Nabavka novih sistema PVO za vojsku Srbije

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bilo bi interesantno da neko ko je expert uporedi mogucnosti ova dva predloga u odnosu cena/kvalitet

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

TONI
Nešto sam zdravo skeptičan da će se ovaj sistem kupiti a nema para ni za kumulatore pa nam ih lično veliki ON poslao na dar...ko da je Car a ne El prezidente od Rusije...

• 4Ovo se svidja korisnicima: Mercury, darkangel, VaRvArI 85, gavrilon
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Predlog je najjeftinije od zapada pod pretpostavkom da od Rusa nema nista i nikada nece ni biti, sad nemam nameru da se smaram sa nekima zasto...

Uglavljivanje FA-50, Spyder i helikoptera za tu istu vrednost za koju su kao hteli sa Rusima da potpisu kredit. A pri predlogu za FA-50 ja ostajem svakako, u bilo kom slucaju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koji si helikopter racunao?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

MB120mm ::Bilo bi interesantno da neko ko je expert uporedi mogucnosti ova dva predloga u odnosu cena/kvalitet

Ja nisam ekspert, ali Pecora je djubre! Efikasnost sistema je 0. Nema takve modernizacije koje ce od nje napraviti da nije djubre. Moze da se uveze, digitalizuje, mogu cak da naprave da njim upravljma ja sa svog kucnog racunara. Ali i dalje postoji problem? Jedan HARM i sistem se pretvara u gomilu krsa. PVO-nci to znaju i odmah nemaju muda. A bez muda nema efikasne PVO!

Zato ne treba ni razmatrati sisteme koji nemaju radare sa faznom resetkom. Osim Igla i slicnih sistema. Ma ima i tu jos po nesto sitno.

Spyder je relativno jeftin. Ma jeftin je, 50-tak miliona po bateriji. Ili nesto tako slicno. Za KuB smo placali 200 M po bateriji. Ima veci domet od Pechore. Mada je to ipak sistem srednjeg dometa. Radar je najverovatnije vrhunski. Sve rakete imaju aktivno samonavodjenje. AKo je meta blizu, ispalis i zaboravis (iskljucis radar). Ne moras da se izlazes vatri. Rakete su izvedene iz raketa V-V. Dakle dobijes unifikaciju.

Inace ne moramo da pokrijemo 100 % teritorije. Dovoljno je i 15-20 %. Dok got neprijatelj ne zna kojih 15-20 % pokrivamo. Koliko bi ljudi uslo u minsko polje u kome je zakopano svega nekoliko mina.

A para ima. I trose se na odrzavanje 15-20 baterija Kuba i ne znam koliko Neve. Koliko samo ljudi treba za sve to. I ostaloga...

Inace problem sa akumulatorima nisu pare vec vojni sud. Odnosno nedostatak istoga. Jer bi oficira zaduzenog za nabavku delova trebalo poslati tamo. Prvo je neko kupio rakete za MiG-ove 29 koje ne pasu nasim verzijama. Koliki som treba da budes da bi uradio to? Pa onda fale piropatroni. Pa gume. Pa akumulatori! Svi delovi za avion moraju da se naruce unapred, nema ih po prodavnicama. I za sve se zna otprilike kada ce crci. Ili koja je verovatnoca. A ako se ne zna, a sitno je, spremi odmah jedan rezervni.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa Chief@,hvala na misljenju.Vrabac ne silazi u kantinu,ali cini mi se da su bas te neke stvari modernizacijom popravljene.Ja nisam expert,nabacio sam temu za razmisljanje.I ova nabavka je isto tako politicke prirode i ici ce kako lepo mod.zakljuci u paketu sa /ako bude ista islo/avionima.Tu se slazem 100posto.
quote="crnitrn"]Citat:
Mодернизација РС НЕВА

РС С-125М –Нева-М је у наоружање наше војске уведен почетком седамдесетих година прошлог века. Припада другој генерацији ракетних система земља-ваздух.

