Nabavka novih aviona za RV i PVO vojske Srbije

• 14Ovo se svidja korisnicima: Krusarac, zlaya011, KUZMAR, Yellow Pinky, bulovic, zdrebac, gavrilon, lacko, peruni, x9, Srna, kobaja77, Hektor, zixmix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Malo je ovo, malo je ono.

Vrlo zanimljivo.

Samo, kada pogledamo ukupne brojeve u kojima su pojedini od ovih aviona koje razmatramo prodati, ispadne da broj aviona koji nama ukupno treba za zamenu G-4 i Orlova i nije tako mali.

Ali, nama je sve malo i neisplativo. Neisplativo za razvoj, ne isplativo za licencnu proizvodnju, itd.

Slično se gleda za sve. Ne bi me začudilo da uskoro nekom padne na pamet da nama nije isplativa ni proizvodnja pešadijske municije.

Ostaje samo jedno pitanje, kada je nama neisplativo da proizvodimo bilo šta, od kojih para ćemo kupiti to što je isplativo? Kada ukinemo i poslednju proizvodnju u Srbiji, od čega ćemo plaćati te isplative proizvode?

Pa mi smo uspeli da proizvodnju baby beef-a, po čemu smo bili čuveni u evropi, da uništimo. Danas ne možemo ispuniti ni kontigent od 10000 tona koliko nam je Evropa odobrila, i 1000 tona nam je mnogo. Jer su neki stručnjaci procenili da je uvoz isplativiji.

Zemlja koja je nekada imala mašinsku industriju kakvu je imala je došla do trenutka da u zemlji nema dovoljan broj kvalitetnih varioca. I da mora da ih uvozi. Jer je uništavala jednu po jednu firmu u oblasti mašinske industrije. Danas kvalifikovanog varioca plaćamo suvim zlatom, jer ih nema. Ali zato "manager"-a sa privatnih univerziteta koji nam pune glavu šta je isplativo i nije imamo za izvoz.

Mi smo došli na to da danas i kvalitetnog molera morate da rezervišete par meseci unapred. Od zadnjih par godina to je počelo da važi i za priučene samouke. Do juče držao mlekaricu, pa prešao u molere. I za takvog moraš da čekaš da dođe da ti radi.

Ali, eto, nama se ne isplati ništa.

Ajd u zdravlje.

• 2Ovo se svidja korisnicima: lacko, CheefCoach
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobro, za dosta si u pravu ali bejbi bif zaboravi. Najvise o njemu pisu ljudi koji goveče nisu ni videli. Dobit od uzgoja bejbi bifa je oko nule ili svega par posto u izuzetno intenzivnom uzgoju gde je i rizik od uginuća najveći. Maltene se više isplati kupovati državne zapise.
Uzgoj Bejbi bifa se isplatio velikim drzavnim kombinatima u SFRJ jer je pokrivao plate i obezbedjivao redovan i stabilan priliv deviza koje su stabilizovale ekonomiju... Privatnicima, isplati se izuzetno retko. Zato u EU i postoje toliko velike kvote za uvoz.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zašto se meni svidja T-7 Redhawk?

Avion je najviše nalik na stari F-5, koji se nažalost više ne pravi.Jednostavan i za korišćenje i održavanje, i razumno jeftin. Jednoseda borbena - lovačka varijanta sa radarom i novim krilima na koje se postavlja naoružanje, bila bi odlična za nas.
Njegova brzina od 1300 km/h (sa malo jačim motorom i više)

Od najvećeg je značaja da naš novi avion bude - nadzvučak, a Jak ni Su-25 to nisu, a Su-25 je sasvim druge namene.

Ruga varijanta bila bi po meni Hongdu JL-10 koji ima i nešto bolje karakteristike, naravno oped da ima jednosedu verziju sa radarom koja može da bude laki lovac

• 3Ovo se svidja korisnicima: rovac, Hektor, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

jl10 i jak 130 imaju isti motor, tako da mislim da ne bi bio progled da se poruči i verzija jaka sa forsažom.Pri kraju je razvoj novog jačeg motora za jak i teške bpl kada će i ponuditi tu jak131 verziju. Vjetamu ide prvo tranša čisto trenažnih, a posle za podršku. Videćemo. Kupovati američko je besmisao, a razlozi su poznati.

