Nabavka novih aviona za RV i PVO vojske Srbije

• 3Ovo se svidja korisnicima: Krusarac, x9, zixmix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

- Grade se putevi, mostovi tako sto sve uvezemo i Kine, pa cak i njihove radnike. Ponasamo se kao nekada Irak ili Libija, samo sa tudjim parama jer nemamo naftu. Za novac od nafte ostala im je infrastruktura ali nikakvo znanje. Isto radi i Srbija, ni jedan kapitalni projekat ne gradi nasa firma iz razloga sto se grade tudjim novcem, a uz tudji novac idu i uslovi.

- Krediti se dizu kako bi se gurali burazerski poslovi, da bi burazeri i ortaci zaradili pare. Neko je spomenuo da se gradi metro, a trasa mu polazi iz njive,na kojoj tajkun iz SPS i radikalskog perioda planira gradnju. Tajkun koji je imao poternicu, kome je optuznica zastarela i koji se vrati u zemlju bas za vreme ove vlasti. Ti meni plati kampanju, a ja cu da zaduzim drzavu da bi rasla cena tvoje investicije.

- Metro se gradi tudjim novcem, tudjim masinama, a verovatno ce visoko strucna radna snaga biti tudja dok ce manuelna biti nasa. Za tudje pare ostace nam infrastruktura, a masine i znanje ce otici sa strancima. Opet kao da smo zemlja bogata naftom

- Fabrike kablova koje se otvaraju.... ni jedan kabl se ne proizvodi tim fabrikama. Stizu gotovi kablovi koji se posle trasiraju i oblikuju prema potrebi.
Da stranac odluci da ode i da nam ostavi kompletnu fabriku, mogli bi samo hale da upotrebimo jer je nazovi fabrika ne upotrebljiva nizasta drugo. Isto i sa drugim fabrikama auto delova. Na prste mogu da se izbroje fabrike koje zaista proizvode gotove proizvode koji zahtevaju neko znanje, a ne manuelni rad.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko vidim za metro, ne gradi se na nikakvim njivama, polazne tacke vozova ce biti depoi Makis i Zemun, skoro sam cuo da depo Zemun treba da bude renoviran da se izbace one stare kompozicije koje trule godinama da bi mogle da prihvate nove vozove za metro i da se tu rade tehnicki pregledi vozova koji saobracaju.

Sto se tice znanja, znam iz prve ruke jer mi dva druga rade kao gradjevinski inzenjeri da rade zajedno sa strancima i poprilicno znanja sakupljaju od njih, na tim projektima ucestvuju i nasi. CIP je i dalje poprilicno aktivan na tom polju, gro dokumentacije za nove projekte pruge i puteva je radio upravo CIP.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To je tako svuda u istocnoj evropi, jedino sto mi kasnimo malo, ovo sto mi sad motamo kablove i radimo, cesi, madjari, poljaci su radili pre 20 godina, mi sada, oni su presli na komolikovanije proizvode, opet nemacke pretezno.
Nije nam kriv niko kad smo svoje firme upropastili, a kad bolke sagledam, sistem u kojem su egzistirale ih je neminovno terao na to, nije moglo drugacije.
Problem sa nama je sto niko nizasta ne snosi nikakvu odgovornost, oduvek sada i verovatno za navek, posto ne vidim da se ista menja, princip sjasi kurta da uzjasi murta, prethodni su lopovi i sve su upropastili a niko da napipa corku, kako ko dodje mantra se ponavlja.

• 4Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, AleksaRadojicic, darkangel, sovanova95
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Много незнања има о економији у нас Срба ваљда нам се зато све ово дешава деценијама.

Само ћу да појасним мање упућенима да при изградњи ауто-пута нпр. у току саме изградње се подиже БДП и то у сектору грађевинарства али са његовим завршетком не престаје његово учешће у БДП како овде неки мисле јер већ само његово постојање и коришћење у наредним деценијама доприноси повећању БДП али кроз сектор саобраћаја и услуга. Треба ли да говоримо о његовим секундарним бенефитима везаним за смањење загађења, безбедности у саобраћају, смањењу потрошње увозних нафтних деривата, доприноса децентрализацији, развоју и доласку нових инвеститора у неразвијена подручја захваљујући бољој умрежаности Србије.

