Kako stvarno uništiti nosač aviona

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koje je najefikasnije oruzije za potapanje ovih brodova, mislim da je kako stvari stoje da protivnici SAD-a naprave takav "harpun" koji ce da se lancira sa kopna, i da moze da doleti do bilo koje tacke na okeanu i preciznim pogotkom pogodi nosac iz gornje polusfere, najidealnije da kad se lansira odleti u najdalje visine atmosfere dakle preko 30km, i krecuci se na tim visinama trazi cilj dok ga ne nadje, kad ga nadje pikira ka njemu ogromnom brzinom recimo bar oko 3 maha, mislim da sa tom brzinom poniranja nije ni neophodna neka velika kolicina eksploziva, i probije brod do dna.

Ovako oruzije bi drzalo na uzdama mornaricu SAD-a i skresalo bi krila njenoj moci.

samo je pitanje da li to moze da se napravi sa sadasnjom tehnologijom najveceg i najnaprednijeg protivnika, rusije ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Па кад могу Кинези сигурно могу и Руси.

DF-21D (CSS-5 Mod-4) Anti-ship ballistic missile

ПС:Једино што би друга(а и нека трећа) страна могла да помисли да је то директни нуклеарни напад.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^
Имаш и овде о тој ракети:

Kineski terminator Nosaca aviona

ПС: Ту имаш доста проблема навигација,нишањење,погрешно тумачење од других и трећих. Па ако противник те нападне (радаре и позиције) далекометним ракетама(са подморница рецимо),бомбардерима...
Мада и поред тога је знатно тежа препрека за непријатеља и начин одвраћања, јер исти незна дал ће све промашити или бити уништене.
Ипак нај-најбоља одбрана је ако то имаш и чиме да напуниш(наравно атомкама)-е то је непремостива препрека.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da su argentinci 1982. na Maldivima imali divizion ''Redut'' sa raketama P-35, da li bi to smanjilo efikasnost dejstva avijacije sa britanskih nosača?
Da li bi nosači morali biti udaljeniji od zone borbenih dejstava?

• 1Ovo se svidja korisniku: dani.tomic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Problem je ko bi davao podatke o cilju na toj daljini. Mislim Argentincima bi bio problem, u takvoj situaciji bi morao osim raketa da obezbediš i markiranje cilja, sam divizion nije dovoljan. Potrebni su ti i zemaljski uređaji za REB i to ako ne rade ili ne mogu da rade ili nemaš one koji rade iz vazduha koji su maritimnih izviđača ili satelita. Ali ajde da smtramo to rešivim.
U tom slučaju Britanci bi vršili napade sa krajnje granice radijusa Heirjera dok ne bi neutralisali divizion.
vaijanta 1 - sa rizikom ulaska uzonu u sadejstvu sa elktronskim ometačima koje bi doneli avioni velikog radijusa sa Asensiona
varinata 2 - sa krajnje moguče distance u sadejstvu sa elktronskim ometačima koje bi doneli avioni velikog radijusa sa Asensiona
Varijante 3,4 - bez dalekih aviona sa povećanim rizikom distanca kao u 1 ili sa smanjenim udaljenost kao pod 2

U svim varijantama bi ispred formirali udaljenu zaštitnu grupu od brodova sa Si Dartovima a oko nosača sa Si Vulfovima.

Moja predpostavka, stadala bi zaštitna grupa sigurno, pitanje je samo koliko.
Dalje se događaji razvijaju u skaldu sa nivoom događaja zaštitne grupe znači više varijanti.

Kako bilo mnogo muke za Kraljevsku mornaricu.

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vrabac hvala na iscrpnom odgovoru. Inače često nas počastiš dobrim analizama nekog problema!

Koliko obalski raketni sistemi mogu da smanje efikasnost nosača aviona? Mislim time što će ih držati na nekom odstojanju od obale?

