jel on nosio nadimak "rambo kurganski"?
davno sam citao o njemu.ako je on,onda je rec o najspretnijem i najobucenijem vojniku sovjetskog saveza.obucavan od malih nogu kao ratna masina.on je spreman od strane kgb-a da u slucaju rata sa nato paktom,bude infiltriran u briselu ili na mestu,gde je stab nato komande i likvidira sam vrh komande.posle propasti sovjetskog saveza,okrece se unosnom,ali krajne opasnom poslu...postaje placeni ubica.
kad su ga opkolili na nekom trgu ,on je ubio 7 pripadnika bezbednosti za manje od 1 minuta.kasnije je bio uhapsen,ali je uspeo da pobegne iz zatvora.pucao je desnom i levom istom(neverovatnom) preciznoscu,a o upotrebi hladnoga oruzja mu nije bilo ravnog u vojsci.
nisam nigde procitao sta se njim desilo, posle bekstva iz zatvora.
Умро је 1997. године у Атини. Отровао се оловом, у расправи са два или три припадника супротне групе кримоса из Москве.
Име "Саша Македонац" добио је по земљи где ке волео да се крије и обичају да носи два пиштоља. Није био толико добар стрелац као што се прича, али јесте пуцао с обе руке ("по македонски" како се то код Руса зове). Шест месеци је похађао школу за полицајце, а након тога радио као гробар.
Из затвора, разних, бежао је три пута.
Сахрањен је у Атини. Неки тврде да сахрањени није био Саша Македонац, али то прелази у урбане легенде, пошто је све потврђено отисцима прстију.
Zvanično jedini putnički auto koji je prošao kroz brojne zone ograničenja (nacionalne parkove, zaštićene lokacije, ali i prosto prezahtevne deonice), na konto prijateljstva Jugoslavije i zemalja-domaćina, ali i zbog malog broja putničkih vozila u Africi. Pomalo i na konto dobrog konstruisanja i izrade: pored brojnih pucanja guma jedini kvar koji nisu popravili usput je taj da su se od prevelike vrućine radio-aparati otopili; ti radio-aparati i donje podužne upornice ("sanke") su bili jedina razlika u odnosu na obične "101" izuzev što su jednoj (od 5 ukupno) bila izvađena zadnja sedišta kako bi mogla da poveze kabastije delove (cele velike motorne, menjačke i sklopove ogibljenja...), dok su u prtljažnicima starih bili mahom kanisteri, dodatni rezervni točkovi... Tu je bila i gomila opreme za snimanje uz lične stvari učesnika.
Napisao sam ovo iz glave, a vama mogu da preporučim knjigu "Džambo, Afriko!" koja je putopis ove ekspedicije.
Dokumentarac, nažalost, nisam pogledao. Neki kažu da je guran pod tepih iz nečasnih pobuda. Moguće, mada je danas teško naći i druge, opet impresivne, dokumentarce o sličnim ekspedicijama drugim domaćim vozilima - sećam se "Golfa J", nekoliko Fapova, mislim da je pored italijanske išla i jedna jugoslovenska ruta Kampanjolama kroz Afriku... Pa brojne skromnije, kada su Fićama nastavili na Akropolis reli i još uzeli treće i četvrto mesto u klasi...
Ako se neko još nečeg seti ili nađe snimke nek' ih postavi, baš volim takve stvari. ... већ смо то помињали на теми о Ауто-мото индустрији бивше Југославије... ево и једне сличице, чисто да не буде само путоказ...
Najludja ekspedicija za koju sam čuo na našim prostorima je bila kada su neki eks-JNA mehaničari kupili polovne AR-55 sa prikolicama, remontovali ih i zaputili se u Sibir. Bila je i serija emisija na TV. Ludje od toga ne mogu da zamislim.
Kad ste kod ekspedicija, meni je ostala u sećanju ona kada su sa žutim Golfovima prokrstarili celu severnu i južnu Ameriku, čini mi se negde oko 1980-te.
Teško da Dance baš brine Ferdinand. Meni se čini da to nije Lego prozvod već samo delo od njihovih kockica kao što prave i druge stvari pa onda stavljaju na net.