Прва значајнија модернизација Неве је извршена средином 80-их година прошлог века према совјетском програму модификације, а вршена је, након усвајања технологије, у ремонтном заводу „Космос“ из Бања Луке. Промене и побољшања су се огледала у следећем:

-Побољшање борбених могућности система при гађању брзих маневришућих циљева у одласку кроз:
- увођење команде К-6 којом се обезбеђује кашњење активирања упаљача бојеве главе ракете када се гађа циљ у одласку који врши изненадни противракетни маневар, непосредно пре сусрета са ракетом.
-увођење режима „ШП“ (рус: Широкаја Паласа) – широки пропусни опсег кола за вођење, у систему стварања команди вођења, чиме се обезбеђује већа агилност одраде команди вођења непосредно пре сусрета ракете и циља.

-Побољшање борбених могућности система при гађању нисколетећих циљева кроз:
-увођење режима МВ-2 (мале висине 2) којим се обезбеђује праћење и гађање циљева када се РС налази на пример на неком брду, а гађа циљ који лети на малој висини пратећи конфигурацију терена. Антене нишанског радара су тада на месном углу од -30 угловних минута.
-увођење режима РП-МВ (ручно праћење у малим висинама) Антене нишанског радара су фиксиране на 1° или на -30" по месном углу, а оператори ручног праћења врше покретање антена по азимуту, чиме је обезбеђено да се циљ прати у малим висинама а да се избегне појава „зрцалних“ одраза од земље.

Уведена су и друга побољшања везана за лакшу контролу функционисања система и повећање могућности тренажне апаратуре за обуку оператора.

1984. године из СССР-а су увезене 2 СтВР С-125М1А. То је био „последњи крик“ што се тиче Неве. За разлику од старијих станица М1, ове су серијски већ имале уграђена побољшања која сам набројао, а поред тога и нову ТВ камеру, а у пријемном систему уграђен логаритамски појачавач који служи за борбу против шумних синхроимпулсних сметњи.

Половином осамдесетих година прошлог века је урађено идејно решење даље модернизације која би се извршила уградњом термовизијског система и ласерског даљиномера. 1987. године је у ВЗ „Космос“ на једној СтВР (станица за вођење ракета) уместо телевизијског система уграђен термовизијски систем. Испитивања су показала да је термо камера која је коришћена веома корисна и да обезбеђује праћење циља до даљине од 40 км, што је сасвим довољно, с обзиром да је максимални коси домет система 25 км. То је касније и понуђено Либији и Египту. Иначе коришћене су камере фирми Маркони и Филипс.
Нажалост, та модификација није извршена на свим РС, већ само на једној СтВР. Интеграција и испитивање ласерског даљиномера су вршени 2000. године, али сада на полигону Никинци у Србији.
За време рата 1999. године захваљујући ентузијазму припадника 250. рбр ПВО, припадника ремонтног завода „М. Станојловић“, као и појединих пензионисаних ракеташа и техничара, поред оправке погођених СтВР, вршена је и уградња CCD камера. Те камерице су обезбедиле могућност осматрања у време сумрака и свитања. Ни то није била серијска модификација и после рата су те камере поскидане. У 450. рп ПВО из Краљева у једном од дивизиона је уграђена ТВ камера која се иначе користи за обезбеђење објеката. Искоришћене су постојеће резервне везе и каблажа, а у кабини је био и класичан ТВ пријемник. Поред боље видљивости, то је борбеним послугама омогућило и праћење ТВ програма током дууугих борбених дежурстава.

Након завршетка рата 1999. године почели су да се стичу услови за наставак модернизације РС Нева.
Као што сам већ рекао 2000. су вршена испитивања ласерског даљиномера. 2004. године је извршена комплетна модернизација једне СтВР према пројекту ВТИ а обухватала је следеће:
-замена телевизијског система термовизијским,
-уградња ласерског даљиномера,
-уградња логаритамског појачавача
-уградња система за спрегу СтВР и осматрачко-аквизицијског радара П-18.