Šta je uticalo da NA prestanu biti nosači strategiskog nuklearnog oružja, Rast snage sovjetske PVO ili jačanje sovjetske mornaričke avijacije i podmornica? Palubni strategiski bombarder A-5 nije imao baš bogatu karijeru!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Obalni raketni sistemi nisu pretjerano korisni u takvom slucaju, protiv napadaca s nosacem aviona ili bilo kakvom flotom drugih platformi s mogucnoscu djelovanja s daljine. Doduse, sto je nosac dalje od obale, njegova je efikasnot u neku ruku smanjena, ali realno niti jedan nosac nece prici na parsto km blizu neprijateljske obale, bilo obalnih baterija ili ne. Ima tu jos drugih ugroza, ponajvise iz zraka i ispod mora, koje ce prije obeshrabriti nosac da se toliko priblizi. To je sve, dakako, u slucaju da je protivnik nosaca jos dovoljno jak da djeluje po nosacu. Ako je ta neka prva crta linije slomljena, ako je flota podmornica i letjlelica unistena, onda ce mozda i prici blize. Ali tu opet obalni lanseri nece biti pretjerano korisni, makar imali veliki domet, jer ih nece imati sto navoditi. Doduse, pretpostavljam da bi helikoptere trebalo biti teze unistiti od aviona, pa bi se nekom spregom mornarickih helikoptera s radarima koji bi operirali s nepripremljenih, divljih baza te obalnih lansera mogla dobiti odredjena efikasnost sustava. Ali opet upitno, jer ti helikopteri koji ce traziti ciljeve morat ce paliti radare, spori su, istureni van obale i relativno laki ciljevi za avione, a druga zastita je do tada mozda vec i unistena.

Obalni lanseri su dio sustava, ali bez navodjenja iz zraka su beskorisni. Podmornice mogu donekle odrediti smjer i vrstu kontakta, no opet mora neki radar potvrditi sto taj kontakt tocno jest i koliko je tocno udaljen.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Najviše je uticao uspeh Polarisa. Sa takvom raketom i podmornicama više nije bilo potrebno nositi atomike i specijalizovane avione za njih na nosačima, a snaga raketa je bila daleko veća nego što bi normalno popunjen nosač mogao da nosi bombardera samo za tu ulogu, ti bombarderi su mu samo zauzimali mesto za obično ratovanje. I A-3 i A-5 su prisilno završili život kao izviđači ili REB avioni...da se ne baci.

Lokacija cilja obalske odbrane je konstantan problem. Zapravo najlakše rešenje je satelitsko, no u nedostaktu istog svakako da je avionska lokacija jedna od najboljih.
Grupa nosača aviona daje veliki odraz i najači maritimni radari su mogli da je otkriju na nekoliko stotina kilometara a da još uvek budu praktično u svom kišbranu PVO i(ili) zaštićeni sa velikim borjem lovaca.
Tako su već od sredine 60-tih Amerikanci prestali da prilaze obali blizu ali kao što reče Eridan nje bio razlog samo oblaska odbrana, tu je već recimo bila velika opasnost od obične dizelke da nabode običnim torpedom, pa onda udar srednjih bombardera sa krilatim raketam je tu kao na dlanu itd.
No lokacija za oblasku odbranu je uvek imala i jedan rezervni sistem u upotrebi, pasivnu pelengaciju.
Pasivno pelengovanje radio saobraćaja može istina ponekad samo da dost a dobro odredi zonu u kojjoj se nalze brodovi p ačak i da počne lagano da prati kretanje grupe. Sa druge strane obično se istovremeno primenjivalo i pelengovanje svih vrsta radarskih talasa od avionskih do onih na brodovima pa su zato uređaji za tusvfhu tipa POST-1 i POST-3 uek išli zajedno. U povoljnim okolnositma takva unakrsna pelegacija radarske i radio aktivnosti je često znala da locira grupu nosača. ALi ne uvek i ne uvek sa dovoljnom tačnošću za gađanje obalskom odbranom. Na širokim prostorima Pacifika to se nije često dešavalo istina ni AMeri nisu nabadali u pravcu glavnih baza ali su zato stalno istraživali rupe odbrane duž celog Kurilskog otočnog lanca.
Međutim rupe su tražili prvo avionima sa velike daljine od lanca otoka i to rupe PVO odnosno rupe sistema VOJ.
U dve najveće provokacije koje su ikada izveli je upravo pronalaženje rupe u sistmu VOJ dovelo do kasnije akcije. I dok je jedna završila jadno sa onim korejskim putničkim avionom, druga provokacija je bila verovatno najveći uspeh američke tihookeanske flote u u hladnom ratu.
Praktično su uspeli da probiju liniju Kurila, odnosno da ostvare višestanu vladavinu u vazduhu nad manjim delom otočja pri čemu je demonstrirano da bi sve instalacije na otčju bile uništene a praktično i obezbeđeni uslovi za neki istina manji desant. Istina to je bio najmanje branjen deo Kurila da kažemo manje važan (na sredini pa ka jugu ako se dobro sećam) ali ipak, proveriću ne sluši me sećanje, ali udarne grupe aviona su praktično osvojile more do same sibirske obale.

