Nezaposlenost u Srbiji nije kritican problem, ako se uzme u obzir broj stranih radnika i cinjenica da se traze strani radnici (npr pre par meseci se u Keniji trazilo 50 000 radnika za rad u R.S)- vec je problem u losim uslovima rada, nedovoljnim novcanim naknadama itd.
Generalno- rudnik litijuma ne resava ove probleme, takodje ni ne donosi neku veliku zaradu gradjanima ni drzavi-
npr rudna renta (eng royalties) u ovom slucaju je 5%, neko bi rekao da je toliko u Kinu- medjutim postoji kljucna razlika- u Kini rudarenje vrse njihove kompanije tako da profit ostaje u Kini (u SFRJ je rudna renta takodje bila niska, ali takodje rudarenje su vrsile domace kompanije).
Uglavnom ako se izracuna korist od litijuma u RS, dobije se cifra od 30 miliona usd +/- i ako dodamo plate radnika i jos nege usluge opet se ne dobije neka mnogo velika cifra ( gledajuci GDP radi se o nekih 800 miliona usd, no apsolutna vecina toga ce zavrsiti u stranim rukama).
E sad, teoretski gledano uz rudnik litijuma se moze nasloniti citava grana ekonomije medjutim stvar je ista jer je mala sansa da ce to biti domace kompanije- jer niti imamo tehnologiju, niti dovoljno strucnog kadra- niti sto je najbitnije kapital- tako da bi to uglavnom bile strane kompanije kao
npr Zastava automobili su imale novcani obrt od 534 miliona usde i profit od 1.35 miliona, znaci 534 miliona je doprinelo GDP-u Srbije, ali RS je kao vlasnik od 33% deonica dobila nekih 445 hiljada usd plus rane usluge (elektricna energija itd), radnici su dobili plate itd- uglavnom koristi jeste bilo, ali daleko manje nego sto to na prvi pogled izgleda.
Ne vidim niti veliku finansijsku korist, a sumnjam da ce ucesce u GDP- u premasiti nekoliko posto.
Sto se moguce fabrike baterija/akumulatora tice- prica bi bila slicna.
S moje strane gledista- da nema potencijalnog ekoloskog/sigurnosnog izazova bio bih Za medjutim kako stvari stoje potencijalna korist ne opravdava rizik,
a koliki je tacan rizik i ne znamo- a to i nije “posao” gradjana- na nadlezim organima i “vlasti” je da to sve istraze i dokumentuju i prikazu javnosti.
Dok god mi nemamo brojke i podatke da dodjemo do zakljucka- “vlast” nije odradila svoj posao i svaka prica o otvaranju rudnika litijum je neozbiljna, kada dobijemo podatke ona mozrmo razgovarati- do tada: NE rudniku litijuma.
Nije duzn
Rudnuk možda ne rešava, ali ni poljoprivreda, tj. od iste se ne živi dobro i ne može se planirati razvoj države na istoj. Da li ti treba auto, nove patike, fakultet i sl. su filozofska pitanja, iz ugla države Srbije jedino je važno da li ljudi ovde hoće da žive ili ne. Statistika kaže da neće, da ih je jako puno otišlo i većina kao razlog navodi to što imaju niske plate i ne mogu da priušte to što im "ne treba". Još samo da ih neko ubedi da im ništa od toga ne treba i problem je rešen.
Što se tiče odgovora na pitanje od čega su u Loznici živeli do sada, pa većina je penziju zaradila u hemijskoj industriji Viskoza i preradi Boksita u Karakaju puneći ono jalovište i onu deponiju šljake na kilometar od centra grada, nisu živeli gajeći kukuruz i čuvajući ovce poslednjih 70 godina minimum. Nije sporno da se preskoči rudnik, ali ajde da vidimo šta to može onda da se radi a da nije filozofija "živećemo skromno ali zdravo" ili "a što ne proizvodimo čipove kao Tajvan"? Grad trenutno živi od strane industrije koja proizvodi čarape, sedišta za automobile i kućišta za auto baterije. Naravno ni to nam ne valja jer eto to je šugav posao i plate su male. Ok, evo da čujem koja je to razvojna šansa za Loznicu? Od čega da živi i čime da se bavi 100 000 ljudi dovoljno uspešno da im deca ne beže prvo u Beograd pa onda i preko granice?