Термовизијски систем омогућава осматрање, праћење и гађање циљева дању и ноћу чак и у условима када постоји танка облачност. Раније је ТВ систем могао да буде употребљаван само дању у условима добре видљивости.

Ласерски даљиномер обезбеђује одређивање даљине до циља без употребе радарског канала, што је значајно у случају да непријатељ користи ПРСР (противрадарске самонавођене ракете), или електронско ометање. Податак о даљини до циља је потребан када се врши гађање циља у режиму „ПП“ (полу-претицање) који обезбеђује ефикасније вођење ракете при гађању циљева високих маневарских могућности.

Логаритамски појачавач у пријемном систему служи за борбу против шумних синхроимпулсних сметњи. Омогуђава гађање авиона постављача сметње, чак и његово аутоматско праћење по угловним координатама.

Помоћу уређаја за спрегу са локалним ОАР (осматрачко-аквизицијским радаром) П-18 врши се усмеравање антена СтВР на одабрани циљ који се види на панорамском показивачу радара. Тиме је олакшано и убрзано тражење и откривање циљева, а самим тим и време реакције система, што је веома важно у противваздушној борби где понекад одлучују и секунде.

Сва четири уређаја које сам навео су већ уграђени на све СтВР, а на једној је извршена и додатна модификација која обухвата следеће:
-Уградња уређаја за аутоматско праћење циља термовизијом по угловним координатама. С обзиром да је помоћу ласерског даљиномера могуће аутоматско праћење циља по даљини, уз употребу поменутог уређаја могуће је потпуно аутоматско праћење по све 3 координате без употребе радарског канала и гађање у режиму „ПП“.

На ОАР П-18 и П-12 уграђен је универзални екстрактор радарских података који на свом излазу даје дигиталне податке о циљевима. Подаци се могу модемском везом слати оперативном центру сектора ПВО, или неком другом кориснику. На тај начин радари П-12 и П18 се могу увезати у систем ВОЈИН.

Уређај АППВС-М3 омогућава аутоматски пријем и приказивање ваздушне ситуације. Може се користити за потребе ракетних система, командних места авијацијских јединица, јединица ВОЈИН и свих осталих корисника у Војсци. У кабини СтВР налазе се 3 TFT монитора. На једном централном се приказују подаци са радара П-12 који су претходно обрађени универзалним екстрактором, на остала 2 могу да се прате подаци са оперативног центра сектора ПВО (збирна слика ваздушне ситуације изнад читаве државе и њене ближе околине) или са неког од радара у систему ВОЈИН. Захваљујући томе сада се радар може издвојити из борбеног распореда ракетног дивизиона чиме је смањена могућност прецизног дејства непријатеља по целом систему после откривања радарског зрачења. Поред тога тиме престаје потреба да се у кабини СтВР, која уједно представља командно место дивизиона, налази ВСП (планшета) и планшетиста који ручно црта трагове циљева.

Ознака ракетног система је након модернизације промењена у С-125М1Т

Читав пројекат модернизације је дело домаћих стручњака. Термовизијска камера и ласерски даљиномер су израелске производње. Логаритамски појачавач је пројектовао „ИНФИЗ“. Систем за спрегу са радаром П-18, универзални екстрактор радарских података су домаће производње. АППВС-М3 се базира на комерцијалним компонентама PC рачунара, иначе је такође домаће производње. Модем су пројектовали стручњаци техничког факултета из Новог Сада. Уређај за аутоматско праћење термовизијом су пројектовали наши стручњаци, а једним делом се базира на компонентама PC рачунара.

Наведеним модификацијама је подигнут технолошки ниво ракетног система чиме је смањена генерацијска разлика у односу на савремене системе и повећан је квалитет управљања ватром. Време откривања циља је смањено, а захваљујући модерним технологијама повећана је и брзина протока информација између јединица. [/quote]
Ovo je nasa modernizacija,koja pak zaostaje za Pecorom 2M.

