Президент Республики Сербской анонсировал внесение соглашения о «мирном разделе» Боснии и Герцеговины, в состав которой она входит.
Источник: https://rusvesna.su/news/1716469712
Tekst nacrta rezolucije A/78/L.67 sa ubačenim amandmanima, objavljen na sajtu UN, glasi:
Međunarodni dan promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici 1995.
Generalna skupština,
Vođena Poveljom Ujedinjenih nacija, Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida,
Pozivajući se na rezoluciju Saveta bezbednosti 819 od 16. aprila 1993. kojom se Srebrenica proglašava bezbednom zonom, rezoluciju 827 od 25. maja 1993. o osnivanju Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), i rezoluciju 1966 od 22. decembra 2010. o uspostavljanju Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove,
Podsećajući takođe na sve presude MKSJ-a, a posebno na osam koje sadrže presude za zločin genocida nad bosanskim Muslimanima počinjen u Srebrenici 1995, pre svega na presudu Žalbenog veća MKSJ od 19. aprila 2004. (Tužilac protiv Krstića), presudu Žalbenog veća Mehanizma od 8. juna 2021. (Tužilac protiv Mladića), presudu Žalbenog veća Mehanizma od 20. marta 2019. (Tužilac protiv Karadžića), kao i presudu Međunarodnog suda pravde (ICJ) od 26. februara 2007. kojom je presuđeno da dela počinjena u Srebrenici predstavljaju dela genocida,
Potvrđujući svoje snažno protivljenje nekažnjivosti za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine, ili druga kršenja međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog zakona o ljudskim pravima i naglašavajući u ovom kontekstu odgovornost država da okončaju nekažnjivost i, u tom cilju, da temeljno istražuju i krivično gone, u skladu sa svojim relevantnim međunarodnim pravnim obavezama i svojim domaćim pravom, lica odgovorna za takva dela, kako bi se izbeglo njihovo ponavljanje i kako bi se došlo do održivog mira, pravde, istine i pomirenja, za koje je učešće žrtava i preživelih, kao i članova njihovih porodica centralno,
Pozdravljajući važan napredak koji su međunarodni sudovi postigli poslednjih godina u borbi protiv nekažnjivosti i u obezbeđivanju odgovornosti za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druge teške zločine putem međunarodnog pravosudnog sistema,
Prepoznajući u tom pogledu poseban doprinos MKSJ i naglašavajući važnost da međunarodna zajednica bude spremna da preduzme kolektivnu akciju kroz Savet bezbednosti, u skladu sa Poveljom, i od slučaja do slučaja da dalje obezbedi odgovaranje za genocid i sprečavanje genocida,
Ponavljajući da je prema međunarodnom pravu, krivična odgovornost za zločin genocida individualizovana i da se ne može pripisati nijednoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini,
Uzimajući u obzir ulogu specijalnih savetnika generalnog sekretara za prevenciju genocida i odgovornost za zaštitu i napominjući važnost redovnih brifinga o kršenjima ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava kao i o govoru mržnje i podsticanju ranog podizanja svesti o potencijalnom genocidu,
Napominjući da krivično gonjenje osoba odgovornih za genocid i druge međunarodne zločine u nacionalnim pravosudnim sistemima, uključujući Sud Bosne i Hercegovine i MKSJ kao i Mehanizam, ostaje centralno mesto u procesu nacionalnog pomirenja i izgradnje poverenja kao i za obnovu i održavanje mira u Bosni i Hercegovini, i dalje prepoznajući da je snažna regionalna saradnja između nacionalnih tužilaštava od suštinskog značaja za negovanje mira, pravde, istine i pomirenja među zemljama u regionu,
Ponavljajući nepokolebljivu predanost održavanju stabilnosti i jačanju jedinstva u različitostima u Bosni i Hercegovini,
Napominjući takođe da će 2025. godine biti obeležena 30. godišnjica genocida u Srebrenici u kojem je izgubljeno najmanje 8.372 života, hiljade ljudi je raseljeno, a porodice i zajednice razorene,
1. Odlučuje da 11. jul proglasi za Međunarodni dan promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. i da se obeležava svake godine;
2. Osuđuje bez rezerve svako poricanje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja i poziva države članice da čuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijanjem odgovarajućih programa, takođe u znak sećanja, u cilju sprečavanja poricanja i pogrešnog tumačenja i pojave genocida u budućnosti;
3. Takođe bez rezerve osuđuje dela koja veličaju osobe pred međunarodnim sudovima osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici;
4. Ističe važnost okončanja procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i obezbeđivanja dostojanstvene sahrane za njih i poziva na nastavak procesuiranja počinilaca genocida u Srebrenici koji tek treba da se suoče sa pravdom;
5. Poziva sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, kako je primenjivo, i međunarodnog običajnog prava o sprečavanju i kažnjavanju genocida, uz dužno poštovanje relevantnih odluka Međunarodnog suda pravde;
6. Zahteva od generalnog sekretara da uspostavi program informisanja pod nazivom "Genocid u Srebrenici i Ujedinjene nacije", započinjući aktivnosti na pripremama za obeležavanje 30. godišnjice, 2025. godine, i dalje traži od generalnog sekretara da na ovu rezoluciju skrene pažnju svih država članica, organizacija iz sistema UN i organizacija civilnog društva radi odgovarajućeg poštovanja;
7. Poziva sve države članice, organizacije sistema Ujedinjenih nacija, druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i druge relevantne zainteresovane strane da obeležavaju Međunarodni dan, uključujući posebne komemoracije i aktivnosti u znak sećanja i u čast žrtvama genocida 1995. godine u Srebrenici, kao i odgovarajuću edukaciju i aktivnosti podizanja svesti javnosti.