Koliko će to ljudi da radi u rudniku?
Čini mi se oko 1 000 je bilo pominjano. To je 4 000-5 000 stanovnika da žive od rudnika od tih 100 000. A i oni će baš imati neke ludačke plate. Šta je sa ostalima?
yyraf, osnova problema s jedne strane lezi u trenutnom ekonomskom modelu, nedostatku regulacija i kontrole (od oporezivanja pa nadalje gde su “gubi” jako novaca, radnicka prava su na niskom nivou i izlozeni su samovolji poslodavaca koji ih uglavnom placaju najmanje sto mogu itd… Takodje hronicni problem je nejednaka razvijenost- koja dramaticno pogorsava stvar- svi ovi problemi se mogu barem ublaziti, a otvaranje rudnika sa sadasnjim zakonima, regulacijama i kontrolom je bi bilo samo produzavanje agonije.
Cak i ako se bas mora otvoriti rudnik- u najmanju ruku mozemo barem dobiti vise ekonomske koristi i barem neke garancije- jel trenutno ovaj rudnik bi bio u sluzbi ekonomskog “obuzdavanja” Kine u Evropi od koje mi i nemamo toliku korist koja opravdava potencijalni rizik.
Cak i ako je samo rudarenje bezopasno (sto zasad neznamo), niko nije odgovorio kolika potencijalna steta moze nastati u npr slucaju elementarnih nepogoda, ko bi bio odgovoran za sanaciju itd…
Jednostavno drzava tj nadlezni organi treba da nam tacno i jednostavno prikaze sve potrebne detalje- tacni i koncizno, a ne da se narod muci slusajuci apstraktna teoretiziranja.
^Ovo je ključ cele priče. Ako su ekonomski benefiti ono što je do ove godine predstavljao Rio Tinto, rudnik nam ne treba. Tri milijarde ulaganja i posao za jedva 1000 radnika nisu nikakva razvojna šansa čak ni za malu regiju poput lozničke. Tu se apsolutno slažem a rizici ipak postoje i nisu ni blizu vredni tako malog ekonomskog interesa. Trovala nas je i Viskoza ali je makar zapošljavala 12000 ljudi što je velika razlika. Ovo sve ima smisla samo ako bi ugovor garantovao da se minimum 60% sirovine može izvesti samo kao gotov proizvod, baterija i još minimum 10-20% kao gotov, kompletan EV automobil koji je minimum 50% proizveden u Srbiji. Taman ostane dovoljno da se Šolcu plati reket. Sve ostalo je glupost i projekat treba saplesti ako ne može da se izvuče nešto ovakvo.
Fabrika “Viskoza” (i vreme SFRJ) mi se cini kao dobar primer za usporedbu- prva stavka jeste da osim sto je zaposljavala veliki broj ljudi to je bila domaca firma i citav profit je ostajao u SFRJ- veliki dio novca je ostajao u regiji koji je doprinosio lokalnoj privredi i ulaganjima u infrastrukturi- u slucaju Rio Tinta profit bi zavrsavao u rukama deonicara R. Tinta, a nesto u BG-u, u SFRJ je takodje bio zakon iz kojih se odredjeni postotak profita izdvajao i zatim delio u kojem su siromasnije regije dobijale veci dio kolaca i to je bilo poprilicno stimulativno po siromasnije regije (slicnih zakona ima u drzavama EU, a koje su poprilicno stimulisale siromasnije zemlje i smanjile nejednakost- dobar primer je Poljska)
Uvodjenje ovakvog zakona bi pomoglo ne samo Loznici- vec i samom BG- jer slivanje novca u Bg i nije toliko za gradjane Bg- posto se ljudi krecu za kapitalom i to donosi niz problema-od prenaseljenosti i visoke rente i cene nekretnina i milion drugih problema,
uglavnom poenta koju sam hteo reci jeste da same izmene u zakonima i regulacijama RS bi donele vise koristi nego sam Rio Tinto i u svakom slucaju vlada bi trebala da se vise bavi tim stvarima nego sto prestavljaju Rio Tnto kao magicnu pilulu, i realne finansijske doniti ovog projekta su daleko manje nego sto se predstavlja.
