offline
- Levčanin
- Elitni građanin
- Pridružio: 29 Dec 2010
- Poruke: 1708
- Gde živiš: Srbija, Levač
|
Demokratija na ruski način
Izlaznost birača – 146 odsto
Sve više sumnji u rezultate ruskih parlamentarnih izbora
Ruska izborna tabela
U Rostovskoj oblasti, u Rusiji, na prošlonedeljnim izborima za Državnu dumu glasalo je – 146 procenata upisanih birača!
Tako je barem moglo da se zaključi iz tabele snimljene u prostorijama lokalne izborne komisije, prikazane u jednom prilogu televizijske stanice Rusija-24.
Prema snimljenim kadrovima, Jedinstvena Rusija (JR) ovde je osvojila 58,99 odsto glasova, komunisti (KPRF) 32,96, Pravedna Rusija 23,74, Liberalnodemokratska partija 19,41, Jabloko 9,32, i ostali poneki poen. Ukupno – 146.
Nešto manje „aktivni” bili su u Voronješkoj oblasti. Tamo je na biračka mesta, opet prema snimljenom materijalu, izašlo – 130 odsto upisanih građana.
Rezultati nedeljnih parlamentarnih izbora u najvećoj zemlji na svetu, očigledno, i dalje su tema za sebe. Posebno zbog činjenice da se na elektronskim medijima i Internetu skoro svakodnevno pojavljuju svedočenja o prevarama, ne samo na federalnom nego i na lokalnim nivoima.
U Moskovskoj oblast, na primer, u tri izborna okruga brojanje glasova će biti ponovljeno. Kako je naveo predsednik lokalne izborne komisije Irek Vildanov, previše je žalbi na rezultate, a one, jednostavno, ne mogu biti ignorisane. Interesantno je, međutim, da su u sve tri navedene izborne jedinice najviše glasova dobili kandidati KPRF, ispred takmaca iz JR. To bi moglo da kazuje da su se „podešavanja” izborne volje građana prihvatili i drugi, a ne samo vladajuća JR.
Kao navodi moskovski dnevni list „Komersant”, haos na izbornim mestima i opravdane sumnje u regularnost izbora izazvala je i činjenica da od ukupno 150 kamera, instaliranih kako bi se kontrolisao izborni proces, u nedelju 4. decembra dve trećine – nisu funkcionisale.
Amerika i Engleska biće...
Sporni signal Klintonove
Da li će se ponovo „resetovati” odnosi Vašingtona i Moskve
Hilari Klinton i Vladimir Putin
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Američko-ruski odnosi ponovo su u delikatnoj fazi, posle verbalnih varnica koje su potekle od predsednika Putina, kao odgovor na primedbe koje je o minulim izborima dala državna sekretarka Hilari Klinton.
Mada je retorika sa američke strane primetno uzdržanija, u ovdašnjim medijskim analizama pominje se mogućnost novog resetovanja već „resetovanih” odnosa Vašingtona i Moskve. Preovlađuju, međutim, procene da je reč samo o prolaznoj buri, jer „Putin traži žrtvenog jarca” (naslov uvodnika „Njujork tajmsa”), za drastično opalu popularnost svoje partije i proteste koji se posle izbora održavaju u Moskvi.
Putin je šeficu američke diplomatije optužio da je njena ocena da prošlonedeljni izbori „nisu bili ni slobodni ni pošteni” bila „signal” za neke unutrašnje snage u Rusiji, čiji su lideri taj „signal čuli i počeli da deluju u sadejstvu sa američkim Stejt departmentom”. Njegova primedba je bila i da je američka ocena izneta i pre nego što su im stigli izveštaji posmatrača.
Klintonova, koja je u Briselu prisustvovala sastanku šefova diplomatija zemalja NATO-a, pokušala je da svojom drugom izjavom ne raspiruje vatru, ali nije ublažila kritiku onoga što su, po njoj, bile izborne neregularnosti.
„Mi cenimo odnose sa Rusijom”, rekla je, „ali u isto vreme smatramo da je zabrinutost koju smo izneli o izborima bila dobro utemeljena.”
Tačno je da je američka državna sekretarka prvi komentar o glasanju u Rusiji izrekla samo dan posle, u ponedeljak, ali pošto su posmatrači već obelodanili svoj preliminarni izveštaj sa nalazima i „strukturnim problemima” u izbornom procesu, ali i o primerima „punjenja” glasačkih kutija glasovima za vladajuću partiju, ponekad i u prisustvu mnogo svedoka.
Klintonova nije direktno polemisala sa Putinom, posle njegovih primedbi odgovorila je formulacijom da SAD, kao i mnogi drugi širom sveta, duboko veruju u demokratiju i ljudska prava. „To je deo onoga što smo mi… Zalažemo se za prava i aspiracije ruskog naroda da napreduje i za sebe obezbedi bolju budućnost i nadamo se da će se to obistiniti u godinama koje predstoje.”
Slično stanovište zauzela je i Bela kuća: „Kad se ljudska prava krše u Rusiji ili nekoj drugoj zemlji, mi na to ukazujemo”, rekao je Obamin sekretar za štampu Džej Karni.
Ovde nije osporeno da je Golos, jedina nezavisna organizacija za monitoring izbora, koja se našla na meti Putinovih kritika, primao donacije iz Amerike i Evrope. Ali, kako u svom uvodniku objašnjava „Njujork tajms”, Rusija je kao članica OEBS-a prihvatila da strani i domaći posmatrači verifikuju izborni proces.
Prema analizi „Vašington posta”, Putinovi komentari predstavljaju „eskalaciju” u inače stalnoj razmeni kritika između Moskve i Vašingtona, raznim povodima, a poslednjih nedelja pre svega zbog različitih ocena o motivima i dometima američke raketne odbrane u Evropi, koja se poslednjih godina širi i na nekadašnje članice Varšavskog pakta, kao što su Poljska i Rumunija.
Ta eskalacija se, međutim, stavlja u kontekst unutrašnje ruske politike, jer je, prema tumačenju „Vašington posta”, Putinu stalno neophodan neprijatelj kao „štit”.
Neko ozbiljnije pogoršanje odnosa ovde se ipak ne očekuje, a pogotovo ne priziva, s obzirom na to da su SAD od „resetovanja”, obavljenog u prvim mesecima od Obaminog ulaska u Belu kuću, imale opipljivih koristi. Rusija je postala partner u borbi protiv terorizma, postignut je novi START sporazum o ograničavanju strateškog nuklearnog naoružanja, a ono što je u ovom momentu Americi najvažnije, to je korišćenje ruske teritorije za snabdevanje svojih trupa u Avganistanu, što postaje sve neophodnije s obzirom na nesuglasice koje Vašington sve češće ima sa Pakistanom.
Iz ovdašnje vizure, Putinove nevolje su počele 24. septembra, kada je Dmitrij Medvedev naciji saopštio da će predsedničku fotelju vratiti svom političkom mentoru, koji će se kandidovati za novi šestogodišnji mandat šefa države na izborima u martu 2012. Kako procenjuje „Vašington post”, obični Rusi, koji „prećutnu saglasnost Putinovom autoritetu daju time što ga ignorišu, bili su uvređeni što je njihov pristanak na to shvaćen kao podrazumevajući”.
M. Mišić
objavljeno: 10.12.2011
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
