|
Rado čitam ovu temu, iako nisam lovac.
Kako bih je lakše pronalazio, podeliću sa vama jedan istinit događaj i (po meni) vrhunsku reakciju koja je usledila.
Dakle, jednog vrelog avgustovskog dana, pre dve godine, koleginica ostane malo duže na poslu.
Taman toliko je radila duže, da je mislila da nema svedoka koji bi zabeležili nemio događaj koji se desio kada je krenula kolima kući.
Naime, što zbog nervoze, što zbog navike brze vožnje, po izlasku iz krivine i ulasku u "ciljnu ravninu" na prilazu Batajničkom drumu nije stigla da izbegne prelepog mužjaka fazana koji je nisko preletao put.
Udarac u fazana je bio glasan.
Izašla je, videla da je životinja nepomična, pogledala kola i potom sela i otišla kući.
Svedok ovog događaja se nalazio nedaleko od tog mesta, u krajnje sumnjivoj misiji u kukuruzima. Tvrdio je da se uplašeno osvrtala oko sebe pre ulaska u kola.
Zbog čega je taj svedok (zvaćemo ga Čeda) ovo ispričao baš meni? Pa, u to vreme, bila je javna tajna da je to bila moja najomiljenija koleginica. Istini za volju, žena je izuzetne lepote, pravi manekenski tip. Ima prelepe plave oči i crvenu kosu. Nemam dobar reč da je opišem.
Gde sam ono stao? A, da.
Par dana posle opisanog događaja, dolazim do ideje da je na neki način informišem da sam saznao šta se desilo. Od prvobitne ideje o telefonskom pozivu, preko "usputnog" obaveštenja prilikom retkih viđenja, ideja se ipak otrgla kontroli i uz mnogo prethodnih prepravki prenosim vam zvanično obraćanje putem službenog e-maila, u originalu.
Reakciju na e-mail poruku ću napisati kasnije, ako bude onih koje će to zanimati.
|