Оно што је БоТа урадио са Цвелетом када је пред Глобалну кризу и после пред изборе подигао пензије за 30% и сво то задужење државе у висини од 12 мил.$ отишло кроз ректум је за доживотну робију. Управо тада креће драстично заостајање за Румунијом, Бугарском нпр. које су боље одреаговале на кризу и акумулирале капитал за велике пројекте који су драстично подигли њихов БДП.

• 4Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, Krusarac, virked, sovanova95
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odosmo od teme ali svi ste donekle u pravu. Infrastruktura je uvek potrebna, ona brzo podiže BDP i "zavrti lovu" u ekonomiji. Sa druge strane mi viška novca za investiranje nemamo. Mora se zadužiti. Kad se zadužiš kod Kineza, Rusa, Amera, Azera i sl. uslovi su da rade njihove firme. Kad se zadužiš od EU, oni postave takve uslove tendera da domaća firma ne može ni da se javi na tender. U prevodu uslove te kao i ovi drugi samo perfidno sa "pravilima". Traži ti reference ili bankarske garancije koje naša građevinska operativa ne može da ispuni i ne lezi vraže rade njihovi.

Motanje kablova je ono što su kako neko reče radili Česi, Slovaci i Mađari. Mi počinjemo sad. Bez tih motača nezaposlenost je velika. U mom gradu je sad otvorena fabrika auto-delova sa 1000 radnih mesta. Plata 50-60000 rsd. Nije idealno, ali kod našeg privatnika ljudi rade za 40000 6 dana po 10 sati dnevno. Lokalni se privrednici okupili u opštini i traže da opština zahteva da plate budu niže u novim fabrikama da ne izgube radnike. Ista ta ekipa kupuje mercedese od 100000€ sinovima debilima i stanove po Beogradu. Koga tačno da štiti država. Bolje je pustiti otvaranje takvih fabrika, pojačati konkurenciju na tržištu radne snage da domaći privrednici počnu da manje troše na Mercedese a više na mašine i plate radnika, iskoristi poreze i doprinose koje ćemo ubrati u tih 10-15 godina i uložiti u Naučno-tehnološke parkove i snižavanje poreza da se privreda razvija. Trenutno domaća privreda ne može da uposli ljude ni da ih pristojno plati. Stranci to mogu i zato ih zovemo. Znam da je domaća privreda uništena lošom tranzicijom ali šta da se radi. To se desilo celoj istočnoj Evropi. Sad se mora raditi u skladu sa onim što trenutno imamo. Bilo bi odlično da ovde Apple prenese razvojni centar, ali to se ne dešava. Onda je bolje imati i fabriku čarapa samo ne treba biti glup pa se dugoročno oslanjati na to. To će nas podići do nivoa neke Rumunije, ako imamo mnogo sreće do Slovačke, preko toga mora domaća inicijativa i pametno ulaganje države.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pazi, ovo motanje kablova, proizvodnja guma, sedista, presvlaka, brisaca i elektro-motora ne mora nuzno da bude lose jer sledi ogromna transformacija automobilskog trzista, tokom koje ce gomila proizvodjaca zapasti u probleme, a proizvodjaci SUS motora i klasicnih menjaca skoro, pa prestati da postoje. U celoj toj igranci Srbija proizvodi komponente koje nisu na udaru, vec idu u sva vozila - i ona sa SUS motorima i ona sa elektro-motorima.
Litijum je tu, izvadice ga milom ili silom, samo je pitanje da li cemo uspeti da iskoristimo situaciju i dovucemo proizvodnju nekog elektricnog modela automobila, Stellantis grupacija ili Kinez. Uz proizvodnju 50.000 komada elektricnog vozila vrednog 30.000eur, BDP skace za 1,5 milijardi EUR. A proizvode se lakse i brze od klasicnih, prodaju jos brze.
Vazno je da se sve vreme ulaze u infrastrukturu, jer ona donosi napredak. Gledam letos, provozao se kroz BiH, Bugarsku, Makedoniju, Grcku...svuda losiji putevi nego kod nas u Srbiji. I to osetno. Tamo vreme stoji.
Uz sav ovaj napredak oko preciznosti i dometa artiljerije, balistickih raketa, dronova i BPL, pitanje je da li je ispativo ulagati u avione prve borbene linije, ako domete 300km mozes da pokrijes preciznim balistickim raketama koje mozes da proizvedes kod kuce, u Srbiji. Dakle, ne treba ti vise pilotirana platforma koja ce nositi avio-bombe.
Kako vreme prolazi, sve sam vise pristalica laksih i jeftinijih aviona poput JF-17 Block III. Zasto? za 1 milijardu USD mozes kupiti 2 kompletne, naoruzane eskadrile. To je vec ozbiljna snaga. Kupovati boraniju od 9-12 aviona je smesno i nedovoljno. Em si skupo platio, em su u tom broju gotovo beskorisni. Videcemo sta ce biti sa ruskim projektom LMFS i sa zavrsetkom kineskog J-31, kada ce u upotrebu i po kojoj ceni.