I dok se ne regulisu mnoga druga pitanja u vezi projekta- mislim da treba neci: Ne, a posle ce vidimo.
Vidim ja da na kraju ispadoh i trol..
Bitno je da nisam podguzna muva i da ne zivim od sistema..
Dali je akumulacija predvidjena ili nije za Rio Tinto, znace se ako krene rudarenje.Vrlo jednostavno.
Pitanje je da li cete vi narode Srbije uopste dobiti tu informaciju? Pa naravno da necete kao i mnoge do sada.
Na pocetku sam rekao da od vecine ovde kolega imam sigurno najvise znanja i iskustva po temi.
Nisam bio na forumu nekoliko nedelja , i zbog same teme i zbog svojih privatnih obaveza.
Koliko je opasna igra sa podzemnim vodama dacu vam jedan primer odavde, i koliko se ovde vodi briga o nenarusavanju sistema i znanje da se nista iz prirode ne uzima bez da joj se nesto i vrati.
Kada je krenula pomama sa Wärmepumpe(Toplotna pumpa) ovde u Austriji, strucnjaci ( naravno ne politicki strucnjaci kakvi vam vedre i oblace po Srbiji) su otvorili raspravu i dokazali da se pri montazi toplotnih pumpi sistema voda voda(dubinsko busenje tla), uveliko narusava sistem podvodnih voda, pa je na kraju izasla tehnicka novela da se dozvole izdaju na nivou sela tj opstina a ne regiona i to da svaki sledeci korisnik mora da busi dublje i da "preuzima" 1 Kelvin manje toplotne energije od prethodne dozvole/korisnika. Znaci broj korisnika je veoma ogranicen. Jer znaju da iz prirode ne sme previse uzeti a da joj se nista ne vrati.
Sledeci primer gde bi vam svima trebalo doci iz dupeta u glavu su poplave.
Imali smo ih trenuntno ovde i katastrofa je ogromna , spasio nas je sneg koji je pao na planinama.
Prvi primer je ogromna oscilacija podvodnih voda kod ovakvih poplava gde su neki regioni koji su koristili toplotne pumpe doslovno ostali bez vode.
Drugi primer je zagadjenje zemljista pri ovakvim poplavama pogotovo ako se krene sa rudarenjem , i izlivanjem jalovista. Vec sada imamo mestimicna zagadjenja od busotina, koja se kriju od javnosti.
Austrija koja je mnogo bolje sredjenija i organizovanija od Srbije ne bi mogla da spreci ekolosku katastrofu , da ima ovakve rudnike i jalovista. Iako je njihov prostup svim problemima daleko ispred pristupa nasih " strucnjaka" .I vec su odavno odradile dosta mera povodom prirodnih katastrofa.
I na kraju, ja nemam nameru da (kako rece pokojni Bora Corba, za ideale ginu budale) me politicki maltretiraju u Srbiji i ovde u Austriji. Iskreno ako hocete da narodski receno kenjate u svom dvoristu, samo napred. Bice mi u jednu ruku zao, kao Srbinu, ali u drugu ne, jer ste tako izabrali. Kakva vlast takav i narod, kakav narod takva i vlast.
Da nastavim da se valjam u blatu sa pojedincima nemam nameru, jer neki ocigledno uzivaju u tome.
Vreme sve pokaze, ali i prodje , i tece samo u jednom pravcu. Nema nazad.
Zamolio bih samo dezurne dusebriznike da me jednostavno zaobidju sa komentarima,i dokazivanjima.
JA ZNAM sta se desava, ubedjujte druge.
Sa ovim i odustajem od ove teme, previse sam svog zivota i vremena poklonio nedostojnima.
Vreme je novac, vreme je sloboda.
Pozdrav i u zdravlje.
