offline
- mareCar
- Legendarni građanin
- Pridružio: 14 Jul 2008
- Poruke: 3427
|
zixo ::Све је то лепо али...
Неке за мене забрињавајуће чињенице стања економије у Србији:
Србија ће у наредне три године имати дефицит у буџету од 7,5 милијарди долара.
Истовремено ће у истом периоду за враћање дугова бити потребно 12 милијарди.
Evra.
Dosta je znati da je deficit budzeta (trosenje vise od toga koliko budzet ima prihoda) godisnje 2,5 milijarde, a da budzet godisnje mora da otplati 4 milijarde duga. Znaci moramo da se zaduzujemo za 2,5 milijarde da bi otplatili rate i kamate za vec postojeca dugovanja, cije otplacivanje nas kosta vise nego sto se zaduzujemo.
Citat:Ако продамо Телеком, део ЕПС-а и аеродром Никола Тесла можда добијемо до 5 милијарди.
Ovo bi vec pokrilo dve godinje da ne moramo da se zadzujemo da bi otplacivali godisnje rate, znaci dodatno zaduzivanje za otplatu bi bilo samo 2,5 milijardi u (ove sad u ovom primeru) tri godine, a u tom periodu bi otplatili 12 milijardi, znaci u tom periodu bi smanjili spisak javnog duga za 9,5 milijardi, sta je ipak dosta dobra cifra kad se zna da nam javni dug iznosi oko 20 milijardi evra.
Sta ja iz ovoga citam je da bi u naredne tri godine mogli skoro da prepolovimo javni dug, i kroz to bi za buducnost dosta smanjili godisnje troskove za otplacivanje javnog duga (koji je trenutno jos uvek sa dosta visokim kamatama), sta je realna rupa u nasem sistemu, jer se trenutno budzetski zaduzujemo manje nego sto u budzetu izdvajamo da otplacujemo dugove (budzet ima deficit od 2,5 mld., a za otplatu dugova/kamata je u budzetu izdvojeno 4 mld., znaci 1,5 mld. otplacivanja uspemo da pokrijemo prihodima budzeta, za ostale 2,5 mld. se zaduzujemo), znaci ako nam otplacivanje dugova bude manje nego sto je sad, u budzetu bi ostalo prostora za povecanje finansiranja drugih sektora koji se trenutno ne finansiraju dovoljno, i to bez dodatnog zaduzivanja, sta znaci da bi nam se drzava, ne samo finansijski nego i u strukturama (gde god se ta povecanja budu primenila - zdravstvu, infrastrukturi, skolama...) mogla popravljati i odrzavati, umesto raspadati kao sto je vec godinama slucaj.
Sta je vazno je da se tih (recimo) 9,5 milijardi evra koje budemo skinuli sa javnog duga ne napune odmah opet do iste mere kao sto su sad, gde nije dosta da stedimo nego moramo i da se zaduzujemo da bi servisirali dug. Ali to ce biti tesko jer samo u Beogradu je potrebno oko 2-3 milijardi neophodnih infrastrukturnih investicija, 1-2 milijarde od toga je potrebno poceti u najskorijem periodu da bi se zavrsile na vreme kad su potrebne. A ta treca je ocigledno odgurana negde na kraj decenije. Znaci i nakon/tokom te tri godine i (recimo) uspesnog prodavanja preduzeca za tih 5 milijardi, opet ce morati imati novog zaduzivanja za krupne projekte, tako da i ako se to uspeno obavi, javni dug na kraju te tri godine nece iznositi 11-12 milijardi, nego verovatno oko 15-16. Kraj za to ne postoji jer ce uvek morati nesto da se finansira krupnim parama, i Srbija nema siguran godisnji priliv deviza kao sto to druge zemlje imaju (np. naftne i gasne drzave) sa kojima bi to moglo da se finansira, znaci ne mozemo jednostavno da prestanemo da se zaduzujemo, jer nam je prihod budzeta previse mali da bi godisnje i pored svih placenih stavki imali milijardu viska za krupne projekte.
Ali sa druge strane, dosta tacaka potrebnih projekata i nabavki za obnovu zemlje koje moraju da se urade se vec nalaze u postojecem javnom dugu i trenutno se realizuju, sta je dobra stvar. Znaci ti dugovi nisu otisli za nista, i trenutno zaduzivanje nije zato sto se previse trosi u svakodnevnom trosenju po sistemu (ne kazem da se ne desava, ali sigurno nije 2,5 milijarde budzeta na to), nego za otplacivanje tih dugova.
Trenutni dug nije mali, ali on gradi mnogo prekopotrebnih stvari koje su se trebale resiti jos 80ih i 90ih, znaci pre 20-30 godina. A u bas tom periodu do skoro (oko 25 godina) gotovo nista novo nije uradjeno i nista nije reseno. To je cetvrtina veka. To je period od kraja 2. svetskog rata do 1970e godine. Pogledajte sta je sve uradjeno u periodu od recimo 1960 - 1985e godine, koliko je drzava u tom periodu napredovala, ne samo infrastrukturno nego i tehnoloski. A tu je i od prilike bio kraj napredka i razvoja, od te tacke do skoro, znaci u istom vremenskom periodu, se nije odmaklo ni metar od te tacke do koje je se tad stiglo.
U tom periodu smo razvili i nastancali stotine aviona, stotine tenkova, stotine bvp, ot, kamiona, raketa, lansera raketa, brodova, vozova, lokomotiva, vagona, mostova, kilometara puteva, kilometara zeleznice, gradova i na stotine hiljada stambenih jedinica, kupili sa strane stotine aviona (civilnih i vojnih) itd itd. a koliko bilo cega od tih stvari smo uradili u periodu od recimo 90 do 2010...gotovo nista. Mozemo samo da se nadamo da ce se pomeriti malo sa mrtve tacke, bar u nekim oblastima, u drugima to vise nije moguce i da hocemo. Trenutnim zaduzivanjem krpimo neke od rupa koje postoje u ovoj drzavi.
Citat:Питам се где је ту место за кредит од 1,428 милијарди за нову технику В и ПВО?
Ovo je u dolarima i izadje malo vise od tacno 1 milijardu evra (1.050 miliona). Samo da ne mesamo brojeve u dolarima i evrima kao da vrede isto.
|
