Nabavka novih aviona za RV i PVO vojske Srbije

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kožedub ::Mercury ::G-4 modernizovati, u najgorem slucaju remontovati i cekati bolje dane (jer ako prvih 6 MiG-35 budu dvosedi, ne vidim veliku potrebu za modernizacijom kabine na G-4, trebalo bi je svakako odraditi, ali nije hitna)

Nije hitna? Znači, digitalna Lasta, pa analogni Supergaleb, pa digitalni MiG-35...
Posle takve skole si spreman na sve izazove sluzbe.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Shone89

Interesanto ekonosmko sagledavanje koje je jedan od bojih varijanti za opremanje vojske u nasim uslovima o cemu sam takodje pisao u vise navrata kroz kupovinu polovnih aviona MiG-29 i remonte....

Mada sustina moje zadnje postavke kupovine vazduhoplova koju sam izneo je pre svega ukljucivanje domace industrije u nabavku i uticaj takve nabavke na domacu ekonomiju i reindustrijalizaciiju, razvoj visokih tehnologija, osposobljavanej za proizvodnju visokotehnoloskih elemenata i jos mnogi drugi aspekti koji iz takve postavke proisticu...

Cheef

Jedno pitanje za tebe(moze da bude i nagradno:) a pitanje glasi:

Kolika je upotreba borbenih helikoptera u vojnim sukobima u proteklih 15 godina i efekti upotrebe borbenih helihoptera na sukob kao i od broja upotrebljenih helihoptera koliko je prezivelo sukob u kome su upotrebljene od strane sledecih drzava:
-SRJ 1999
-Gruzija 2008
-Libija 2011
-Siirija 2011 do danas
-Irak 1991 do danas
-Afganistan 2001 do danas

pojedinacno gledano drzavu koja je domacin rata(oruzane snage drzave na cijoj teritoriji se rat vodio)?

Za potrebe ovog pitanja usvojicemo da je borbeni helikopter je svaki helihopter koji ima naoruzanje bez obzira na nejgovu kategoriju i tezinu.

Mislim da je potrebni sagleati i protivoklopnu borbu i uopste borbenu upotrebu helikoptera u odnosu na COIN avione te gde su prednosti i gde su mane na savremenom bojistu 21 veka imajuci u vidu i razvoj projektila i raketa kao i njihovu potrebu gde svaki bolji kopneni sistem za PO borbe dobija dualnu namenu tj. i napad na ciljeve u vazdusnom prostoru i to posebno uspesno helihoptere te cenu borbenog helikoptera, ekspolataciju i vreme upotrebe u vazduhu u odnosu na COIN avion.

Vremena se menjaju, moraju i razmisljanja da se menjaju i prilagodjavaju stvarnosti i mogucnostima...Recimo uzmi u poredjenje jedan borbeni helihopter tipa Mi-8/17 tj. onaj koji je opremljen za borbu ili pak neki "punokrvni" borbeni tipa Mi-28 i neki COIN avion(npr karakteritike naseg predloga za COIN avion KOBAC) ili neki drugi postojeci tj. koji je u upotrebi i razmotri njihovu upotrebu poredeci efekte jednog i drugog imajuci u vidu pocetnu cenu vazduhoplova, cenu odrzavanja, vreme provedeno u vazduhu, briznu stizanja do cilja, otpornost na napade sa zemlje, mogucnost prezivljavanja u raznim borbenim situacijama, prednosti i mane baziranja i druge faktore koji mogu da uticu na poredejnej efikasnosti . Po meni tas na vagi trenutno naginje ca COIN avionima za veliku vecinu borbenih zadatkaka u odnosu na helihoptere.

A Cheef kada bi malo bolje ali samo malo bolje citao moje postove tj. procitao ili mozda ne zaboravio(ako si procitao) video bih da sam pisao o 13-stivi tj. tom motoru(koji nije potpuno isti kao na MiG-21 vec ima odredjene modifikacije ali jeste proistekao od R-13 sto mu samo ide o prilog kada je odrzavanje kod nas u pitanju ako uopste znas za remont kojih stranih aviona i podskoopoova aviona je bivsa SFRJ i nas zavod Moma izmeju ostaloga najosposobljeniji - a pored nejga sam pisao i o njegovom nasledniku 14-tici koji ne pominjes tako da nemam sta ja da gledam vec ti....