Advokat Sreten Đorđević koji se četvrt veka bavi ekološkim pravom otvoreno, iznoseći brojne argumente, govori za Glas javnosti o tome da EU žrtvuje Srbiju radi svoje zelene agende, kako Rio Tinto, uz blagonaklon odnos i podršku vlasti, sistematski krši naše zakone sprovodeći projekat Jadar, kakvu štetu su rudnici Rio Tinta naneli širom sveta, može li se takvoj kompaniji verovati da će poštovati propise i voditi računa o zaštiti životne sredine i zdravlja ljudi, kako se otima zemlja, kome kompanija daje ogromnu količinu novca, zašto krije ključne podatke, kako zaštititi Srbiju i njene građane od ekološke katastrofe, da li je potrebno podići opštenaučni ustanak, mogu li stručnjaci, građani bez političke podrške, da li su protesti protiv rudnika neophodni, kakvi…
SRBIJA ŽRTVA! ŠTA RIO TINTO KRIJE, KAKO KRŠI ZAKONE, ZAŠTO MU NE TREBA VEROVATI – SRETEN ĐORĐEVIĆ
Meni su vesti o kršenju propisa od strane Rio Tinto prilikom istraživanja i realni ekonomski benefiti tj. limitiranost istih, u suštini jedina relevantna kritika i to onda treba gurati na sudu i dokazati. Pre svega proces odlaganja podzemnih voda iz bušotina. Izgleda da su tu vodu skupljali, što je ok, pa su je isparavali u postrojenju lozničke deponije (što je isto ok i u skladu sa propisima) ali izgleda da su suvi talog posle odložili na samoj deponiji a nisam siguran da je ista sanitarna propisna deponija sa nepropusnim slojem i sistemom skupljanja vode. E sad, ako smo pošteni pitanje je ima li trenutno u Srbiji uređenog mesta za odlaganje takvog otpada, verovatno nema i trebali su ga izvesti napolje.
Ove gluposti oko cene tone čvaraka, života od 500Ha plastenika i flaširane vode stvarno zaobiđite. To je sve kako mali Perica zamišlja da ekonomija funkcioniše.
Konkretno za ovaj gore genijalni uradak na Danasu:
- Da cela Mačva prestane da koristi veštačko đubrivo? Znači čovek bukvalno nikad nije pričao sa prosečnim seljakom. To su bajke, neizvodljivo u praksi. Drugo, ekonomija celog kraja sa obe strane Drine je poprilično zavisna od industrija koje već postoje a koje su prljave, poput Glinice iz Karakaja i Zorke iz Šapca, da ne pominjemo lokalne deponije koje nisu sanitarne (Zvornik i Šabac na samoj obali reke, Loznica 800 m od centra grada), jalovište stolice, jalovište Karakaj. Trebaju milijarde samo za saniranje tih stvari kojih mogu da se setim u 5 minuta da bi se koristila voda sa 15 m dubine. U prevodu bajka.
Ali ajde da ignorišemo realnost i kažemo može, nađemo pare, ubedimo seljake da smanje prinose i ne koriste veštačko đubrivo i flaširamo godišnje 62 780 000 000l vode (autorova kalkulacija iz članka) pod idealnim uslovima da radi fabrika 24 h 365 dana u godini i da imamo idealnu hidrološku situaciju. Kako prodaš tolike količine flaširane vode? Kome? Jedan Evian (svi ste čuli za njih) godišnje proda 1 500 000 000l flaširane vode globalno, ali evo ima lik piše u Danasu koji će da prodaje 40 puta više??? Da li razumete razmere nebuloznosti takvih priča? Ok je biti protiv rudnika, nije ok biti glup i iznositi gluposti i laži narodu. U tom kraju rade dve fabrike flaširane vode sa ukupno oko 140 zaposlenih i to sa obe strane Drine. To je realni domet industrije flaširane vode u Mačvi i Podrinju, sve ostalo su notorne nebuloze.
Realni potencijali za razvoj su pre svega industrija strana koja dolazi, jer samo ona ima kapital, lokalni "kapitalisti" su smešni, nemaju šta da ulože nažalost a ni mnogo pameti sa samo zidaju fgrade. Postoji i potencijal u banjskom turizmu u Banji Koviljači ali opet nema kapitala. Lokalni debili grade zgradice i apartmančiće a trebaju nam ozbiljni hoteli i akva centri. To opet mora da se traži u inostranstvu. Ključ razvoja je u igranju na više frontova i u realnom sagledavanju potencijala i tržišta, površne računice na salveti su odlične za čavrljanje na slavi posle pečenja i par piva, realnost je nešto sasvim drugo.
