offline
- vasiljevic
- Elitni građanin
- Pridružio: 09 Jan 2006
- Poruke: 1519
- Gde živiš: Beograd
|
@versus:
Te 94te sam sam zarađivao, nije me tata izdržavao. Za razliku od nekih, ja sam ceo život uvek nešto radio, tako sam vaspitan i istreniran. I ako pominjemo tu famoznu 94tu, to je jedna godina. Ako bi sada pogledao ostatak priče, ja sam 96te, na primer, sa jednim poslom koji sam radio bez ikakvih problema živeo i imao za izlazak u grad da ne osetim previše. Danas, sa dva posla, izlazak u grad je krenuo u pravcu misaone imenice. Dakle, ne fantaziram. Ja to jesam preživeo. Preživeću i ovo. Ništa novo ni staro.
I opet onako informativno: napredak nam je izuzetan, od početka godine smo "napredovali" i smešteni u istu grupu sa Ruandom, Republikom Kongo, Mozambikom, Kenijom, Mongolijom ... Sve evropske zemlje sa ogromnim potencijalom za napredak i razvoj. Mada, bilo bi lepo da se dobije ime zemlje koja je uspela da na bazi preporuka zapadnih "prijatelja" i MMFa izvuče iz krize, smanji spoljašnji dug, poveća zaposlenost, BDP ..... Jer sve, ali ponavljam sve, zemlje koje ja znam su uvek radile drugo od preporučenog. Osim nas. Šampiona na Balkanu po rečima naših političara. Jest ne piše u čemu ali ajd sad. Ili ajd da pojednostavim ovako: koliko treba biti glup i kreten pa prodavati uspešna preduzeća koj adonose proofit i pare u budžet, a ne naći rešenje za one manje uspešne i neuspešne, i to proglašavati najvećim uspehom u zemlji? Pokaži mi jednu uspešnu zemlju koja to radi i jednog uspešnog biznismena koji to radi? Ja ih ne znam. Možda ti znaš ja ne.
I sad se vraćamo na ono što bi neko ko govori o ekonomiji morao da nauči na prvom času. Nije pitanje koliko ti imaš para u džépu u nekim famoznim dolarima, evrima ili dinarima, pitanje je šta ti možeš da kupiš za te pare. Danas, za pomenutih 250 evra ne možeš da žibiš ni 5 dana kad platiš komunalije i ostalo. I to ti je fakat.
Poenta priče koju ti stalno mašiš ovde je u drugom delu. Ako želimo da idemo negde mora da se nešto proizvodi. Politika koju nama nameće MMF i zapad "sa kojim moramo da imamo ... jer ako kažemo ne nećemo ...." kaže no no da država pokrene i interveniše jer to smeta njihovim firmama. A da bi uspeli mo baš to moramo da uradimo jer da se razumemo, stranog investicionog kapitala nema i neće ga biti, to smo naučili i videli u zadnjih 15 godina, i moramo sami. I to ne na bazi malih preduzeća, jer malo i srednje preduzeće traži veliki sistem gore. Inače, opet onako usput rečeno, i za vreme sankcija, mnogo, mnogo ondašnjijh giganata je radilo za zapadne firme, i izvozilo i tim radom obezbedilo preživljavanje. Tekstilna industrija je prvi primer toga, kad smo izvršili tranziciju, to je sve otišllo bogu na ispovest. Dakle, ako zapad ima razloga da sa nama radi, jer mu je jeftinije, on će raditi pa ne znam šta da je okolo. Dokazana činjenica u praksi, ne teoretsko naklapanje. I opet onako usput, kako mi povećavamo broj zaposlenih: gradonačelik Novog sada, zaposlio u gradskoj upravi 1281 čoveka, Medveđé njih 887, Sombora njih 415 (inače, kažu opština koje je i pre imala nenormalan broj zaposlenih u administraciji, malo im je pa ajmo još), Rume jih 228 ..... To je način rešenja problema nezaposlenih? Ukupno u lokalnim upavama zaposleno sitnih 141.000 ljudi. Po zakonu, ponavljam, po zakonu, i još jednom ponavljam po zakonu, na 1000 žitelja može da se ima najvišé 4 zaposlena u lokalnoj upravi. Ili vam na naših 7 miliona, to dože maksimalan broj od njih 28.000. Zakonski, za prekobrojnih 0.1 posto zapslenih smamnjenje transfera para iz budžeta Srbije ka opštinama treba da bude 1% (jelte, kazneni poeni). Po ovome, nijedna, ponavljam nijedna opština ne bi smela da dobije ni dinara iz države. Neko bi rekao i da duguju. Inače, ovo nam se najvećim delom nakupilo u zadnjih 15 godina. Pre nije bilo tako, bilo ih je mnogo, mnogo manje, i to govorimo opet o famoznim 90im. Opet recept sa zapada da bi imali poslušnu vlast. Mi imamo mnogo problema a moramo da počnemo da krešemo što nećemo ako slušamo one na zapadu. Moramo da ulažemo, i to onaj ko ima para, i mogućnost da dođe do, para ne malih, a to je država, a to nećemo dok slušamo zapad. Ne, mi nismo Kina, ni Rusija, ali mi smo sad vrlo blizu da smo saterani u ugao gde imamo dva izbora: umri ili se bori. To još mnogi nisu shvatili. Kad shvate biće ono što sam video na ratištima: oni koji su pre bili najveć podbornici mira postaju bezobzirni do kraja. Tad ću ja, po običaju, opet biti crna ovca. Što je pet OK i tako treba. Danas, nama treba keš da se prave proizvodni sistemi gde će pare da ostaju u zemlji ne da idu napolje. Te pare neće nam dati ni MMF ni zapad, njega možémo dobiti samo u Kini i u Rusiji. Ne žto nas vole već što mogu naći svog političkog i strateškog interesa. Prosto. A da bi dobili, moramo prestati sa sintagmom da EU i zapad nemaju alternative. Lakše je sa Kinom jer njoj ne smeju da uvedu sankcije ni pod razno. Nešto nam je teže sa Rusijom. Dakle, to je to, pa birajte.
Apropo plivanja: plivaš nizvodno .... U potoku još se i izvučeš. To ui u nekoj rečici. Kad dođe reka, e tu je već veći problem, treba mnogo posla. A onda dolazi more. Tu sam nemaš šanse. A ti političari koji plove nizvodno, vuku sve nas tamo. I tu se postavlja racionalno pitanje: da li će da me izvuče odatle onaj ko me je poslao na to putovanje i sve radio da dođem gde sam došáo ( a to je ovde na kraju priče zapad) ili ćé pomoći neko drugi koji me nije tu gurnuo, ili moram da se sam vadim? Racionalno razišljanje kaže ovo: moram da računam na to da se vadim sam, ako naiđé neko drugi prihvati poomoć i hvala mu, a onaj ko me je poslao do ovde je sve osim prijatelja i više ga ne slušaj. Sve ostalo, to je ludilo i buncanje. I vodi u smrt. A ja baš ne bi još da umrem, imam neka posla ako smem da primetim, pa bi da ih završim.
|