Ulsed toga, osim što su sagradili neprelazan VOJ koji su posle rastrtili sa Grobačovom i njegovim Pere-stojkom (Kara-Đorđević) počeli su da razvijaju takozvane radare površinskog talas koji osmatraju površinumor do nekolikostotina kilometra a i vazduh na sličnim daljinama.
Mana radara i dan danas su njihve relativno velike dimenzije i nemogućnost da se prikriju od optičkog izviđanja iz satelita. Međutim ima jedan metod koji sekoristi i zato.
Osim toga razvijaju se i dalje i najnoviji model koji je u porizvodnji je već prepolovio sve parmetre dimenzija a pogotvu skratio vreme razvijanja i svijanja.
Takvi radari u budućnosti će biti prisutni toliko mnogo da im se neće moći stati na kraj i time će more do nekih 300-400 pa i 500 km biti stalno osmatrano i sa zemlje, pa suštinski vrednost obalske odbrane raste.
Do sada su se na otvorenom okeanu nosači držali 400 do 500 km od obale kad nema pretnje avijacijom a sada će možda morati da tu distancu povećaju na 500 - 600 km samo zbog obalske odbrane.
Dodatni doprinos tom osmatranju će davati radari na cepelinima ali samo tamo gde nema ozbiljnog vetra, ali BPL-ovi suštinski menjaju situaciju u značajnijoj meri.
LIČNO OČEKUJEM JOŠ JEDNU POJAVU U OKVIRU OBLASKE ODBRANE O KOJOJ SE NIMALO NE GOVORI U JAVNOSTI A RADI SE O TAKOZVANIM UUV RONILICMA, AUTOMATSKIM AUTONOMNIM ROBOTIMA KOJI MOGU DANIMA VRLO DALEKO I POTPUNO NEPRIMETNO DA STRAŽARE NEGDE NA PUČINI.
Tako da njena vrednost raste ali kako gde i koliko, na manjim morima, Baltik, Crno pa i Žuto i Mediteran ona postaje strašan fenomen OD LUKE DO LUKE, praktično može da prebaci tako malo more ali na širokim okeanskim prostranstvima neće biti od većeg značaja osim za posebno branjene zone, a tu se već javljaju specifične potrebe za njeno delovanje i povećanje cene i duga priča...
Usled nabrojanog doemet ruskih obalskih raketa je sada (nije još zvanično niti završeno ali je pri kraju...) narastao na 600 km jer se smatra da i bez satelitske i vazdušne podrške (a koju svakako ponovo imamo) može da se gađa na tom odstojanju.

No Eridan je potpuno u pravu SISTEM PROTUBRODSKIH RAKETA OBALNOG BAZIRANJA JE SAMO DEO SVEKOLIKOG PROTUBRODSKOG SUSTAVA, može da deluje neovisno ali nije poželjno niti efikasno, mada sa ovim novim sredstvima koje sam ti naveo možeš da vidiš da je daleko bolje nego pre, a rekao bih da Eridan više uzima u obzir klasične oblike.
Rusija se brzo oporavlja u tom domenu, Kina lepo napreduje.
Jadna Sirija je formirala jednu malu ali snažnu mikroćeliju tog tipa.
Hmm... nedostaje mi more Mljet je divan u ovo doba godine a tek Krit , Rodos i Kipar pa Bejrut.
A mi tu načičkali priču...samo na fali još aerosolni blast ili nuklerane glave u raketama i ...
Na Levantskoj obali opet besni rat, i tako u krug.
A kedrovinu smo odavno posekli.
Čime ćemo navigat ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

u danasno vreme vrlo je tesko cak i probati da saljete borbene avione kad je u radiusu od 800km nalazi se neprijateljski nosac aviona

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac ::
LIČNO OČEKUJEM JOŠ JEDNU POJAVU U OKVIRU OBLASKE ODBRANE O KOJOJ SE NIMALO NE GOVORI U JAVNOSTI A RADI SE O TAKOZVANIM UUV RONILICMA, AUTOMATSKIM AUTONOMNIM ROBOTIMA KOJI MOGU DANIMA VRLO DALEKO I POTPUNO NEPRIMETNO DA STRAŽARE NEGDE NA PUČINI.



[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]