• 1Ovo se svidja korisniku: Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mercury ::Koji si helikopter racunao?
http://www.koreaaero.com/english/product/kuh.asp
U sustini helikopter je savremena verzija stare Pume ili ako vise volis komsijskog IAR 330.

Toni moram samo dodati sledece a to je da cela ova nabavka od strane Koreanaca ima smisla samo u slucaju ofseta bar od 100% recimo jos jedna fabrika automobila kao sto je sad Fiat ili bar vise njih do nekih 70% vrednosti ugovora, dok bi se preostalih 30 % iskoristile za vojne ustanove i to konkretno za 3 stepen odrzavanja svih stvari sto kupujemo, a po nesto sto proizvodimo da mozemo da koristimo kao zamenu.
Konkretno, nabavka 12-16 FA50 i recimo 16 KAI SURIONA bi sa svim troskovima ali i odrzavanjem izaslo do 1 milijarde $. Ofset bi recimo bilo Hyundai u Nisu (kad sam im vec uzeo aerodrom ) ali i 3 stepen odrzavanja u MOMI. Uz ovo bi trebalo gledati da se po mogucstvu i drzava (VTI) ukljuci u odredjene stvari koje se razvijaju u KAI. Takodje bilo bi pametno da SDPR ili drzava kupi udeo u ORAO Bjeljina i da se to preduzece osposobi za remont datih motora, a zatim i bar delimicnu proizvodnju odredjenih delova.

Samo u ovakvom slucaju mozemo da mislimo da kupimo nesto novo, inace i ta 1 milijarda se moze isplatiti u ratama u 5-10 godina. Recimo dobar primer su Poljaci sa nabavkom F16 gde isplacuju kredit ali su dobili i ofset.
Rusi daju kredit ali se bojim da ne daju ofset, dok je nama potrebnija stvar ofset da bi smo smanjili ekonomske probleme. Iskreno kad je Gorenje moglo da dobije 4 miliona evra od drzave za 400 ljudi, ovde bar dobijamo na vise frontova.

Inace stvar sa PVO se ne mora nuzno odjednom uraditi, vec bi mogla fazno a tada bi cena bila dovoljno mala da bi se mogla finansirati iz budzeta MOD-a. Inace PVO sisteme stavimo na nas SISU a ne na ove TATRE, bar bi lepse izgledao a da ne pominjem sto bi nas bolje izaslo ako ne jeftinije.

Toni apsolutno podrzavam tvoj plan. Jos samo da javimo Keramicaru

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Napisano: 21 Sep 2014 21:24

Jedna emisija od pre par godina( celava foka)



darkangel ::Inace PVO sisteme stavimo na nas SISU a ne na ove TATRE, bar bi lepse izgledao a da ne pominjem sto bi nas bolje izaslo ako ne jeftinije.


Trebalo bi da moze, singapurski su na sasiji Mercedes Benz Actros.

Za zamenu Strela 2 u buducnosti moze bar poljski Grom M odnosno nova verzija Piorun A http://dziennikzbrojny.pl/artykuly/art,5,22,18,woj.....m-i-piorun

Domet dignut na 6 km a tu je sada i laserski blizinski upaljac pa mozete gadjati i "sitne mete" koje su do sada bile problem.

Dopuna: 06 Mar 2015 11:40

Vijetnamci se bas nalozili na radar ELM-2084. i Spyder MR

http://translate.google.com/translate?hl=en&sl.....22911.html

https://www.mycity.rs/must-login.png

• 1Ovo se svidja korisniku: ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nada umire zadnja u čovjeku, čovjeka drži nada u bolje sutra, pa mu to daje za pravo da mašta. O savremenim pvo sistemima Srbija može samo maštati. A šta i sve da se nabavi po koji primjerak pvo sistema s300, a onda neki budući Premijer ili ministar odbrane ode u Brisel, a oni mu tamo kažu " za vaše je dobro da to oruže isječete u staro željezo" a poznavajući ih kakvi su do sada bili, odmah bi se počeli utrkivati koji bi što prije to srezao u staro željezo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako bi trebalo da izgleda srpska PVO nakon opremanja i modernizacije?