• 3Ovo se svidja korisnicima: lacko, MB120mm, Shomy
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Umesto da nagadjas sta je Vucic hteo da kaze, a nije rekao, bolje se brini sta ti se desava kod kuce gospodine predsednice...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Krusarac, rovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

https://informer.rs/zabava/auto/544431/revoluciona.....-beogradom
Kaoko pink nezvanicno javlja vojska srbije narucila 100 komada... ali naoruzanih

• 6Ovo se svidja korisnicima: Panter, zixmix, amstel, ikan, rovac, mean_machine
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Spavas li mirno Elone Masku?

• 2Ovo se svidja korisnicima: ILGromovnik, kuntalo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

miodrag2 ::

Samo, kada pogledamo ukupne brojeve u kojima su pojedini od ovih aviona koje razmatramo prodati, ispadne da broj aviona koji nama ukupno treba za zamenu G-4 i Orlova i nije tako mali.

Ali, nama je sve malo i neisplativo. Neisplativo za razvoj, ne isplativo za licencnu proizvodnju, itd.

+ ...Slično se gleda za sve. Ne bi me začudilo da uskoro nekom padne na pamet da nama nije isplativa ni proizvodnja pešadijske municije.

Ostaje samo jedno pitanje, kada je nama neisplativo da proizvodimo bilo šta, od kojih para ćemo kupiti to što je isplativo? Kada ukinemo i poslednju proizvodnju u Srbiji, od čega ćemo plaćati te isplative proizvode?

Pa mi smo uspeli da proizvodnju baby beef-a, po čemu smo bili čuveni u evropi, da uništimo. Danas ne možemo ispuniti ni kontigent od 10000 tona koliko nam je Evropa odobrila, i 1000 tona nam je mnogo. Jer su neki stručnjaci procenili da je uvoz isplativiji.

Zemlja koja je nekada imala mašinsku industriju kakvu je imala je došla do trenutka da u zemlji nema dovoljan broj kvalitetnih varioca. I da mora da ih uvozi. Jer je uništavala jednu po jednu firmu u oblasti mašinske industrije. Danas kvalifikovanog varioca plaćamo suvim zlatom, jer ih nema. Ali zato "manager"-a sa privatnih univerziteta koji nam pune glavu šta je isplativo i nije imamo za izvoz.

Mi smo došli na to da danas i kvalitetnog molera morate da rezervišete par meseci unapred. Od zadnjih par godina to je počelo da važi i za priučene samouke. Do juče držao mlekaricu, pa prešao u molere. I za takvog moraš da čekaš da dođe da ti radi.

Ali, eto, nama se ne isplati ništa.

Ajd u zdravlje.

Kada se sabere sve sto nama ,,treba", pod predpostavkom da ce se menjati u odnosu 1 na prema 1, i kada se sve to svede na godisnji nivo sa zivotnim vekom od 20 godina, nama opet treba jedno 2 nova Orla i 2 nova Galeba godisnje. Tesko da se isplati praviti industriju za tako mali broj.

Druga stvar je zaboravi ,,nama". ,,Mi " vise nismo u socijalizmu. ,,Mi" ne postojimo. Drzava ne upravlja proizvodnjom i potrosnjom. Imas mnogo individialnih ,,ja" i vidu nezavisnih proizvodjaca i u vidu nezavisnih trgovaca (nezavisnih od drzave), i sve to vazi na globalnom nivou. Prodavnica ce kupiti proizvod od onog proizvodjaca od koga moze najvise da zaradi, a taj proizovodjac ne mora da bude odavde.

Zanimanja odredjuje trziste rada. To znaci da ako trziste zeli vise varioca ili vise molera, onda treba da ih plati vise. Da bi ti postali kvalitetni, moraju da se obucavaju. To znaci da neka firma mora da primi trosak na sebe da placa novajlije koji prave minus dok ne nauce zanat, sto znaci da mora da naplati vise za one iskusnije koji su zanat izucili, koje opet mora da plati vise da ne odu u drugu firmu, i sve to ide na racun musteriji (pogledaj drugu recenicu u pasusu). Eh da, to trziste rada ne mora da bude lokalno.

• 6Ovo se svidja korisnicima: zlaya011, Polemarchoi, ShurikSST, MB120mm, lacko, boolero
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Cheef,

Italija je za svoje vazduhoplovstvo naručila svega 18 aviona.

I niko joj nije mogao garantovati da će prodati i jedan više bilo kome.

