Poslao: 19 Apr 2019 14:45
|
offline
- goxin
- Legendarni građanin
- Pridružio: 20 Dec 2013
- Poruke: 7689
- Gde živiš: Srpsko Sarajevo
|
Napisano: 09 Apr 2019 7:20
Naravno. JSO je upotrebljavao plamen sa 8 cjevi na landroveru ( plamen R , cini mi se ).
https://www.mycity-military.com/Artiljerija-munici.....anj_8.html
Sve se prilagodjava . MB 120 mm je dovoljno da se povuce ili da se samo spusti nekom hidraulicnom rukom i upotrebljava kao klasicni ...
Ma moze kako hoce.
Aramis je stavio isti mercedes sa poluoklopom i vise sjedista na temi o zastava NTV.
Uglavnom svako vozilo se moze korisno oklopiti u skladu sa namjenom i dozvoljenom nosivoscu.
Kad je vozilo ne preoptereceno oklopom lako vuce i prikolicu i dodatni teret.
Pojacaj mu oklop jednoredne kabine , nazad na tovarni prostor stavi milosa ili milicu . Operises iz kabine i provjeravas coskove kao izvidjac ...
Moze TOMS . ( ili kako vec zovu elektroptiku za osmatranje i navodjenje )
Moze pun oklop za sanitetsko vozilo ...
Dopuna: 10 Apr 2019 8:54
Dok2015 ::OK ...razumem argumente za TAM-110. Ali, s obzirom da nemamo veliki budzet, ako bi se neki primerci prepravili (kao sto je uradjeno sa RIS vozilom za zandarmeriju) onda bi bolje oklopljeno vozilo moglo biti nesto ovako ... 4+3 komotno (ako se upotrebi konvencionalno naoruzanje sa operatorom) ili 6+2 komotno sa daljinski upravljanom borbenom stanicom (RCWS).
Naravno steta je ne pokusati i sa ovim ... oklopni TAM 110 ...
Dopuna: 17 Apr 2019 16:15
http://www.military-today.com/apc/zfb_05.htm
Kineski ZBF 05 na bazi vojnog iveca ( slicno nasem NTV )
Uglavnom i FAP 1118 i Tam 110 bi mogli bolji oklop ponijeti....
Dopuna: 19 Apr 2019 14:45
Kijin humvee ili lako takticko vozilo . Neoklopno i oklopno .
Lagani celicni oklop plus dodatni lagani oklop Aramid. Svakako sa dobrim mjenjacem sporijim brzinama zadrzava se pokretljivost . Mislim da je 80 na sat pristojna brzina kao preporucena maksimalna za duze kretanje ( kruziranje ) ...
https://youtu.be/iPVxuv7H_U4
|
|
|
|
Poslao: 23 Maj 2019 22:09
|
offline
- Džandrlja
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 21 Maj 2019
- Poruke: 4
|
Inače ima dosta super-galebova i orlova koji su u nekom stanju "hibernacije" ili "konzervacije" koji čekaju povratak u operativno stanje.Ali tu ima sijaset problema.Prvo i osnovno:novac.Političari ga ne daju i tačka.Ogromne sume novca su potrebne za osposobljavanje domaće avijacije.To većini ljudi nije uopšte jasno.Evo nekoliko primera.Šrafovi za okove kod super-galeba koštaju od 10-100 evra komad,a ima ih mnogo,mnogo.A to je najjeftiniji potrošni deo.Pitaju svi pa šta je tu toliko skupo?Zaštita i galvanizacija duralnih i prohromskih cevi od hidraulike,gorivne i vazdušne sisteme.Duralne cevi i ležajevi od komandi leta.Okovi za spajenje trupa i letnih površina.Okovi za spajanje trupa i stajnog trapa.Okovi za ojačavanje okvira i rebara u trupu.A to je sve "jeftino" u odnosu na cenu svih ostalih agregata koji se nalaze u avionu.Na desetine raznih ventila,motora,hidro-servo-klima-gorivnih uređaja,elektronskih uređaja koji koštaju od 500-30000 (trideset hiljada) evra.Da,tu su i dva izbaciva sedišta,svaki košta između 50-100 hiljada evra,zavisi koliko su stari i u kakvom su stanju.I,naravno,motor koji je,istina,veteran,ali i on košta preko 100 hiljada evra u zavisnosti od stanja (može biti samo skuplji,jeftiniji ne).Ima toga još,ali trenutno ne mogu da se setim svega.
