Nabavka novih sistema PVO za vojsku Srbije

• 3Ovo se svidja korisnicima: peruni, Faki-Valjevo, dexyblueworld
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zivorad5 ::Kako bi trebalo da izgleda srpska PVO nakon opremanja i modernizacije?

A s'obzirom da u januaru dolazi Dimitrij Rogozin koji je u Rusiji zadužen za vojnu industriju ukoliko se postigne dogovor u robnom kreditu konačno, šta mislite da treba uzeti u okviru tog kredita, a šta raditi samostalno i kupiti od drugih zemalja?


Moje mišljenje je da bismo trebali u okviru kredita uzeti:

1. 4 baterije Pancira S1 (sa ukupno 24 lansera, svaki sa 12 raketa, znači 288 raketa spremnih za lansiranje plus rezervne rakete), to bi bilo oko 360 miliona dolara
2. 2 baterije S300 PMU2 (sa ukupno 12 lansera po 4 rakete, ukupno 48 spremnih za lansiranje plus rezervne), to bi bilo izmedju 240 i 300 miliona dolara, s'tim što postoji opcija da se dobije i neki stariji sistem S300 PS koji su Rusi povukli iz upotrebe jeftino pa da se posle modernizuje (Kazahstanu su poklanjali)
3. Dalja modernizacija Neve, Kuba, Strela 10, Strela 1 u saradnji sa Rusima. Neva bi postala mobilna i dostigla nivo Pečore 2M.
4.Nešto za protivelektronska dejstva i protiv mere za antiradaraske rakete( kao što je Gazetchik sistem) i eventualno imitatore radarskog zračenja ako ne mozemo sami da proizvedemo dovoljno
5.Manju količinu ručnih Verbi ili Igle S ako Verbu još ne izvoze

6.Kasnije za neku godinu kad postane dostupan za izvoz trebalo bi uzeti i 2 baterije sistema S350 Vitez dometa 120km (sa ukupno 12 lansera po 12 raketa tj. 144 rakete spremne za lansiranje plus rezervne).

Ono što bi sopstvenim snagama trebali da uradimo:

1.VTI, Institut Mihajlo Pupin i drugi da razviju domaći Ciws (Close in weapon system) i odgovarajući radar odnosno sistem malog dometa zasnovan na protivavionskim topovima gde bi sam top verovatno morali da uvezemo jer bojim se da Prage i Trocevci nisu adekvatni,kao ni novi zastavin top od 30mm koji nikako da udje u proizvodju, npr. uzeti ruski rotacioni 6-cevni top kalibra 30mm koji se koristi kod sistema Kashtan. Ciws treba da bude poslednja skoro neprobojna linija odbrane za strateške objekte kao što su fabrike i skladišta oruzja i municije, vojne zgrade i naravno jedinice i sistemi PVO itd slično kao na brodovima, npr. ruski brodovi nose čak 6 do 8 Ciws-eva Kashtan M ili Ak630.
2.IMP da nastavi sa ovim razvojem radara velikog dometa na čemu već rade
3.Razviti i sistem poput Iranaca zasnovan na PA topu KS-19 kalbra 100mm i dometa 20km (15 u visinu), iranski sistem se zove Saeer, ovo iz razloga kako se ne bi trošile skupe rakete na ciljeve manje vaznosti kao što su imitatori vazdušnih ciljeva.
4.Proizvesti veću količinu imitatora radarskog zračenja

Od trećih zemalja kupiti:

1. 2 baterije minimum izraelskog sistema Spyder MR (baterija ima 4 lansera sa 8 raketa, znači ukupno 64 rakete spremne za lansiranje + rezervne) dometa 35km s'obzirom da je reč o samonavodjenim IC i radarski samonavodjenim raketama Derby i Python a to je komplementarno sa ruskim komandno vodjenim. Ovo bi koštalo oko 160 miliona dolara.
2. Ako ne bude išla dalja modernizacija Kuba sa Rusima onda bi se mogao modernizovati kao kod Čeha sa raketama Aspide 2000
3.Eventualno kupiti Skyguard PA topove sa programabilnim granatama

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedno laicko pitanje. Posto se u pojedinim medijima (koje naravno uopste n euzimam za ozbiljno) provlaci prica o nabavci tor-a i pancira zajedno..cemu to kada su sistemi koncepcijski slicni? Sad u novostima pise ili tor ili pancir sto je u redu..ali zasto nabavljati ta dva sistema zajedno? Ili u necemu gresim?