Njena prednost je što je imala avio industriju koja je već bila uposlena. I što je njena avio industrija učestvovala kao pod ugovarač nekih drugih svetskih koncerna. Ali su procenili da im se isplati da ulože u razvoj i proizvodnju aviona za koji su joj realne potrebe bile 18 jedinica.

Da li je Srbiji potrebno 20 aviona ili više, to ne znamo ni ja ni ti.

Ja lično smatram da joj je za zadatke obuke i jurišne zadatke potrebno više. Slično smatraju i naši, inače ne bi pokušavali da iz muzeja izvade Orlove koje bi mogli da osavremene i povećaju broj raspoloživih aviona.

Šta bi i koliko uvezli, to je opet neko drugo pitanje. I koliko bi koštala eksploatacija istih, ne uključujući isključivo cenu jednice i kompleta naoružanja, goriva i održavanja, već i sam broj potrebnih pilota koji bi leteli na tim avionima. Iste treba odškolovati i plaćati. Isto važi i za naše avione, a ulazi u procenu potreba i onoga što država može da plati.

Ako bi se gledala sama isplativost pojedinačnog projekta, verovatno bi se došlo do zaključka da se u Srbiji ne isplati razvijati bilo šta. Takođe bi bila upitna i isplativost proizvodnje bilo čega. Jer su tako neki ekonomisti svojevremeno zaključili da se nama ne isplati ni proizvodnja čačkalica, jer je proizvod iz uvoza jeftiniji.

Tu postoji samo jedan mali problem, ako ništa ne proizvodiš, čime ćeš platiti uvozne artikle?

Što se tiče "mi" i "nama", model svojine koji smo mi imali, društvena svojina, nije postojao nigde drugde u svetu. Ali je postojala privatna i državna svojina. I obe postoje i danas. To što su naši liberalni ekonomisti svima ispirali mozak da u svetu postoji samo privatna svojina, to je neka druga priča. Ako si ti dopustio da i tebi isperu mozak, ja nisam. U celom svetu se preduzeća za koje je određena država procenila da su strateška za državu u državnoj svojini.

Takođe, imali smo i mantru malih i srednjih preduzeća. Problem je samo u tome što u svim zemljama koje smo uzimali za primer uspešnosti istih imamo gigante za koje ta ista preduzeća proizvode. Preko tih giganata stiču reference, što im omogućuje da svoje proizvode kasnije plasiraju i na inostranom tržištu. Drugačije je veoma teško, gotovo nemoguće, izboriti poziciju i na svom tržištu, a kamoli probiti se na inostrano.

Mi možemo ući u više modela saradnje, koja na kraju mogu iznedriti neku proizvodnju, da li iz svog razvoja, da li licencnu. Recimo, licencna proizvodnja aviona koji nije proveren u određenoj ulozi, uloga prvog kupca, može omogućiti garanciju licencne proizvodnje istog proizvoda za određeni region. To bi automatski omogućavalo obnovu naših proizvodnih kapaciteta, uz garanciju dovoljnog broja proizvedenih jednica da se isto isplati.

Možemo ići takođe na varijantu sa kojom smo išli za H-145. Proizvodnja i integracija našeg jeftinog naoružanja u prvoj fazi, kasnije i mnoge druge stvari. Recimo, uključenje Prve Petoletke kroz taj posao u lanac snabdevanja Erbas-a. Ako su mogli sovjevremeno da proizvode za Boeing. mogli bi danas za Erbas. Modela ima raznih, i svaki od njih, uključivanjem određene firme odavde, lagano podiže kapacitete koji kasnije omogućavaju ulazak u sopstveni razvoj.

Da li je moguće ostvariti slično ili isto preko privatnih firmi? Verovatno da, ali bez preko potrebne garancije stabilnosti i sigurnosti proizvodnje. Primer je recimo F-22, za isti se centralni procesor sistema automatskog upravljanja više ne proizvodi. Tako da ta vrsta proizvodnje, hteli mi to ili ne, mora ostati u državnim rukama, ili većinskom državnom vlasništvu. Mislim da je to najzad shvaćeno i u državnom vrhu, pa se sada namenski delovi proizvodnje izdvajaju prilikom prodaje firmi, i pokušava se da se ti izdvojeni delovi uključe u klaster namenske indutrije, i da im se trajno obezbedi posao.

