|
Привреда слаба, банке јаке
Банке су у првих девет месеци највише приходовале од камата 9,1 милијарду динара и накнада од скоро две милијарде динара. Не рачунајући марже које су веће и порезе на добит који су најмањи у региону, економски аналитичари сматрају да је огромна финансијска дисциплина довела до тога да се једино плаћају камате.
Добит банака у Србији од почетка године износи 25,1 милијарду динара и већа је него у истом периоду прошле године, објавила је Централна банка. Од 33 банке, губитке је на крају септембра укњижило 10 банака. Највећу добит имале су Банка Инеза, Рајфајзен, Уникредит и Комерцијална банка, а највеће губитке Агробанка, Алфа и Војвођанска банка.
Изјаве Небојше Катића и Милана Кнежевића
Како је могуће и колико је одрживо да је привреда слаба, а банке јаке. Чини се да је то могуће само у Србији. Банке су у првих девет месеци највише приходовале од камата 9,1 милијарду динара и накнада од скоро две милијарде динара.
Не рачунајући марже које су веће и порезе на добит који су најмањи у региону, економски аналитичари сматрају да је огромна финансијска дисциплина довела до тога да се једино плаћају камате.
Финасијски консултант Небојша Катић каже да добар део привреде не плаћа ни порезе ни доприносе, грађани не плаћају рачуне за струју, комуналије, али плаћају камате.
"Део новца који би морао да заврши у буџету или у предузећима, једноставно се прелива у банкарски сектор јер само он има снагу да наплати своја потраживања", каже Катић.
Привредници кажу да је приказана добит банака у стварности далеко већа. Ситуација није одржива на дужи рок без отписа дугова.
Потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа Милан Кнежевић каже да је само у последњих пет година привреда је банкама на име камата дала 26 милијарди евра, а остала и даље дужна 20 милијарди евра.
"Банке су до те мере подигле камате правдајући то високом ризивима пласмана, што није истина. Ако не буде и отписа тих дуговања, привреда ће бити у колапсу наредне две године", каже Кнежевић.
Стабилан курс за успешно пословање
Одрживом и добром пословању банка допринео је и стабилан курс динара. Иако је Народна банка ове године продала само 50 милиона евра, динар је био јак због стимулативних камата на хартије од вредности које су привлачиле девизе из иностранства.
Међутим, индиректно држава се због тога последњих година задужила за неколико милијарди евра.
"Тешко је помирити некада супротности. Народна банка непрестано инсистира на динаризацији па чак и по цену да то буде мало већи трошак, краткорочно гледано", каже Верољуб Дугалић, секретар Удружења банака Србије.
Када је реч о тарифама, оне се разликују од банке до банке. Тако ћете за вођење текућег рачуна платити од 50 до 250 динара месечно. За опомену при кашњењу уплате 200, а за издате чекове од пет до 10 динара по комаду.
Ако желите да затворите рачун, коштаће вас од 160 до 360 динара. Највише, ипак, кошта подизање готовине са банкомата кредитном картицом од два до три одсто не рачунајући камату на минус која достиже и 35 одсто годишње.
Molio bih zainteresovane da pogledaju snimak i poslusaju Knezevica koji kaze ,, privrede ce biti u kolapsu naredne dve godine".
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D.....D0%B5.html
Morace ovde mnogi jednog dana da idu u zatvor.
Odbrani i ekonomiji skresani troškovi
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/stor.....1kovi.html
Dogodilo se upravo ono o cemu sam pre vise meseci govorio i ponovio vise puta, a to je da od opremanja vojske nece biti nista. Vojsci i ministarstvu ekonomija je skresan budzet kako bi deficit u narednoj godini bio 4,25 % BDP-a. Satro za iznos penzija vojnih penzionera koji ce ih primati od sledece godine iz PIO fonda, a ministar je vise puta rekao da petina budzeta ide na penzije od iznosa 78,3 milijardi dinara, a za sledecu godinu 53,2 milijardi dinara iz cega zakljucujemo da ce budzet biti manji za oko 8 milijardi u odnosu na ovu godinu.
Dobro su nagradili Sutanovca za ovako uspesne reforme vojske. Bravo!
|
!