|
|
|
|
Poslao: 23 Maj 2019 22:17
|
offline
- Džandrlja
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 21 Maj 2019
- Poruke: 4
|
Problem broj dva.Ko će to i sa čim da radi?Na raspolaganju su tri firme,Prva Petoletka Trstenik,Utva Pančevo i VZ Moma Stanojlović.Firme su tu,ali nemaju radnike.Plate su na nivou republičkog proseka,ali je odgovornost nesrazmerno ogromna.Zbog toga su plate u stvari izuzetno male.Kada se vidi da je plata tehnologa u ovim firmama ista kao plata kontrolora u maksiju (gde nema ni "o" od odgovornosti) ili kada se vidi da je dva do tri puta manja nego plata tehnologa u Merimi Kruševac onda stvari postaju jasnije.Neće niko da radi za tako malu platu toliko odgovoran posao.To su plate tehnologa koje su dva puta veće od plata majstora.To je još veći problem,majstori.Jako male plate su dovele do toga da se na konkurse mladi uopšte ne javljaju i sada imamo problem starosti.Prosečna starost u tim firmama je preko 50 godina,majstori odlaze u penziju,a kadar se ne zanavlja.I naravno stari majstori nisu u stanju da posao obave brzo i efikasno jer više nisu u stanju da izvode akrobacije po avionima koje su sastavni deo posla zbog nepristupačnosti delova ugrađenih u avion.
|
|
|
|
Poslao: 23 Maj 2019 22:42
|
offline
- Džandrlja
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 21 Maj 2019
- Poruke: 4
|
Problem broj tri:mašine.U slučaju da se nađe da neki strukturalni deo aviona ima zamor materijala,onda mora da se zameni.Ali ne može da se zameni jer ne može da se kupi.Zašto ne može da se kupi?Zato što su to strukture pravljene namenski za taj avion.Pa zašto ga onda ne napravimo?Zato što nemamo mašine koje su u stanju to da naprave.Te mašine mogu da se kupe zajedno sa softverom.Koštaju boga oca,ali mogu da se kupe ako imaš para,to je jedini uslov.I tu se sada vraćamo na problem broj jedan:novac koji političari ne daju.Da se razumemo,ne radi se o milijardama evra,radi se o cifri od oko 100 miliona evra.U tu cenu bi ušle mašine,softver,novo zaposleni ljudi,legure,fabričke hale.Automatski bi onda bili u stanju da pravimo delove (da pravimo,ne da sklapamo) za izvoz,a vremenom bi savladali razvoj i proizvodnju ozbiljnijih i komplikovanijih delova.A to bi nas dovelo do razvoja nekog novog domaćeg borbenog aviona.
Eto,mašta radi svašta,toliko od mene za sada.Što bi rekao J.B.Tito:"Majku vam božiju,ja sam imao dvije tvornice aviona,a vi ne znate ni da kupite polovne avione!"
|
|
|
|
Poslao: 24 Maj 2019 00:00
|
offline
- Pridružio: 03 Jun 2011
- Poruke: 1644
|
VS kao trziste je izuzetno mala. Ozbiljne investicije u istrazivanje, razvoj, proizvodnju kako bi se zadovoljle potrebe VS su ne isplatove. Takav jedan proizvodjac morao bi apsolutno da bude okrenut izvozu, a da mu VS bude samo zanimacija. Pogledajte samo fabrike koje se bave proizvodnjom artiljerijske municije za kojoj VS ima daleko vece potrebe, sve su okrnute izvozu.
|
|
|
|
Poslao: 24 Maj 2019 05:49
|
offline
- miodrag2
- Počasni građanin
- Pridružio: 23 Sep 2009
- Poruke: 889
|
Da i je mala?