Kada ti na borbenom avionu crkne jedan motor male su verovatnoce( u zavisnosti od tipa aviona i manerva koji je izvodio u tom trenutku) da uspe da se prizemlji na normalan nacin. Inace u slucaju otkaza jednog motora(pa cak i oba) na Ka-226 procitaj sta se desava sa tim helikopterom i kakva je upravljivost u tom slucaju a to isto procitaj i za Mi-17, Ka-32 ii druge helihoptere u razmatranju i uporedi upravljivost i istrazi slucajve u kojima se to dogadjalo koji su ishodi radi potpunije slike.

I za kraj zensam zasita sta je toliko to kako ti kazes ocvrsunto kod vojnih helihoptera recimo kod nase Game u odnosu na standardnu gazelu be naoruzanja cisto sam radoznao? Gde je to Gama cvrsca i sta ta cvrstina znaci i koje su njene prednosti?

Ispod ovog pasusa imas jedan interesantan dokument IAF-a(Indijskog vazduhoplovstva) koji koristi izmedju ostaloga mi-8/17 i to u velikim kolicinama(60% helikoptera) kao i druge tipove(cheetah, chetak, ALH itd...) tako da njihove analize su sigurno bolje u odnosu na manja vazduhoplovstva jer je veci uzorak i nema tolikog nedostatka para kao kod nas na primer pa pogledaj njihova iskustva i zakljucke posebno o tome da im je deficit dotupnih helikoptera 26% u ondosu na broj dostupnih cisto da malo savtis zasto nije dobro imati flotu od svega 12 helikoptera Mi-8/17 te pogledaj sta u slucaju da su svi borbeni gde je cak 46% bilo ispod potebnog dostupnog nivoa i to sve u vazduhoplovstvu koje neuporedivo ima vise para od naseg.

http://www.cag.gov.in/html/reports/defence/2010-11_7AFN-PA/chap1.pdf

To sve u kontekstu tvoje recenice da "Inace nabavna cena nije presudna, vec eksploatacijiona, sto je vec tesko za racunanje.", te pogledaj malo o tudjim iskustvima iz eksploatacije, i ne bi bilo lose da forumasi dobave saznanja sta se najcesce prevozi nasim postojecim mi-8/17 i koliki tereti, te zasto s ponekad njihova upotreba iako postoje potrebe izbegava, pre davanja nekih kategorizacija i komentara koje govore da nisu upoznati sa tim i prakticnom upotrebom helihoptera vec sve posmatraju kroz TT, cim kace odmah najvece terete na njih i posmatraju flotu kao da ce svi uvek biti operativni u dugom periodu godina i bez odlaska na remonte te je to razlog da navodno je i mali broj dovoljan te da su vece brojevi vazduhoplova preteranio kao da u praksi je to stalno slucaj i pravilo a ne izuzetak.

Posebno treba sagledati koliko sati se helihopteri koriste za trening pilota a koliko j broja sati njihove upotrebe je za namenske uloge kao i mnoge druge aspekte ukljucujuci i vreme na remontima i odrzavanju.

U dokumentu naci ces dosta interesantnih zakljucaka iz prakse a praksa i ekonomicnost ekploatacije i mislim da je iz ovakvog dokumenta tj. zakljucaka iz njega i slicnih dokumenata koji su prethodili proistekla i odluka da Indija raspise tender da nabavi veliku kolicinu(197) lakih helihoptera(LUH) i time njihovo ucesce u ukupnom broju poveca ukljucujuci i nabavke za mornaricu i oblasku strazu poveca ne preko 50%(sad je oko 10%) a takvi i slicni dokumeti(pitam se da li imamo i jedan takav dokument?) odnosno razne analize kao i praksa treba da budu neka odrednica u nabavkama a ne neki mediokritetski kriterijumi i zelje.