• 1Ovo se svidja korisniku: Krusarac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sta god i sa cijim god da je parama uradjeno 90 posto toga i da hoce ne mogu da odnesu iz Srbije,znaci ostaje nama
Malverzacija prilikom tih poslova od vrha vlasti pa do onog vozaca na gradilistu uvek je bilo i bice
Vladajuca klika ce tim poslovima obezbediti unuke vozac ce biti miran ako nista vise ono taj mesec
E sad problem je onih koji nisu blizu tog kolaca a uz to mozda nikada i ne prodju tim putevima,oni ne mogu videti benefite opipljivo
Nesto drugo mi je smesno od starta
Prica svake vlasti prilikom izgradnje auto puteva,posebno koridora 10 kako ce to preporoditi taj kraj
Pa ljudi moji taj kraj je oduvek siromasan a taj put je tamo od pamtiveka
Dal ima cetiri trake,dve trake,kocku,makadam je nebitno jer je uvek bio korak ispred ostatka Srbije
I sta je time postignuto?Nista?
Sto neko rece taj put im je samo obezbedio laksi odlazak odavde od 60tih na ovamo🙁

• 3Ovo se svidja korisnicima: Krusarac, zixmix, Markogrozni
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

neshaoct ::
Ti si taj koji slabo ovo kapira.
Evo, da pokušam još jednom da ti objasnim kako to ide kod država (primer sa tri lika je pojednostavljen primer samo da bi se bolje razumelo kako se stanje nečijih obaveza UVEK mora dovesti u vezu sa njegovim prihodima, tj. u slučaju države njenim GDP).
Ništa ti to nisi razumeo, evo zato još jedan primer:

Japan - dužan je oko 250% svog GDP-a.
Po tvojoj logici ako je onaj sa 100% duga mrtav (kako kažeš), šta je onda Japan sa preko 250% duga u odnosu na svoj GDP? Mrtav odavno? Ne, nije.
Japan je treća ekonomija sveta po snazi. I, baš zato što je treća ekonomija sveta i može da ima toliki dug u odnosu na svoj GDP. Što je veća ekonomija neke države to ona veći dug u odnosu na svoj GDP može da podnese, naročito što onda uglavnom to neće ni biti spoljašni dug već ta jaka privreda ima svoje fondove/Banke, pa se Japan uglavnom zadužuje na unutrašnjem (jakom) tržištu. Pogledaj i po kojim stopama se zadužuje Japan...




japanski dug nije za usporedjivanje sa nama jer jer njihov dug velikim delom unutrasnji.
japanska drzava ne duguje veliki novac strancima, oni duguju svom narodu koji je pokupovao gomilu raznoraznih papira od vrednosti. ako vec poredimo, onda su italijani,spanci, grci mnogo bolji izbor, samo njih ce EU da izvuce iz cabra, a nas nece niko.

dakle, veze sa nama nemaju japanci, mi dugujemo uglavnom strancima, i to ako gledamo velicinu drzave i raspalu privredu, dugujemo poprilicno.

dalje, sto se uporedjujemo sa mnogo losijima od nas stalno?
jel ja trebam da budem srecan sto sam siromasan ko crkveni mis, al u susednom selu ima jedan jos siromasniji? gubitnicki mentalitet u naroda, lepo su nas politicari naucili pogresnom razmisljanju.
ako se poredimo, moramo su uporedjivati sa JEDNAKIMA (ali boljima od nas) jer samo tako ima smisla. znaci ako pola sveta zivi bolje od nas, mi moramo da se proseravamo sa poredjenjima sa raspalim africkim drzavama?

lako je politicarima da se proseravaju na tv kad pricaju o finansijama.