• 4Ovo se svidja korisnicima: CHARLIE JA., amaterSRB, ssekir75, vranjanac29
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gresis, jer onda naslov ne zvuci bombastican, a i sta zna tamo neki seljak sta je Pancir, a sta Tor

• 6Ovo se svidja korisnicima: boyce, amaterSRB, ssekir75, doktor1964, pedja63, vranjanac29
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ozzy ::Jedno laicko pitanje. Posto se u pojedinim medijima (koje naravno uopste n euzimam za ozbiljno) provlaci prica o nabavci tor-a i pancira zajedno..cemu to kada su sistemi koncepcijski slicni? Sad u novostima pise ili tor ili pancir sto je u redu..ali zasto nabavljati ta dva sistema zajedno? Ili u necemu gresim?
Грешиш!,Панцир је хибридни систем и има већи домет.Било је већ речи да би најидеалније било комбиновати ова два система.Важи наравно за неког ко плански опрема своју војску,а не ...поновне бајке о средствима добијеним продајом *вишка*наоружања,и све то у изборној години...мени личи да ћемо се наоружавати ботовима...

• 1Ovo se svidja korisniku: Sima zna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 20 Jan 2016 19:59

Pozdrav! Ja sam novi na forumu kojeg pratim vec dve godine, pre svega PVO podforum. Tu sam mnogo naucio najvise citajuci postove legendarnog Vrapca koji je bio pravi biser ovog foruma. Citajuci pazljivo ovu temu naisao sam mahom na dve frakcije: na frakciju Buka i na frakciju s300. U ovom postu cu se baviti odnosom ova dva sistema. Odmah da kazem ja sam za s300 i to zbog sledecih razloga: 1.Domet. Svaki sistem ima ne jedan nego vise dometa prvi je efikasni u kom je verovatnoca pogotka cilja velika i u kom su min i max visina mete kao u brosuri a drugi je maksimalni na kom se mogu pogoditi samo velike, spore i slabomanervrisuce mete (ovo nije od neke vaznosti za Buka ali za s300 je veoma vazno), doduse postoji jos i kosi itd. To je rezultat toga sto na maksimalnom dometu min visina mete znatno raste a max pada, kao posledica gubitka kinetcke energije rakete i zakrivljenosti Zemlje. Efikasan domet zavisi od osobina samog sistema i konfiguracije terena i iznosi uglavnom oko 2/3 maksimalnog dometa. Ovde na forumu se povela velika rasprava da s300 zbog konfiguracije naseg terena ne moze da razvije odgovarajuci domet i da je suvise gabaritan za nas teren. Sto se ovoga za domet tice to pogadja svaki sistem i s300 i buk ali ako pogledamo konfiguraciju terena evropske Rusije koja je najbitniji deo RF videcemo da dominira brdsko-planimski predeo kao kod nas. Sumnjam da bi rusi dopustili da im konfiguracija terena ozbiljno smanji domet.

Dopuna: 20 Jan 2016 20:01

Iz istog razloga smatram da znajuci ruska prostranstva, rusi su se dobro pobrinuli za of-road sposobnosti svojih vozila, tako da nije realno pricati o slaboj pokretljivosti bilo kojeg ruskog sredstva ili makar vecine. Sada da predjemo na takticku upotrebu samih sistema. Buk je nastao kao krajnji produkt razvoja Kuba sa visokom mobilnoscu on je trebao da pokriva sisteme s300v koji su pre svega anti-balisticki sistemi i stoga im je neophodan takav vid podrske, sa dometom od 50km (u novoj varianti bi trebalo 70km) Da teoretski uzmemo maksimalan domet kao efektivni opet vidimo da veliki broj oruzja v-z (ukljucujuci i protivradarske rakete) se mogu jednostavno ispaliti izvan njegovog dometa dok ne dodje do zasicenja sistema i njegovog unistenja. Ako bi se koristila samo optoelektronika za navodjenje cisto sumnjam da bi se izvuklo vise od 10km dometa i to po lepom vremenu. Eventualno bi se to moglo koristiti za zasede po vijetnamskom modelu sto u nasem slucaju nije dovoljno. Jedan od najvecih problema sto se tice odrzive pvo Srbije je mala dubina teritorije koja nije pogodna za zasedna dejstva. Stoga je neophodno odbranu koncipirati tako da ona pocne pre njenih granica. Ako bi buka dovezli na samu granicnu liniju tesko da bi navukli i 30km u protivnickoj teritoriji, cime bi protivnicima omogucili samo da ga lakse lociraju i mozda vec sa zemlje uniste. E pa tu nastupa s300 (pisem za pmu2 varijantu) sa max dometom od 195km on tera protivnika bar 150km od granice dok je on postavljen