Moja je zelja da na primer imamo berem 24 a optimalno 36 MiG-35 pored mnogih drugih vazduhoplova(bazirao bi se recimo na slicnim zemljam koje imaju dobro opremljena vazduhoplovstva npr Holandiji tj. nema razlike da imamo manje vazduhoplovstvo od nje gledano kopnenu teirtoriju u evropi minus vazduhoplovi koji se koriste iskljucivo za pomorske zadatke) tako da nepisem moje zelje i za drugim tipovima pored 35-ce te sam stavio na stranu moju zelju koj je ebazirana samo na TT karakteristikama i velicini teritorije i uzeo sam u obzir mnoge druge faktore ukljucujuci ekonomiju, praksu u upotrebi, postojece i nove zadatke i razmisljanje o buducnosti uz dosadasnja domaca i tudja iskustva te na bazi takvog jednog razmisljanja napravio predlog koji sam ovde izneo.

Recimo da bih jos i da bi u nasem vazduhoplovstvu pored An-32(vatrogasac i transporter) voleo da vidim i Do-228NG koji je jedan izuzetan STOL avion( 793 metara potrebno da poleti i 5583 da sleti) koji bi mogao da bude neka vrsta mini avaksa(uz opotrebu SLAR-a i 360 stepeni Surveliance radara, FLIR i drugih senzora i opreme) avion za nadzor i elektornsko izvidjanje i skupljanje informacija tacnije ISTAR avion(kao se prvi put susrece sa ovim terminom neka pogleda detalje na wiki ili google) posebno jer se kod nas zaboraljava znacaj informacija za uspesno delovanje, kao i avion koji bi povezao nase aerodrome i baze za interni transport manjih kolicina ljudstva i potrepstina, za obuku padobranaca i za vanredne situacije u slucaju vecih industijskih ili elementarnih nepogoda kada je neophodno snabdevanje paketima iz vazduha i mnoge drugi zadaci. Prevozi do 20 padobranaca ili 2 tone tereta a cenu od oko 6-9 miliona eura zavisno od opreme(ISTAR je oko 9 miliona eura) sto ga cini jednim cenovno efikasnim resenjem za razlicite namene a u skladu sa nasim potrebama i velicinom nase teritorije kao i ekonomskim mogucnostima. Ovaj avion bi bio interesantan i kao regionalni avion za civilnu upotrebu i paketski i teretni saobracaj ali to je druga tema posebni imajuci u vidu da nasa drzava uposte ne razvija unutrasnji avionski regionalni saobracaj vec joj je samo bitan eksterni sto je jos jedan od pogresnih ciljeva kojima se ovde tezi zaboravljajuci sve ostale mogucnosti.

Daljim ravojem situacije kakvu sada imamo u domenu nabavki za VS i u narednom periodu(5-10 godina) imacemo iste probleme kao i sada ako ne i vece koji ce dovesti do nestanka Vazduhoplovstva(ili njegovog veceg dela) jer se razmiljanje u nabavkama ne bazira na praksi, analizama, cinjenicama, potrebama i ekonomiji vec na subjektivnim osecajima za neku materiju i trenutnim politickim razmisljanjima bez zelje da se Srbija ekonomski i tehnoloski unapredi kao i njena vojska osposobi za sve postojece i neke nove zadatke.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

COIN avionu je neophodan aerodrom, a i on ne moze da se sunja i sklanja iza brda kao sto to moze da radi helihopter. Mi 28 bi bio ok, ali je za malo vazduhoplovstvo kakvo je nase preskupo imati ga. Otud je nasa potreba za univerzalnim helihopterom, kakav je Mi 171.
Indijcima fale helihopteri jer nisu kupovali nove na vreme, jer su dodelili neke UN misijama i VIP transportu i jer se ponasaju kao Indijanci-ne kupuju delove na vreme i fali im oko 40% pilota i mehanicara. Te ce probleme bas resiti kupovinom velikog broja lakih helihoptera. Uprkos tome 2008-09 91,5% Mi 17 i 89% Mi 171 je bilo spremno da leti.
Dalje Mi 17 je oko 4 puta tezi od Ka 226 (za koga si zapeo kao da te oni placaju) i ima oko 4 puta jaci motor, sto zanci da mu je eksploatacijiona cena verovatno 4 puta veca, ali on prevozi 5 puta vise putnika od kamova.
http://www.russianhelicopters.aero/en/helicopters/military/mi-817/features.html
http://www.russianhelicopters.aero/en/helicopters/military/ka-226t/features.html
Doduse Mi 171 nosi samo 2,6 (3,3) puta vise tereta, ali je mnogo bolje opremljen za borbu. Usupt Mi 171 moze da prenese ovo: http://en.wikipedia.org/wiki/122_mm_howitzer_2A18_(D-30) .

