Nisam siguran da je toliko slab radar koji je ugrađen u JF-17. Na pak forumima se pominje 100+km za 3m2. Ono što je zanimljivo u vezi JF-17 je veličina konusa, možemo ga nazvati pravim nosoćom po tom pitanju.
Tesko da KLJ-7 ima toliko. Sa nekim drugim da ili nekim buducim spremljenim za Block II i III. Vise verujem u max 75/35 km za rcs 3m2. Ili onaj podatak od 105/85 za rcs 5m2. Mada i sa ovim moze poprilicno da iskoristi SD-10. Ionako se BVR vodi sa daljine od 100 km samo u reklami. Jedino ako nisi MIG-31.
Istina to je američki izvor tako da je pitaje koliko stvarno znaju o kineskom radaru a i propagandica može da radi (taj isti Jane's pred Perl Harbor nije imao blage o Zerou iako je Šenol poslao izveštaj iz Kine), ali to je najpouzdaniji izvor koji imam. Ako imaš bolji izvor slobodno šibni i mene zanima (mada realno performanse svakog radara su strogo čuvana tajna i teško je naći pouzdan podatak).
A spominje se na wiki da planiraju da ugrade AESA verziju radara uskoro (ako već nisu) - kakve su njemu performanse to tek bog sveti zna. Al mislim da mirne duše možemo da tvrdimo da su ostali avioni 4. i 4,5 generacije ipak ispred (od prilike kolko para tolko muzike).
Citat:Ionako se BVR vodi sa daljine od 100 km samo u reklami.
Ma realna daljina za početak bvr borbe cenim da je 40-50km, al znači ako možeš da ih vidiš kad su na oko 120km a oni tebe ne (ako nemaju navođenje, a i onda pitanje kako je rešeno, datalink ili "orao javi se"), pa da biraš kako i kada ćeš da ih napadneš.
mean machine
Domet radara većine naših 29-ki je bio nula km. jer su otkazivali kada su bili najpotrebniji.Da ne pričamo o otkazima drugih instrumenata takođe važnih.
Kada su već toliko pisali o iskustvima Vijetnamaca(sa razlogom jer su se ovi nosili dobro koliko je bilo moguće)zar ne bi bilo za očekivati da na primer u tajnosti dovuku kamionom ili baržom(Vijetnamci su 21-e prenosili i helikopterima što mi ne bismo mogli sa 29-kama) jednu 29-u do neke deonice auto puta uz samu granicu sa Hu ili Hr i da je podignu čim NATO formacija preleti tu lokaciju na putu za BG.Veće bi bile šanse da se neprimećena približi na domet R-73 i nanese udar odozdo i od pozadi.Ne kažem da bi to uspelo ali ovako je stvar u startu bila beznadežna,agresor će uvek imati tehničko-tehnološku premoć jer u suprotnom ne bi bio agresor.Ovi ne napadaju ni dovoljno "zubatog" a kamoli jačeg.Što se tiče raketnih jedinica PVO samo za trenutak zamisli da smo imali dva mala diviziona S-300,jedan na Fruškoj Gori a drugi npr.na Kopaoniku,koliki prostor bi oni pokrivali i koliko bi mogli da podrže dejstvo LA,Neva(sporo razvijanje za dejstvo) i Kubova koji imaju problem dometa po visini.Da ne govorimo o psihološkom efektu i pritisku na planere dejstava u NATO komandi.Ceo rat bi se NATO bavio suzbijanjem PVO ako bi rata uopšte bilo.
A projektovanje aerodromskih poletno-sletnih staza je čitava nauka koju sam ja samo ovlaš zagrebao na jednom svom studentskom projektu. Dužina pravca bez krivina, nivelacija (i longitudinalna i transverzalna), nosivost, kvalitet asfalta staze, zatim tzv. "pristupne ravni", zona oko piste koja mora biti bez ičega u šta avion može da udari, orijentacija prema dominantnom lokalnom pravcu vetra, rasveta... Ako negde vidiš da je borbeni avion iskoristio deonicu puta za poletanje kao npr ovde:
budi siguran da je ta deonica namenski napravljena za to. Da li i gde Srbija ima takve deonice verovatno nije podatak koji možeš da nađeš na netu, al da je moglo biti ikakve koristi od toga verujem da bi naši to pokušali. Ali kao što si mogao videti nije bilo velikih problema ni sa poletanjima sa vojnih aerodroma. Problem je bio kako preživeti u vazduhu. Čuo sam neke glasine da su naši orlovi i supergalebovi koji su dejstvovali po Kosovu na početku rata poletali i sa puteva. Nije nemoguće da je istina, ali mislim pre da je verovatnije da ih je neko video kako ih vuku po putevima blizu Lađevaca dok su ih sklanjali dalje od aerodroma da ih negde bolje sakriju (kasnije kada je donesena odluka da se više ne upotrebljavaju) i da je interpretirao da će da poleću sa puteva.
Prvo treba da se resi glavno pitanje. Da li vlast u Srbiji zeli da uopste ima bilo kakvo respektabilno vazduhoplovstvo i da li ga moze odrzavati na nekom prihvatljivom nivou? I to na duze staze.
Mi danas na papiru imamo oko 65 borbenih aviona (bez G-4) a operativno nam je svega mozda oko 15, od cega par njih sa veoma malim borbenim sposobnostima. Sta i da sutra nabavimo recimo 24 MiG-29M/M2 i da nam se desi da posle nekoliko godina imamo operativnih recimo 7-8 aviona?
Sjeća li se ko one priče o ponudi Kineza ( 48 jf-17 za 600mil$)+ proizvodnja ili sklapanje u Srbiji? Za nas više nego dobar avion. Mislim da Srbija više nikada neće biti u situaciji kao što je bila 99te god tako da i vazduhoplovstvo treba orjentisati prema kapacitetima komšija a ne SAD-a ili Nato-a.
Po meni bi to bio vrhunski strateški potez Srbije, a i dugoročno dobro rješenje, jer Kinezi ne kasne sa razvojem posebno u vojnoj industriji a naslednik jf-17 je već izvjestan.
Prvi put čujem za to. Ako imaš izvor, šibni, ali Srbija da proizvodi (tj. budimo realni samo SKLAPA) višenamenski avion? Postoji li tržište u svetu ili bar regionu za JF-17 sklopljene avione u Srbiji koje bi opravdalo ulaganja u tom smeru? I šta će da kaže EU u čijim se čeljustima hteli-ne hteli nalazimo i koja nam krpi rupe u budžetu? Da je JF-17 evropski ili američki avon ja bih drage volje glasao da uzmemo 12 -16 (ne 24!) komada. Ovako? Jok more. To bi bilo kao da je Poljska 1970. razmišljala o nabavci američkih Fantoma xD.