1. narod pojma nema o ekonomiji, ovde je uzimanje kredita za letovanje ili neku sl glupost vrhunski bizmis. sa takvim pogledom na finansije, narod moze da skace od srece kad politicari pricaju na tv kako smo dobro prosli sa "jeftinim" kreditima iz inostranstva (ne postoji jeftin kredit, prica za budale, sve se to mora vracati + kamate).
2. te pare nece vracati politicari. kao ni ta nasa bizmis i intelektuelna "elita".
te pare ce vracati prosecan siromah ove drzave jer su takvi uvek na udaru i mogu im se bez problema nadrndati bilo kakvi nameti.

i jos nesto.

bilo ko od nas ce da skoci ko poblesaveo ako ga prevare u prodavnici za 100din.
a ako drzava potrosi pare na kretenstine, odmahujemo rukom, ma to ionako nije nase.

e pa kurac nije nase. drzava nema svoje pare, drzava uzima pare od naroda zato da funkcionise i da narodu pruzi nesto pozitivno zauzvrat (skole,bolnioce i sl).
a ako nam politicari potrose pare od poreza na sebe ili neke gluposti, cutimo ko zaliveni, a nije da nas zezaju samo za 100din.

isto je i sa dugom. drzava nema dug!!! narod koji zivi u toj drzavi ima taj dug, posto ce ga on placati!!!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Markogrozni ::Nisam ekonomista niti sam menager neki samo sam prosti vozac kamiona sa diplomom dip. ING Masinac. Prvo nikako ne mozes da gledas samo bdp jer moras da imas I da vidis strukturu istog. Ti kad uzmes kredit kao Vucko 13 milijardi jel tako sa nekim periodom otplate na 10-15 godina. Tebi taj kredit digne bdp dosta gore ali kad ponesi da vracas kredit onda ga smanjuje....

Što se fabrika tiče isuviše plitko gledaš na to! Prvo strani ili domaći investitor? Drzavi ne igra nikakvu ulogu, pravila igre vaze jedako i za jedne i za druge, a prihodi i rashodi drzave su srazmjerni vrsti obavljenog posla. Domaća ili uvezena sirovina? Drzavi ne igra nikakvu ulogu jer se za uvezeno naplati porez, za iskopano u zemlji se naplati rudna renta, takođe drzava uzima porez na svaki rad, uslugu, trgovinu, sirovinu i proizvod, matematički je ne izvodivo da drzava bude u minusu zbog subvencija radnicima jer je radnik najmanja stavka u ukupnom kapitalu....ima tu još mnogo finesa, ono što dodatno dize BDP je kada ti radnici počnu da trguju u zemlji zarađenim novcem to dalje podize ukupnu privrednu aktivnost, jer što je više novca u opticaju više novca drzava zarađuje na porezima...
Što se BDP-a tiče, imam osjećaj da brkaš BDP i drzavnu kasu jer ne znam kako drugačije da objasnim tvoje viđenje da kredit dize BDP.
Kredit dize javni dug, kada vratiš kredit smanji se i javni dug, a BDP je sav kapital koji si stvorio u nekom vremenskom ciklusu.
Na primer, neki baja kupi plac i počne da gradi gazdinstvo. Za godinu dana na tom placu izgradi kuću, garazu, zanatsku radnju, posadi baštu, kupi namještaj, alat, drva i auto,.... BDP bi nakon godinu dana bio zbir u novčanoj protuvrednosti svega onoga što je utrošeno u izgradju tog gazdinstva, kao i zbir svega onoga što je zaradio od zanatske radnje, što je pojeo ili prodao iz bašte, sav ogrev koji je potrošio u odnosu na svu toplotu koju je dobio, gorivo koje je potrošio u odnosu na put koji je preša itd itd...
BDP je zbir svih korisnih aktivnosti koje se dese u nekom vremenskom periodu preračunat u novčanu protivrednost. Što je veći BDP bio za neku godinu to znači da je drzava više korisnog posla odradila u toj godini.
Kredit je sa druge strane kupovina novca na određen vremenski period, kada kupiš novac da bi ostvario neku korist ti nisi povećao BDP sve dok taj zacrtani posao ne odradiš.

• 1Ovo se svidja korisniku: x9
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A kad jednim kreditom pokrivas drugi kredit? Investiranje drzavnog novca uzetog na zajam u zemlji bez zavrsnog racuna budzeta. Sa ugovorima potpisanim sa stranim investitorima redova zamracenih crnim flomasterom. Sve ovo uliva povjerenje.
Dok jednog dana ne dodju po EPS, Vodovode, zemljiste...