• 1Ovo se svidja korisniku: CheefCoach
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Loes ::Shone89

Interesanto ekonosmko sagledavanje koje je jedan od bojih varijanti za opremanje vojske u nasim uslovima o cemu sam takodje pisao u vise navrata kroz kupovinu polovnih aviona MiG-29 i remonte....

Mada sustina moje zadnje postavke kupovine vazduhoplova koju sam izneo je pre svega ukljucivanje domace industrije u nabavku i uticaj takve nabavke na domacu ekonomiju i reindustrijalizaciiju, razvoj visokih tehnologija, osposobljavanej za proizvodnju visokotehnoloskih elemenata i jos mnogi drugi aspekti koji iz takve postavke proisticu...

Jeste treba maksimalno ukljuciti domacu industriju ali...
Imaj u vidu "economy of scale". Mi da imamo para da kupimo licencu za neki avion, bilo koji, ne bi nam trebalo vise od 48 (mozda je i to puno). Na toliko kolicinu se ne isplati sklapati avione, ali mislim da je pametnije ici na kombinaciju saradnje i offseta.
Kupis gotove avione, recimo uzmimo MiG 35, ali trazis da radis potpuni remont, i kao offset prodas Lastu Rusima i na taj nacin ti radi industrija.

Drugi primer, trenutno nemamo para za zamenu An 26, zato kupis noviji primerak An 26 iz '84 i sa postojecim koji imamo ih koristis narednih 10+ godina. Kada im istekne resurs, moras nabavljati nove avione. Isto tako u tom periodu ce i Gazele biti poprilicno izraubovane pa bi bilo pametno da ove dve kupovine vezes.Posto se priblizavamo EU pametno bi bilo da to budu firme iz EU, ali takodje i zbog nekih drugih razloga. Ovde mozes da biras Airbus ili Finnmecanica.
I onda biras, C295 i EC helikopteri ili C 27J i AW helikopteri, avione kupis ali se dogovori offset da se deo komponenti za helikoptere ili cak i linija za sklapanje helikoptera (ako se dovoljno naruci) otvori u UTVI , ako se izabere Airbus videti mogucnost prodaje Laste preko njih na zapadno trziste. Razlika izmedju linije za sklapanje aviona i recimo helikoptera je to sto avione na toj liniji sklapas samo za sebe, posto ti proizvodjac nece drugacije dozvoliti. Dok sklapanje helikoptera moze biti i za druge(pod uslovom da je proizvodjacu potreban dodatan pogon za proizvodnju).

Ja jedino na ovaj nacin vidim ukljucivanje namenske industrije u kupovinu tehnike, jer nama licenca za mnoge stvari jednostavno ne treba jer nemamo potrebu za dovoljnom kolicinom koja bi opravdala licencu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Shone ne bi nam trebalo vise od 24, a i to ako se zeznemo te udjemo u NATO. Kao samostalci 12-18 je optimalni broj. Time mozes da se branis od malih vazduhoplovstava, kakva su u okruzenju, a od velikih ionako ne mozes. Da ne kazem da bi nabavka velikog broja vazduhoplova aktivirala lokalnu trku u naoruzanju od koje niko ne bi imao koristi.
Ali nikada neces objasniti Loesu da se licenca uvek ne isplati. On bi kupio sve delove za avion, napumpao domaci vazduh u pneumatike i to nazvao domacim avionom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

CheefCoach ::Shone ne bi nam trebalo vise od 24, a i to ako se zeznemo te udjemo u NATO. Kao samostalci 12-18 je optimalni broj. Time mozes da se branis od malih vazduhoplovstava, kakva su u okruzenju, a od velikih ionako ne mozes. Da ne kazem da bi nabavka velikog broja vazduhoplova aktivirala lokalnu trku u naoruzanju od koje niko ne bi imao koristi.
Ali nikada neces objasniti Loesu da se licenca uvek ne isplati. On bi kupio sve delove za avion, napumpao domaci vazduh u pneumatike i to nazvao domacim avionom.
Ja bih obrnuo, jer za Nato je dovoljna 1 eskadrila, a ako zelis neutralnost ispod dve ne treba ici.
Broj 48, podrazumeva optimum od 16 aviona po eskadrili(2x16)i trecu, trenaznu eskadrilu. Naravno tada bi od aviona dolazili u obzir kineski trenazeri, Jf 17 i Korejac, bese F 50. Ali kao sto rekoh cak i 48 je premalo za liniju za sklapanje. I zato smatram da je bolje uraditi stvar kao sto rekoh u prethodnom postu.