Dopuna: 23 Maj 2024 20:01
Deo uzdržanih je u izlaganjima jasno rekao da je tamo bio genocid ali da smatraju da način donošenja nije dobar jer pre svega nema saglasnosti među stranama u BiH oko toga.
Nikakve priče o "genocidnim narodima" nije bilo a očigledno da se u celom tekstu Srbija pojavljuje 0 (slovima:nula) puta kao i RS.
Ovo je politička i neobavezna priča koja ništa ne menja. Mi smo sud koji je doneo presude priznali, sarađivali sa njim i to je to.
Због наведене резолуције одлучио сам нешто да напишем на ову тему. Има једна мапа која нам приказује да Бошњаци без Срба не могу функционисати у пуном капацитету јер је географија одрадила своје. Међутим овај народ и даље не схвата и да поред свих међусобних недјела које смо нанјели једни другима, да од Срба немају ближих, и константно су везани за нас по географској основи. Умјесто да се окренемо међусобној сарадњи и да покушавамо да заједно градимо будућност они константно ствари враћају на деведесете и никако са њима да кренемо напрјед. Овај народ броји укупно око 2,5 милиона припадника на цијелој планети, док са друге стране нас Срба има око 11 милиона. Народ којег има скоро пет пута мање од нас жели да наметне своју вољу и свој диктат другим много бројнијим народима као што смо ми и Хрвати.
Молио бих вас да обратите пажњу на следећу мапу како би смо успјели да одгонетнемо енигму у којој живе Бошњаци на овим просторима:
Дакле на овој мапи су приказане етничке а не ентитестке границе између три народа у Босни и Херцеговини. (Иначе оваква мапа је била приказана у Орбановом кабинету не тако давно)
Дакле Република Српска плус четири српске општине у федерацији а то су Дрвар, Босанско Грахово, Босански Петровац и Гламоч чине српски етнички простор у БиХ, отприлике 60%. Осталих 40% територије дјеле Бошњаци и Хрвати између себе.
1) Бошњак из Бихаћа, Санског Моста или Кључа уколико жели да оде у унутрашњост БиХ нпр. Јајце он мора да прође кроз етнички српске средине као што је на примјер цеста која пролази кроз општину Рибник и општину Мркоњић Град. Ово исто важи и за неког Бошњака из Федералног Сарајева, Зенице или Мостара ако хоће да иде горе пут Бихаћа или Босанске Крупе он мора да прође кроз овај српски територијални простор.
2) Бошњак из Коњица, Сарајева, Кладња или Завидовића уколико жели да оде у градове у СЦГ у којима су Бошњаци већина као што су Нови Пазар, Рожаје или Тутин, он мора да прође кроз етнички спрске средине као што су Чајниче, Пљевља, Бијело Поље или са друге стране гледано кроз Прибој и Пријепоље. Ово исто важи за неког Бошњака из Новог Пазара ако хоће да иде горе пут Сарајева он мора да прође кроз овај српски територијални простор.
3) Бошњак из Гусиња или Плава уколико жели да оде у неки град са Бошњачком већином као што је Рожаје он мора да прође кроз етнички српске средине као што су Мурино, Андријевица и Беране. Ово исто важи и за неког Рожајца ако хоће да иде за Гусиње мора да прође кроз овај српски територијални простор.
Распрострањеност Бошњака нам говори да су раздвојени у пет неповезаних група:
1. Највећи дио становништва живи у четвороуглу Тузла-Зеница-Источни Мостар-Федерално Сарајево
2. Затим иде појас Кључ-Сански Мост-Босанска Крупа-Бихаћ-Цазин-Велика Кладуша
3. СЦГ подручје 1: Сјеница-Нови Пазар-Тутин-Рожаје-Петњица-Дио Бијелог Поља
4. СЦГ подручје 2: Дио општине Плав и Гусиње
5. СЦГ подручје 3: општина Бар
-У Цазину и Великој Кладуши народ није у потпуности лојалан федералном Сарајеву, познато још од времена рата, сарадња са нама, залагање за АПЗП (Аутономна Покрајина Западна Босна) итд.
-У Новом Пазару, дијелу Пријепоља, Сјеници и Тутину се већински сви изјашњавају као Бошњаци али има један дио њих који се изјашњавају национално као Муслимани.