Mada sam je više za prvo rešenje. Zato što znam za primere gde je nešto bilo vlasništvo određene firme, u kriznim trenucima za određenu oblast rada prodato. Sada ista firma firmi koja ju je osnovala naplaćuje svoje usluge kao Svetog Petra kajganu, i bukvalno joj jede profit. U toj meri da je to bezobrazno. A ima ulogu čistog posrednika između te firme, i prodavaca njenih usluga.

A da, kroz ovu priču bi priča o malim i srednjim preduzećima najzad počela da pije vodu. Jedno bi povuklo drugo.

Kao što, recimo, omogućavanje finansiranja izgradnje infrastrukturnih objekata iz sopstvenih sredstava, ne iz kredita, omogućuje razvoj sopstvenih firmi, i njihovo uključenje u svetsku utakmicu. Što finansiranje istih is sredstava stranih kreditora ne omogućuje, jer kreditor postavlja uslove tendera koji automatski isključuju naše firme iz priče. Pa strani koncern dolazi ovde i dobija tender, a naše firme uzima kao podizvođače. Naši opet rade, ali gro profita uzimaju stranci.

Što se tiče određenih zanimanja, ne određuje sve tržište rada. Jer isto nije samostalno.

Da je svojevremeno privatizacija bila odrađena na drugi način, uslovi na tržištu rada bi bili potpuno drugačiji.

Recimo, da petog oktobra 2000-te nisu određeni ljudi ušli u Sever u Subotici, ta fabrika bi i danas poslovala uspešno. A onda bi tržite rada u istom gradu izgledalo potpuno drugačije nego što izgleda danas.

• 2Ovo se svidja korisnicima: lacko, kuntalo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Recimo, da petog oktobra 2000-te nisu određeni ljudi ušli u Sever u Subotici, ta fabrika bi i danas poslovala uspešno. A onda bi tržite rada u istom gradu izgledalo potpuno drugačije nego što izgleda danas. ",


Ko je otišao iz Severa posle promena osim bivšeg direktora koji se posle branio da je zaboravan da ne kažem nešto drugo a godinama kasnije sebe hvalio kod Marića.
Ne pokreći nešto što ne poznaješ dovoljno.
Da se razumemo, odlazilo se kasnije ali sad je pitanje samo političke promene kao razlog.
Tačno je da je formiran krizni štab ali je tačno da je vrlo brzo sve to u toj firmi praktično vraćeno na normalni sistem.
Firmu su npr. sahranjivali krediti koji su uzeti u vreme hiperinflacije (što niko nije natovario bivšima jer je svima bilo jasno da je to tada bio način da se preživi) a banke nisu htele da priolagode kamate stabilnom kursu da bi odmah posle privatizacije uradile ono što je rukovodstvo predlagalo a nisu htele dok su novom vlasniku odmah uradili. Privatizacija nije kontrolisana pa su zaposlenima npr. zaostale obaveze po osnovu doprinosa uplaćivane neposredno kako je ko odlazio u penziju a ne kako je trebalo po ugovoru. Novi vlasnik je uništio akcije preduzeća itd, itd. Sve to je odgovornost onih koji su trebali to da prate a ti sad pogledaj gde su oni bili posle i sad. Epsizodu sa Labusovom idejom o proizvodnji i uslugama i šta je budućnost sam već pominjao ovde i neću ponavljati.
Tu firmu je država napravila u jednom periodu a država je dozvolila da se i rasturi. Nikakve veze to nema sa kriznim štabom koji je igrao ulogu dva dana da bi brzo shvatili kako neko ipak mora da zna šta se radi pa obilazili da vrate sve nazad osim Krajningera.
Sudakanje radnika sa novim vlasnikom koje su dobili oni koje je zastupao lokalni politički aktivista a ostali nisu jer se sud razvlačio godinama za njih. Godinu dana posle novi vlasnik briše sve stare podatke i bukvalno se pravi lud gurajući poverioce u zastaru pokvareno.
Kao što rekoh ne pokreći...
Krizni štab je u toj firmi toliko kratka i nebitna epizoda.
Sudbinu te firme je odlučio neko u Beogradu a ne u Subotici i to od treće i kasnije. Na njihovu još veću nesreću bukvalno su počinjali privatizaciju kad je ubijen premijer. Jedan sastanak je čini mi se održan pre toga. Sve ostalo dolazi posle.