Dopuna: 20 Jan 2016 20:01

u sigurnu dubinu teritorije. Da se razumemo on nece na tih 150km od granice unistavati multi-role avione, ali ce drzati razne ometace, letece cisterne, jstarse i awacse podalje i smanjiti im ili cak potpuno anulirati ucinak. Sto se tice borbenih aviona oni bi mogli da lete skoro pa do same granice ali u veoma niskom letu. To povlaci vecu potrosnju goriva, vise podvesnih spremnika, u naravno manje oruzija. Kod svakog v-z oruzija domet je direktno povezan sa visinom ispaljenja projektila. Na visinama na kojima bi avion morao da leti domet tih oruzja bi pao reda velicine nekoliko puta. Dok bi sa Bukom kao glavnim protivnikom avioni dejstvovali pre ulaska na teritoriju i u njegov domet sa s300 to nije moguce. Bukov radar je osetljiv na ometanja (tako sam razumeo vrapca) dok je s300 gotovo nemoguce ometati jel bi mu onda morali uci u domet. Na taj nacin se stite od ometanja i svi sistemi ispod njega. Kinezi su cak razvili za svoju varijantu s300 FT-2000 i posebnu raketu protiv ometaca koju bi verovatno mogli integrisati u s300. Toliko o prici o dometu i taktici. Sledeca stavka je: 2.Cena. Ovde ne mislim na cenu kao cenu nego na odnos cena/efikasnost i cena/povrsini pokrivenosti. Odrediti cenu jednog diviziona nekog sistema je veoma nezahvalno i koliko vidim oko toga su se lomila brojna koplja po forumu. Razlike u ceni su posledica razlicitih zahteva u opremi, ali i razlicitih kupaca.

Dopuna: 20 Jan 2016 20:03

Nije ista situacija kada je kupac Rusija (znaci domaci), Belorusija ili Kazahstan (bliski saveznici), Vijetnam ili Srbija (dalji saveznici nada) i arapi (ovce za sisanje). Prema podacima na koje sam nailazio cena diviziona Buk-m2 ide 90-110M$ a s300pmu2 150-200M$. Mozemo otprilike reci da za jedan s300 je moguce nabaviti 2 Buka. Ovde vidimo da je Buk prilicno skup u svojoj klasi u odnosu na recimo Spyder Mr koji je mnogo noviji i kvalitetniji sistem. Medjutim vrednost s300 je nezamenljiva pogotovo u slucaju Srbije sto sam vec objasnio gore u postu tako da u odnosu cena/efikasnost je s300 ubedljiv pobednik. Sto se tice odnosa cena/pokrivena povrsina s300pmu2 sa pokriva na maksimumu dometa 119450km a Bukm2e 7854km znaci oko 15x manje. Mislim da ovde vise ne treba nista obrazlagati po tom pitanju. Cesto jos pristalice Buka navode kao prednost uvezivanje sa Kubom. Moje laicko misljenje po ovom pitanju je da se nikakve modernizacije ni Neva ni Kubova vise ne isplate. Kub se upisao u istoriju 1973. a Neva '99kod nas i tu im je i mesto...u istoriji u nekom muzeju. Sada ce verovatno neki odmah skociti i reci: ,,Sve je to super ali mi i dalje nemamo para za s300!". To je tacno ali mora se uzeti u obzir da je i Buk veoma skup. Ako bi se nasle pare za Buka verujem da bi se moglo srediti da nam rusi za male pare daju neku stariju varijantu s300 koje zamenjuju sa novim variantama i sa s400 koju bi potom mogli kod njih modernizovati na koliko-toliko zadovoljavajuci nivo po ceni novog Buka.

Dopuna: 20 Jan 2016 20:04

Ovo je kraj moga prvoga posta u kome samo izlazem objektivnu vrednost s300 naspram Buka u nasoj situaciji. Uskoro cu napisati i svoje vidjenje odrzive pvo Srbije. Do tada pozdrav i izvinite na opsirnosti! Sve dobronamerne kritike su apsolutno dobrodosle!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Toni ::voja64 ::Nešto slično je skarabuđivano još tokom 1999.g.

Jos u prethodnom ratu sa K-13

A 1999. ima i siguran pogodak...