• 1Ovo se svidja korisniku: CheefCoach
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kožedub ::Mercury ::G-4 modernizovati, u najgorem slucaju remontovati i cekati bolje dane (jer ako prvih 6 MiG-35 budu dvosedi, ne vidim veliku potrebu za modernizacijom kabine na G-4, trebalo bi je svakako odraditi, ali nije hitna)

Nije hitna? Znači, digitalna Lasta, pa analogni Supergaleb, pa digitalni MiG-35...

Sve je hitno hteo sam da kazem da je nabavka borbenog aviona mnogo bitnija nego modernizacija G-4, koja je svakako bitna.a to da li je lasta digitalna, a G-4 analogan, je svakako najmanji problem od svih koji muce RV

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mareCar ::Tebi vise ne moze da se pomogne, isto kao i pacijentu ispred tebe. Osecam se kao da sam u ludnici, gde na svakoj stolici sedi, i u svakom cosku stoji, neko ko brblja reci...
Za ove reči bi trebala kazna.
Razlog: Vređanje drugih članova foruma.

mareCar ::...Necu ja puniti rupe u znanju koje ti imas, tj. tu veliku rupu jer nemas nikakvo znanje, idi upisi faks i sve ces tamo nauciti...
Jeste...samo ti si mogao da ideš na faks, mi ostali smo srećni ako ga vidimo na TV-u... Stvarno si car...ultra, mega, giga car...da ''kilo-car'' nije već zauzeo Rambo Amadeus, trebalo je ti da uzmeš tu titulu.

Nego, nikako da odgovoriš šta od ovoga nije tačno:

Srbija: oko 26 milijardi evra ukupnog spoljneg duga, što predstavlja oko 83% BDP-a (jun 2013.).
Hrvatska: oko 45 milijardi evra ukupnog spoljneg duga, što predstavlja preko 101% BDP-a (kraj 2012.).

Srbija: oko 18.9 milijardi evra javnog (državnog) duga (spoljni i unutrašnji) što predstavlja 60.6% BDP-a (jun 2013.).
Hrvatska: oko 26 milijardi evra javnog (državnog) duga (spoljni i unutrašnji) što predstavlja 56.7% BDP-a (kraj 2012.).

Poređenje duga sa stavkom prihoda ili rashoda u budžetu neke države si sam izmislio da bi kao opravdao svoju glupost kako HRV nije u problemu, kako oni imaju para nego su se odlučili na MiG-21 jer eto...imaju para.

Sad ja tebi po prvi put da napišem sa te visine sa koje ti pišeš svima ostalima po forumu:

- Budžet bilo koje države je Zakon. Papir koji se usvaja u Skupštini. Odavno je rečeno da papir trpi sve.
- BDP jedne države nije Zakon. Ne možeš Zakonom da propišeš visinu BDP-a (kao što možeš visinu budžeta). Zna se kako se BDP računa i šta se sabira. BDP nije rezultat političke volje, nego objektivnog stanja ekonomije.
Svaka država na svetu ima svoje osobenosti uređenja koje se prenose i na njen budžet.
Pogledaj npr. budžet Švajcarske. A, onda pogledaj budžete njenih kantona. To je zato što su nadležnosti centralne administracije male, pa su zato i pare za sprovođenje nadležnosti po kantonima jer su tamo i nadležnosti.
Pogledaj USA budžet...gde im je goooomila stavki koje mi imamo u rashodima budžeta, a oni nemaju? Oni to nemaju jer nije u njihovoj nadležnosti, nego u nadležnosti država članica. I tu centralna administracija (u Vašingtonu) ima svoje nadležnosti koje su različite od npr. nadležnosti centralne administracije u Parizu ili Beogradu.