Ako pogledamo stanje u kome je trenutno vojska, da. Ako pogledamo realne potrebe, pogotovu ako zelimo da odrzimo vojnu neutralnost, ne.
Pogledajte mnogo ozbiljnija vazduhoplovstva i firme. Zasto se Boeing bori da dobije proizvodnju nove serije F-15? Koja ne ide u nekoliko stotina komada?
Zasto ozbiljne firme ucestvuju i na tenderima za 6 do 10 aviona?
Put koji je opisao Dzandrlja je nesto o cemu ja pisem godinama. I realan je, i moze nam otvoriti mnogo toga. Samo je problem sto to ne vide oni koji trebaju.
A nikakav problem nije da strano trziste takvoj obnovljenoj industriji bude primarno, a potrebe VS sekundarne. A svi ti pogoni mogu ucestvovati u raznim oblicima civilne proizvodnje, i kooperacije sa velikim civilnim proizvodjacima aviona i vazduhoplovne opreme.
Granate ne mozes proizvoditi za civilnu primenu. Ali delove za avione mozes. I zato i mislim da je kupovina H-145 odlican strateski potez, ako se pametno iskoristi. Pogotovu na nacin kako je opisana. Svasta bi tu moglo, ako bi se imalo pameti i volje.
|
|
|
|
Poslao: 24 Maj 2019 21:38
|
offline
- Pridružio: 03 Jun 2011
- Poruke: 1644
|
I ja bi voleo da se Srbija poredi sa Izraelom na balkanu po vojnoj moci. Sadasnjim tempom razvoja to ne mozemo da postignemo narednih 70 godina.
Sto se tice Boinga, ta kompanija se primarno bavi razvojem i proizvodnjom aviona za civilno vazdugoplovstvo. Trenutno je 28. naj bogatija kompanija na svetu. Trenutno zaradjuje oko 100 milijardi godisnje od cega je vise od 10 milijardi cist profit. Boing kao pojedinacna kompanija je ozbiljnija od cele Srbije kao drzave, i godisnje zaradjuje vise od dva BDP-a Srbije, a samo godisnji profit Boinga iznosi 15 godisnjih budzeta VS. Da zakljucim tih par stotina F15 joj dodje kao zanimacija, cisto da muva na trzistu. I moze joj se.
Da se mi vratimo u nasu realnost. Utva je proizvela Lastu 95 i znamo kako je uspela da je utrapi Iraku i kako je na silu ugurana u VS. Zadnji avion proizveden pre nekih 10 godia. Od tada radnici primaju plate, masine stoje, kao raducka se nesto na Sovi, koji je nasminkani Utva75 dok su Kobca svi zaboravili. Da zakljucim, fabrika ne radi nista., radnici primaju plate i propadaju jer svoje znaje ne unapredjuju.
E sada da ta Utva zaista proizvodi neke avione i prodaje ih, recimo ultra lake avione koji bi bili pristupacni i konkurentni sportskim pilotima, pa avion kao sto je Sova koji pored pilota i kopilota moze da poveze jos dva putnika, pa neki koji bi mogao da preveze cetiri putnika i sitan teret u vidu prtljaga. Pa kombinacija klipni, turbo prop... I da ih prodaje, a ne da sve to postoji u vodu maketa. Da ne gleda u drzavu i moli za pare vec da drzava gleda u nju i trlja ruke. Onda bi tu bilo mesta da se pojavi neki jedno ili dvomotorni turbo prop COIN avion i da se sa njim muva na vojnom trazistu. To bi mogla o sopstvenom trosku jer ako ima znanje za sve ovo gore onda taj COIN ne bi bio neka velika mudrost. Pored svojih proizvoda moze da proizvodi i delove za druge kompanije i to po njihovim specifikazijama i tako od njih nesto nauci.
E kad imas jednu stabilnu kompaniju koja je sposobna da sama zaradjuje, onda drzava moze da razmislja o necem ozbiljnijem kao sto je mlazni skolsko borbeni/jurisni avion. Ali ne da tim projektom ugrozi kompaniju vec da o tog ima korist u vidu znanja. U tom slucaju, kompanija ne mora novcano zaradi na takvom razvoju vec da bude na nuli, a da joj ostane znanje i iskutsvo kao profit. Pa znanje i iskustvo steceno na vojnom projektu kasnije primeni na svom glavnom programu civilnih aviona. Ne moraju da budu mlazni, mogu da se iskoriste novi materijali koji su laksi, izdrzljiviji, dugotrajniji...