A s'obzirom da u januaru dolazi Dimitrij Rogozin koji je u Rusiji zadužen za vojnu industriju ukoliko se postigne dogovor u robnom kreditu konačno, šta mislite da treba uzeti u okviru tog kredita, a šta raditi samostalno i kupiti od drugih zemalja?


Moje mišljenje je da bismo trebali u okviru kredita uzeti:

1. 4 baterije Pancira S1 (sa ukupno 24 lansera, svaki sa 12 raketa, znači 288 raketa spremnih za lansiranje plus rezervne rakete), to bi bilo oko 360 miliona dolara
2. 2 baterije S300 PMU2 (sa ukupno 12 lansera po 4 rakete, ukupno 48 spremnih za lansiranje plus rezervne), to bi bilo izmedju 240 i 300 miliona dolara, s'tim što postoji opcija da se dobije i neki stariji sistem S300 PS koji su Rusi povukli iz upotrebe jeftino pa da se posle modernizuje (Kazahstanu su poklanjali)
3. Dalja modernizacija Neve, Kuba, Strela 10, Strela 1 u saradnji sa Rusima. Neva bi postala mobilna i dostigla nivo Pečore 2M.
4.Nešto za protivelektronska dejstva i protiv mere za antiradaraske rakete( kao što je Gazetchik sistem) i eventualno imitatore radarskog zračenja ako ne mozemo sami da proizvedemo dovoljno
5.Manju količinu ručnih Verbi ili Igle S ako Verbu još ne izvoze

6.Kasnije za neku godinu kad postane dostupan za izvoz trebalo bi uzeti i 2 baterije sistema S350 Vitez dometa 120km (sa ukupno 12 lansera po 12 raketa tj. 144 rakete spremne za lansiranje plus rezervne).

Ono što bi sopstvenim snagama trebali da uradimo:

1.VTI, Institut Mihajlo Pupin i drugi da razviju domaći Ciws (Close in weapon system) i odgovarajući radar odnosno sistem malog dometa zasnovan na protivavionskim topovima gde bi sam top verovatno morali da uvezemo jer bojim se da Prage i Trocevci nisu adekvatni,kao ni novi zastavin top od 30mm koji nikako da udje u proizvodju, npr. uzeti ruski rotacioni 6-cevni top kalibra 30mm koji se koristi kod sistema Kashtan. Ciws treba da bude poslednja skoro neprobojna linija odbrane za strateške objekte kao što su fabrike i skladišta oruzja i municije, vojne zgrade i naravno jedinice i sistemi PVO itd slično kao na brodovima, npr. ruski brodovi nose čak 6 do 8 Ciws-eva Kashtan M ili Ak630.
2.IMP da nastavi sa ovim razvojem radara velikog dometa na čemu već rade
3.Razviti i sistem poput Iranaca zasnovan na PA topu KS-19 kalbra 100mm i dometa 20km (15 u visinu), iranski sistem se zove Saeer, ovo iz razloga kako se ne bi trošile skupe rakete na ciljeve manje vaznosti kao što su imitatori vazdušnih ciljeva.
4.Proizvesti veću količinu imitatora radarskog zračenja

Od trećih zemalja kupiti:

1. 2 baterije minimum izraelskog sistema Spyder MR (baterija ima 4 lansera sa 8 raketa, znači ukupno 64 rakete spremne za lansiranje + rezervne) dometa 35km s'obzirom da je reč o samonavodjenim IC i radarski samonavodjenim raketama Derby i Python a to je komplementarno sa ruskim komandno vodjenim. Ovo bi koštalo oko 160 miliona dolara.
2. Ako ne bude išla dalja modernizacija Kuba sa Rusima onda bi se mogao modernizovati kao kod Čeha sa raketama Aspide 2000
3.Eventualno kupiti Skyguard PA topove sa programabilnim granatama