Zato NIKO, NIGDE, NIJEDNA monetarna institucija ne poredi dug u odnosu na budžet, nego u odnosu na BDP.
Ne poredi jer je budžet rezultat političke volje i oslikava državno uređenje (centralizovana ili decentralizovana unitarna država, federacija, konfederacija...). Zato što oslikava državno uređenje, onda i najbogatija država na svetu može da ima mali budžet jer je npr. decentralizovana, pa npr. čak i Policiju po gradovima plaća lokalna samouprava, itd...
Moglo bi da se poredi kada bi sve države sveta imale iste nadležnosti, isto unutrašnje uređenje...
Ali, pošto to nije tako u realnosti, onda NIKO, NIGDE ne poredi dug prema prihodnoj ili rashodnoj strani budžeta (kao što si ti radio...ooo veliki ekspertu), nego prema BDP.
Čak se i manjak tog istog budžeta opet poredi prema BDP. A, ne mora da bude manjak, može da bude i suficit...

Ali, voleo bih prvo da mi kažeš šta od onih cifara gore nije tačno?
Ako su tačne cifre, gde si to onda video toliki prostor HRV da se dodatno zaduži za tvojih 200 aviona i da tek onda stigne Srbiju po pitanju duga???
Ako to nisu tačne cifre, koje su tačne...koliki je ukupan dug HRV u odnosu na njen BDP i koliki je javni dug HRV takođe u odnosu na njen BDP?

p.s. Svoju prvu 10-ku sam dobio daaavno odmah još na prvoj godini...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Shone

U visokotehnoloskim industrijama kao sto je avionska kolicine nisu merodavno merilo cak ni za licence da jesu ne bi imao na primer cenu razvoja F-35 razdvojenu od cene proizvodnje sa sve kolicinama koje se stalno redukuju a opet se ne odustaje od proizvodnje, barem je tako zasad.

Znaci kupujes proizvod koji ces nekim delom proizvesti odvde nekim delom sklapati, razvoj nisi placao i tu je usteda sustinska a dobijas priliku da uvedes neko novu tehnologiju u proizvodnju, zaposlis ljude, obucis mozda za nova znanja i omogucis prihode firmama koji ce ih dalje ulagati dobrim delom u sopstveni razvoj.

Nedovoljan je ofset sa Lastama, mozda da je Kobac zavrsen a opet da li on treba Rusiji i zaboravlja se da nam trebaju sto vise i domace reference za prodaju jer je fino da mozes da se pohvalis da ti je vojska drzave iz koje si ukazala poverenej sto se u trgovini NVO uzima kao veliki plus.

Ulaganjem u domacu proizvodnju pored svih navedenih efekata stvaras i neke reference koje mogu biti od koristi ako se naravno zna kako da se upotrebe u buducim poslovima, jednom odskrinuta vrata tesko se zatvaraju sem ako ih sam ne zatvoris.

Domaci remont stranog aviona bez osvajanja elemenata u proizvodnji nece doneti efekte, bez proizvodnje sta vise ako se samo svede na remont za nas efekti mogu biti negativni jer je u pitanju kompletan strani proizvod pa sve delove uvozis tako da je pitanej sta stedis ako si morao da ulazes u obrazoavnje kadrova i nabavku opreme za remont posebno ako uslugu ne budes pruzio i nekoj trecoj strani.

JF-17 ne bih bas zvao trenazerom:) mada nema protiv nista da kazemo da smo kupili jedno 48 takvih trenazera za trenazne svrhe;)

@Cheef

Dugorocno NATO nem aperspektivu i pokusaj objedinajvanaj odbrane pod jedan kisobran u novoj geopolitickoj realnosti sveta u kome je prestala potreba za originalnim NATO paktom sve vise gubi svoj smisao a same clanice nista iz njega ne dobijaju, posebno nove, a uticaj van njega mozes da ostvarujes na neke nekonvencionalne nacine koje mi nismo znali niti imali viziju kako da ih upotrebimo 1999 ali to neznaci da i dan danas ako se zeli to uraditi ne postoji stratagema kako spreciti efikasno delovanje NATO pakta kao celine bez ispaljenog metka.