Tako civilna industrija puni budzet koji se koristi za razvoj vojne industrije, a razvojem vojne industrije razvija se civilna industrija koja ulozeni novac vraca u budzet.
|
|
|
|
Poslao: 25 Maj 2019 03:30
|
offline
- miodrag2
- Počasni građanin
- Pridružio: 23 Sep 2009
- Poruke: 889
|
Prvo, Boeing nece proizvesti nekoliko stotina aviona. Ali se bori i za ovu malu porudzbinu. Ako ni zbog cega drugog, da bi razbila monopol Lockheed-a, i povecala svoje sanse na tenderima za avion seste generacije.
Drugo, mozemo mi filozofirati o normalnoj ekonomskoj logici razvoja neke firme u zemlji koja nije ucestvovalal u ratu na svojoj teritoriji, onda pretrpela sankcije, pa opet usla u rat na svojoj teritoriji pri kojoj je bombardovalo 19 u tom trenutku najjacih zemalja sveta, i unistilo joj i ono malo kapaciteta koje je ocuvala, a onda joj je dodatno posle industrija masakrirana od strane DOS-ovih komesara. A onda i ostalih satrapa svih politickih partija koje su se na vlasti izredjale od petog oktobra na ovamo.
Pri cemu ja ne podrzavam ni jedne, ni druge, ni trece, samo konstatujem cinjenicno stanje.
I ti bi sada da ta Utva, Petoletka, ili vec ne znam ko, bez ikakve intervencije drzave ozivi kao Feniks iz pepela i sama nekako i bez ikakvih ubacenih para stvori proizvod koji ce je pozicionirati na svetskom trzistu. Pa da onda jos udje u dil sa velikim svetskim proizvodjacima, krene u proizvodnju delova za njih, a da drzava potom samo ubira kajmak i porucuje ono sto njoj treba, koliko njoj treba i kada njoj treba.
Pri tome govorimo o proizvodnji za koju su potrebni svetski sertifikati, standardi bezbednosti, i reference na trzistu.
Od toga nema nista.
Ali, ono sto se moze desiti je da drzava kroz remonte, kao i kroz ugovore o kupovini stranih sredstava, kakav je ugovor sa Erbasom oko H-145, krene da podize te firme.
Znaci, realne potrebe nase vojske su xy ovih, xy onih aviona. Imamo ih na stanju, konzervirane, trebamo da odradimo remont, produzenje veka, i vratimo ih u eksploataciju. Za to su potrebni ti i ti delovi. Sami mozemo proizvesti trenutno to i to, sa kupovinom toga i toga jos i to i to, a to bi smo mogli onda upotrebiti jos za proizvodnju toga i toga, sa cime bi lakse remontovali to i to, ili izvrsili suplement uvoza toga i toga. A time sto bi se ti proizvodi ugradili u nasu vojnu avijaciju to bi potvrdilo da su ispunili standarde te i te, i automatski obezbedilo neku pocetnu referencu.
A ugovorom sa tom i tom firmom za kupovinu toga i toga specificiramo i delimicni transfer tehnologije za ovo ili ono, i sertifikaciju firme wz da moze da proizvodi proizvode hg sa dovoljnim kvalitetom da li za prvu ili drugu ugradnju u proizvode koje smo kupili. To automatski uslovljava dobijanje sertifikata kvaliteta i bezbednosti, i ujedno postaje i referenca. Pa firma kj onda moze da se javi na neki tender, ili udje u poslovne razgovore sa firmom trt/mrt o proizvodnji delova, podsklopova, itd za nju.
