnost, koje tokom cele noći realizuje kapetan Kovačević.”
Tražim od Lazarevica informaciju o jačini ŠTS koje “vršljaju” po šumama Juničke planine.
Objašnjava da prema zapažanjima majora Šljivančanina, teroristička grupa, koja je postavila zasedu, jačine je 100 do 150 terorista, da je opremljena savremenim naoružanjem, bestrzajnim topom, protivoklopnim oruđima „Ambrust“ i protivtenkovskim minama strane proizvodnje.
Lazarevic je već naredio komandantu 125. motorizovane brigade, pukovniku Živanoviću, da potpukovnik Đurković preuzme komandu nad svim snagama u rejonu Košara, da stabilizuje odbranu, i „uveže“ sve jedinice pod svoju komandu, realizuje podršku artiljerije svih jedinica na granici i da jednu četu minobacača 120 mm prebaci bliže karauli „Košare“.
Pored ovih mera, posebna grupa, pod komandom pukovnika Živkovića, već radi na predlogu „Odluke za izvršenje protivnapada” u cilju izbacivanja terorista sa naše teritorije.
Saglasan sam sa preduzetm merama i zaključujem da je situacija za sada stabilna, na objektu Raša e Košares, ali da u našoj pozadini, imamo terorističke snage. Moramo ij što pre oterati sa tog objekta, i pronaći i razbiti ŠTS, koje lutaju oko sela Batuše i postavljaju nam zasede...
Zaključujem da je ovo sigurno početak kopnene agresije na SR Jugoslaviju, i da će slične akcije biti preduzene i na drugim mestima. Najverovatnije oko Đakovice i Prizrena.
|
