|
Evo Pukovnice, pojavio se neki 22-godisnji jadnik koji tvrdi da te je ubio. Kaze da si ga nazvao sinom, na sta ti je on odgovorio samarom. Hvali se kako te je tukao, kako je pucao u tebe. Pokazuje pistolj koji tvrdi da ti je oduzeo. Samo ti i on znate jeli ovo tacno. Dali su to samo izmisljanja frustriranog hvalisavca ili je zaista uradio to sto prica. Zao mi je Pukovnice ako je to istina, tog momka mi je zao. Zao mi je kakvu je presudu sebi potpisao za vecnost. Ti si Pukovnice spasen, tvoje su muke zavrsene. Tebi je, nadam se, otvoreno Carstvo Nebesko, jer je ovde na Zemlji zavladalo veliko zlo i takvi kao ti tu ne mogu vise opstati....ali ovaj momak....jednom ce postati svestan sta je uradio, kad tad. A od te muke nece mu biti spasa. Setice se, Pukovnice, tebe i tvojih reci. Pozelece da neko i njemu ispali metak u celo, samo da ga spase tih slika, koje ce ga gristi. Iznutra. Komadic po komadic. Svako jutro, svaki dan i svaku noc. A spasa mu nece biti. I tako ce spas naci u alkoholu, pa u belom prahu, koji ce ga gurati jos dublje. I gristi jos vise. Dok se i sam ne nadje sa cevkom uperenom u celo, a i ovaj put ce pistolj drzati njegova ruka. Jer, to ce mu biti jedini izlaz, ili ce on bar tako misliti. I tako ce se naci i on pred vratima Nebeskim. Ali, Pukovnice, verujem da njegova vrata nece voditi gde i tvoja....ti si nasao svetlost a on ce tamu. A tamo vise ne pomaze ni pistolj. Zato mi ga je zao Pukovnice.
A ti ces ziveti vecno, tebe ne zalim, tobom se ponosim. Ponosim se sto cu i za mnogo godina, ako me bude na Zemlji, moci da kazem da sam zapamtio Pukovnika Gadafija, da sam ziveo kad i on. Slava ti!
|