-У Бијелом Пољу, Петњици, Рожајама, Плаву, Гусињу и Бару је подјела на Муслимане и Бошњаке израженија него у Србији.
-Један дио њих се враћа својим корјенима па се изјашњавају национално као Срби а по вјероисповјести као Муслимани.
Проблем овог народа је што се константно враћа у ратне деведесете и самим тиме наш народ у БиХ је стално изложен притисцима и затегнутој атмосфери. Ово исто важи и за њихов однос са Хрватима. Бошњаци нису способни да прочитају поруке које им шаље англосаксонски фактор још од почетка рата, а то је да неће дозволити спајање њемачког континентализма преко Хрвата са турским отоманизмом преко Бошњака. Из тог разлога немају војску а ни државу по онаквом уређењу како би само они хтјели. Однос 51% наспрам 49% је направљен само да ми не би добили већу територијалну јединицу и да на можемо да покренемо процес одвајања јер су ипак они већи ентитет. Бошњаке су набили у Муслиманско-Хрватску федерацију (како јој је првобитно било име), само да не би могли да остваре своје жеље за шеријатом и осталим верзијама њихове самосталне државе. По мојем искреном мишљењу било би их добро оставити са Хрватима па нека покушају да склепају некакву творевину која би одговарала и Ватикану (Европској Унији) и Англосаксонцима (Американци и Енглези).
Бошњаци не знају шта хоће, превише лутају, били су слуге Турцима, па су били слуге Аустроугарима, па су онда опет у 2.СР били слуге Немцима, сада живе у протекторату којом поново управља Њемац. У првој југославији су се већински изјашњавали као Срби и једним дјелом као Хрвати, један дио је био неопредјељен, у другој југославији су се по националности изјашњаали као муслимани што је невиђени свјетски апсурд, писали су се са великим М, онда су у вихору рата ту негдје око 93 одлучили да буду Бошњаци, ми једноставно не знамо са киме живимо. Зато је најбоље скратити свима муке и пустити их нека склепају некакву државу са рватима или нека им се европљани паркирају у сарајево,зеницу,мостар и тузлу па нека им одржавају протекторат док се сви не иселе за њемачку. Са Хрватима се само треба договорити да им ми држимо леђа у енклавама до којих они немају копнених веза као што су хрватска енклава код Тешња, код Жепчета и код Јајца а они зазузврат да дају Орашје и Оџак Републици Српској како би имали природну границу са њима на Сави. Реално би могли толико да испослујемо са рватима иначе би им Бакирова екипа ове три енклаве послала на ахирет. РС треба да се раздружи са овом творевином званом БиХ и да до краја 21. вијека направи јединствену унитарну српску државу за Србијом и Црном Гором.
Зато пуна подршка са моје стране, одвајај Милораде, шмите дођи нам на јаја.
Svjedok Butler ( sudski vjestak po zanimanju ) svjedoči.
-Srebrenica nije bila demitalirizovana
-dejstva 28 Divizije su bila jos u martu 1995-te.
Tada je inace pocela ofanziva ABIH na podrucju cjele BIH, cilj je bio zadrzavati sto vise trupa VRS da se ne bi upotrebljavali na drugim podrucjima .
-28 Divizija krece u proboj prema Tuzli oko 10 000 ljudi od kojih je oko 6000 boraca , ostali nisu naoruzani -civili , vecinom musko sposobno stanovnistvo .
-tokom proboja vrsena su borbena dejstva , bilo je obostranih gubitaka ali 28 Divizija je izvukla deblji kraj .
Gubitaka je bilo i pri prolasku kroz minska polja .
Od 2 -4 hiljade ljudi je izgubilo zivot u proboju.
Ovo je legitmni vojni cilj, cak i sami Muslimani su se hvalili borbenim dejstvima prilikom proboja.
Ono sto mi znamo da je ponudena predaja prije proboja , ali su oni iskoristili vrijeme donosenja odluke ( neki su navodno i prihvatili pa su se predomislili ) i krenuli u proboj .
Ono sto je sigurno , to je da su se bojali odgovornosti za pocinjene zlocine do 1995-te. Narocito 1992-1993 .
Plus strah kojibse tokom ratnih dejstava stvorio od druge strane ( normalan ljudski strah )
Sad ono sto su nasi skrivali pa se otkrilo .
To je masovno streljanje zatvorenika . To je vec teski ratni zlocin . Najjveci tokom rata u BiH .
Svjedok Butler kaze preko 1000 .
To nije nimalo malo pogubljenje da je i 500 ljudi.
Problem je sto se zrtve iz proboja ( legitimni cilj ) pokusavaju sastaviti sa zrtvama ratnog zlocina i tako se predstavlja javnosti.
Цель принятой сегодня резолюции ГА ООН о «геноциде в Сребренице» — подрыв Дейтонского мирного соглашения, заявил на заседании генассамблеи постпред РФ при организации Василий Небензя.
Источник: https://rusvesna.su/news/1716487570
