Текст:
Белый снег, серый лед,
На растрескавшейся земле.
Одеялом лоскутным на ней
Город в дорожной петле.
А над городом плывут облака,
Закрывая небесный свет.
А над городом - желтый дым,
Городу две тысячи лет,
Прожитых под светом Звезды
По имени Солнце...
И две тысячи лет - война,
Война без особых причин.
Война - дело молодых,
Лекарство против морщин.
Красная, красная кровь
Через час уже просто земля,
Через два на ней цветы и трава,
Через три она снова жива
И согрета лучами Звезды
По имени Солнце...
И мы знаем, что так было всегда,
Что Судьбою больше любим,
Кто живет по законам другим,
И кому умирать молодым.
Он не помнит слова "да" и слова "нет",
Он не помнит ни чинов, ни имён,
И способен дотянуться до звёзд,
Не считая, что это сон.
И упасть, опаленным звездой
По имени Солнце...
Бели снег, сиви лед
На испуцалој земљи.
Град усрд друмских петљи
Kao јорган лежи на њој.
И облаци плове изнад града
Заклањају светлост са неба.
А изнад града - жути дим,
Град је две хиљаде година стар
Година проведених под светлошћу звезде
По имену Сунце...
И две хиљаде година рата
Рата без посебног разлога.
Рат је за младе
Лек против старачких бора.
Црвена, црвена крв лије по земљи
Сат касније то је само земља
После два на њему је цвеће и трава,
Три године касније поново је жива.
И загрејана зрацима звезде
По имену Сунце...
И знамо да је одувек овако било
Да Усуд волимо више
Ко живи по другим законима,
И ко треба да умре млад.
Не разуме реч „да“ ни реч „не“,
Не памти ни чинове ни имена,
И у стању је да досегне звезде
Не схватајући да је све ово сан.
И суноврати се, опрљен од звезде
По имену Сунце...