Kroz proces transfera se pred usvajanja novih tehnologija obucava i ljudstvo za koriscenje istih. A opet neki novi klinci koji se budu skolovali ce ici na praksu u te iste firme. Pa nam samim tim i naucna baza, i obuka srednjoskolskog kadra jaca, sto nam omogucava da se saradnja sa jankom i stankom dize na sve veci nivo i da se ulazi u sve ozbiljnije poslove. A u medjuvremenu neki domaci ili strani investitori mogu racunati na vrhunski obucene inzenjere i radnike sa srednjom strucnom spremom, jer su neke stvari videli i u praksi, a ne samo u knjizi ili na ekranu.
Pa kada industrijska baza ojaca dovoljno, moze se razmisljati i o obnovi proizvodnje osavremenjene varijante aviona hz, za potrebe naseg RV i eventualne potrebe stranog partnera. Normalno, tesko da cemo proizvesti lovca seste generacije, ali da cemo moci da proizvedemo neki savremeni skolsko/borbeni avion na bazi Orla, svakako da hocemo.
I tako stvari pocnu da se krecu.
Pri tome se nista nece desiti sad i odmah. Ali, uz pametno planiranje, ulaganje, pregovore, ugovore, kupovine, svasta je moguce.
I tu najveci problem nije sta se i kako moze, vec to sto kod nas nema sagledavanja strateskih interesa, i planiranja na nivou naroda ili drzave. Vec svaka partija svoj dolazak na vlast dozivljava kao revoluciju. Mi nikako ne mozemo da shvatimo da postoji nesto iznad nasih licnih trenutnih interesa, nesto sto je interes naroda i drzave. Da se o nekim stvarima mora doci do konsenzusa politickih partija jer su u interesu naroda i drzave. Da partije mogu menjati politiku i mnogo toga, ali da su neke stvari interes naroda i drzave, da se ne mogu ostvariti za vreme mandata jedne partije na vlasti, i da se za te stvari mora postici konsenzus na nivou drzave, kako bi se planovi sproveli bez obzira na to ko je na vlasti.
E, to je ono sto jebe nase kokoske, a nije petao, pa snose zlatna jaja.
|
|
|
|
Poslao: 25 Maj 2019 09:12
|
offline
- lacko
- Elitni građanin
- Pridružio: 10 Sep 2009
- Poruke: 1529
- Gde živiš: nis
|
Napisano: 25 Maj 2019 8:57
Citat:Pri tome se nista nece desiti sad i odmah. Ali, uz pametno planiranje, ulaganje, pregovore, ugovore, kupovine, svasta je moguce.
Bez namere da 1% politizujem samo cu da navedem sledece cinjenice:
Citat:TROŠILI su više novca nego što po zakonu smeju. Zaobilazili su propisane procedure kod javnih nabavki. Isplaćivali veće plate, pogrešno računali prekovremene sate, uvećavali profite u poslovnim knjigama. Ovo su samo neke od grešaka i nepravilnosti u trošenju javnih sredstava koje su državu lane koštale gotovo dve milijarde evra, tačnije 217 milijardi dinara. I to je samo ono što su državni revizori "na terenu" utvrdili, kontrolišući 209 korisnika javnih sredstava - od opština i gradova, do javnih preduzeća, bolnica, fakulteta... Od ukupnog iznosa se na pogrešno iskazane podatke u finanijskim izveštajima odnosi 195 milijardi dinara.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/akt.....mo-pravila
Zemlju nosim u srcu a drzavu na grbaci...nije to isto
Dopuna: 25 Maj 2019 9:12
Citat:Normalno, tesko da cemo proizvesti lovca seste generacije, ali da cemo moci da proizvedemo neki savremeni skolsko/borbeni avion na bazi Orla, svakako da hocemo.
Nemoj molim te samo na bazi Orla. Nemoj ni na bazi Laste. Probaj nesto drugo da uzmes za "bazu".
|
|
|
|
Poslao: 25 Maj 2019 09:27
|
online
- darkangel
- Elitni građanin
- Pridružio: 21 Maj 2012
- Poruke: 2311
|
Fun fact koji je vezan za VS: Drzava je u periodu 2017;2018;2019 izdvojila preko 600 miliona evra za nabavku novog naoruzanja u pribliznom odnosu po godinama 30;270;300 miliona.
Izvor: Fiskalni savet
|
|
|
|