Šta je time pogođeno?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sa S 300 ces tesko pogoditi lovca, koji je u momentu gadjanja, na daljini vecoj od 100-njak kilometara. Jednostavno on ce da bezi od radara i ka dole i izacice iz oblasti vidljivosti radara.

S 300 bi mogao da pokrije Vojvodinu, ali ne i ostatak planinske Srbije. Vecina Rusije je u stvari ravna kao tepsija, a nije brdsko-planinska. Ako popnes S 300 na vrh brda, dobices bolji domet i pokrivenost, ali ce prvo tu da te traze sateliti-znaci ne valja.

Spajder ima tri stvari koje su velika prednost u odnosu na Buk:

1. Ima AESA, a ne PESA radar (koji je bolji);
2. Ima rakete sa aktivnim radarskim samonavodjenjem, a ne vodjenje radarskom stopom kao Buk;
3. Svaka baterija kod Spajdera je nezavisna jedinica (kod Buka je to u ssustini puk od 6 baterija).

Niko ne zna tacne cene, pa je vodjenje tehno-ekonomske analize otezano.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ajde sada jedno pitanje, na koliko km od cilja Spajder vrsi samostalni zahvat cilja?

Do momenta samostalnog zahvata cilja kakav je tip vodjenja raketa>

Kakva je zivalost spajdera u uslovima jakog EM-a i dejstva protivradarskih raketa?

Koliki je non-scape zone spajdera?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kao lajk prateci temu o S300 ovde doso sam do zakljucka da sa S300 postoji mogucnost da se zaobidju planine sa radarima koji su na visokim platformama i tako omoguciti osmatranje iznad planine pritom ga sakriti u sumu gde bi ga satelii tesko otkrili. Drugo na vrhu brda ili sa prednje strane mozes postaviti mamac za radarske rakete sa vecom snagom zracenja koji ce skrenuti raketu ka tom izvoru i tako stiti S300.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 21 Jan 2016 1:12

lacko ::Ajde sada jedno pitanje, na koliko km od cilja Spajder vrsi samostalni zahvat cilja?

Do momenta samostalnog zahvata cilja kakav je tip vodjenja raketa>

Kakva je zivalost spajdera u uslovima jakog EM-a i dejstva protivradarskih raketa?

Koliki je non-scape zone spajdera?

Samostalni zahvat vrsi na isto koliko i Derby raketa (ili bilo koja raketa V-V). Verovatno 15-20 km.

Do momenta samostalnog zahvata navodjenje se vrsi radarom. Verovatno je racunanje u raketi.

Radar je sa aktivnom faznom resetkom, te bi trebao da bude izuzetno zilav u uslovima jakog EM i dejstava PRR. Za sada mi nije poznato da je upotrebljivan u akciji (mada retko je koji modeni sistem i upotrebljavan).

Brzina rakete je Mah 4, a max domet je 50 km. Ja bih rekao da moze da efikasno gadja na 35 km (koji kilometar manje-vise).

Sve ovo je bilo za Spayder MR koji koristi modifikovanu Derby raketu. On ima i rakete kraceg dometa Python, koje se navode IC i imaju max domet od 15 km ( sto znaci da mu je efektivni 10-tak km).

Spajder nije sistem dugog dometa (pa nije alternativa za S 300), vec je srednjeg i kratkog dometa. Ako se napravi zaseda i saceka se da neprijateljski avion pridje blize, radar moze da se iskljucuje prakticno odmah posle ispaljenja rakete. To je po meni velika prednost u odnosu na ono sto sada imamo.

Dopuna: 21 Jan 2016 1:17

Irbis ::Kao lajk prateci temu o S300 ovde doso sam do zakljucka da sa S300 postoji mogucnost da se zaobidju planine sa radarima koji su na visokim platformama i tako omoguciti osmatranje iznad planine pritom ga sakriti u sumu gde bi ga satelii tesko otkrili. Drugo na vrhu brda ili sa prednje strane mozes postaviti mamac za radarske rakete sa vecom snagom zracenja koji ce skrenuti raketu ka tom izvoru i tako stiti S300.

Tako neces izbeci planinu, ali ces izbeci sumu (ti sutubovi su oko 40 m visine, a planina moze biti i preko 1000 m razlike). Takodje ces povecati efikasni domet, jer mu je direktna vidljivost veca. Mada je pokretljiovst verovatno manja, jer moras da skupljas antenu.

Dobro je imati barem jedan sistem toliko velike daljine, cisto da se zamisli neprijateljski AWAKS. Kada oteras AWAKS ti si efikasno oterao i lovce i bombardere.