NATO treba danas posmatrati kroz prizmu EU i ono sto ce se desavati sa EU ce se prelivati na NATO jer jedno bez drugoga nemaju smisao postojanja. Istovremeno operativne mogucnosti NATO da deluje se sve vise smanjuju uz ozivlajvanje nekih bivsih i zadrzavanje postojecih animoziteta izmedju nekih clanica sto je takodje jedan od faktora uticaja na buducnost NATO pakta.

Moguci su dogadjaji koji sada nisu vidljivi ali u buducnosti mogu da se ostvare i da uticu na NATO slicno kao sto je recimo nestanak SSSR uticao na prestanak Varsavskog ugovora.

Clanice NATO koje drze do sebe su i dalje okrenute ka tome da nezavisno od delovanja NATO pakta mogu da samostalno ratuju i sprovode i namecu prema potrebi svoj uticaj i misljenje i van NATO-a ili pak zajedno sa nekom drugom drzavom a opet van dejstva NATO pakta.

Dokle god je takvo stanje prepustanje misli da ces u NATO-u biti bezbean sam po sebi i da ce cvetati ruze nece doneti nista. Ne postoji garancija od razlike u ljudskom razmisljanju pa samim tim ne postoji nijedna garancija za bezbednost koju ti moze neko drugi pruziti osim sebe samoga.

Zato je najbolja garancija bezbednosti sto veca ekonomska i vojna samostalnost u bezbednonosnoj sferi cak iak si pod kisobranom koji bi trebao da te zastiti od padavina sa strane.

Posebno je to sve pitanje za nas Srbe jer smo dopustili da kao nacija opet budemo iscepkani na vise drzava i da ostanemo bez direktnog izlaza na more koji je jedan od prezorativa vece samostalnosti kako ekonomske tako i vojne.


@Cheef, Shone89
U svim navedenim brojkama koje predlazete zaboravljate da ako zelite da imate na primer 24 stalno operativna aviona koja su spremna za let nije dovoljno da ih imate 24 vec vam treba recimo 36. Znaci ako zelite da imate 24 aparata koji se u svakom trenutku moze naci na nebu nije dovoljno da ih imao 24. Zivi bili pa videli ako se nabavi samo 6 aparata pa cak i 12 aparata(vazduhoplova MiG-35) kada se ovde bude komentarisalo koji leti koji je zadnji put vidjen i ostalo sto se radi i sada a posebno u nedostatku drugih koji svi do jednog ce otici u penziju....

Zato i kazem probajte da uz svu do sada planiranu nabavku za koju smo svi culi pa cak i da se ostavre neki predlozi da zamislite stanje za 5-10 godina, moguci uticaj tih nabavki na ekonomiju zemlje kao i uspesnost u izvrsenju svih sadanjih zadataka koji su pred vazduhoplovstvom Srbije kao i uvodnje nekih novih aviona te dali za 5-10 godian ako se nastave trenutni trendovi cemo imati sposobno vazduhoplovstvo kao i sta cemo imati od tehnike.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Madjari imaju Gripene i moku da dignu u vazduh prakticno svaki. Za operativan avion moraju da se izdvajaju sredstva koja podrazumevaju kupovinu rezervnih delova, i to apsolutno mora da se radi na vreme. U sprotivnom izvesti komandanta RV pred streljacki vod i streljati. Nesposobnost u vojsci ne sme da se tolerise.
Za F 35 su vec platili razvoj, sto je ekvivalent licence. Kada su poceli projekat planirano je valjda oko 3000 komada. I sada po wikipediji USAF planira 1763 F 35, USMC 340+80 F 35, a USN 260 F 35. Cak i ako smanje, opet ce napraviti dovoljno komada da se razvoj isplati. Na osnovu ovoga clanaka, koji je iz 2012, vec ih je napravljeno 63: http://www.unionleader.com/article/20120105/NEWS02/701059960
http://en.wikipedia.org/wiki/Lockheed_Martin_F-35_Lightning_II_procurement
Kada kupujes licencu, ne placas razvoj, ali placas tehnologiju. Sa investicijom u namenskoj industriji potrebo je dosta platiti i pre nego sto se napravi prvi primerak. Tako da ako ne planiras da pravis 100-200 komada ne isplati se praviti avion.