Kako stvarno uništiti nosač aviona

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo PVO sredstva nosaca aviona..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rusi su vazda voleli dobru PVO Tu treba dodati i 8 sistema 3K95, verziju TOR-a instaliranu

Inace Nimitz klasa ima 2 X RAM i 2 ili 3 X Sea Sparow. 3-4 Phalanaxa, zavisno od nosaca.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Verovatno bi to ovako nekako izgledalo i u stvarnosti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 17 Jul 2011 11:05

Fotke uz poslednji deo pa kada izađu staviću oznake kako već izađu




















Dopuna: 17 Jul 2011 11:11

1. Tu95D još uvek aktivan alternativni izvor ciljeva
2. Ametist asembli sa busterom
3. Ametist buster i izgled u letu
4. Čakjka
5. Granit sa poklopcem
6. Granit krcanje u u podmornicu
7. Lansiranje sa Anteja
8. Malahit asembli (IC tragač na donjem delu) delovao protiv Gruzije
9. Malahit buster i marševski deo
10. Skat

Dopuna: 18 Jul 2011 3:02

Kina je pre neki dan izjavila da zaista razvija antinosačku raketu sa poznatom oznakom ali da je u toj nameri čeka još mnogo ulaganja i savladavanja projektno-konstrukciono-tehnoloških problema. Dakle ako im je verovati to će biti ali za nekoliko godina. Definitivno im fali okeansko osmatranje i sopstveni GPS uz očito još uvek velike probleme sa samim sitemom. Jedini podatak koji su dali je da treba da ima 2000 km dometa što očigledno koincidira sa kasnim fazama ruskih projekata na R-29 i što će eventualno dovesti u praksi do zavidnih 1700 km dometa. Ali jednog dana za desetak godina ili 15 ako sve bude po planu (istina moja procena može nekom biti pesimistična) a u uovm slučaju to je možda 75% verovatnoće krajnjeg uspeha u tom vremenskom intervalu. Dakle u ovoj deceniji ne računajte na ovaj tip sredstava.

Dopuna: 19 Jul 2011 16:35

1.2. lansiranjem ispod površine mora

TORPEDA

Torpeda su bila i ostala glavno oružje većine podmornica i u najvećem broju istih ona će to ostati i u budućnosti. Najkompleksniji i najteži zadatak podmorničke borbe je borba protiv drugih podmornica i u tom domenu su torpeda od velike važnosti ali više ne i apsolutne. Naime, raketni sistemi sa podvodnim lansiranjem sa bojevim glavama u vidu malih protivpodmorničkih torpeda ili jakim nuklearnim glavama su po svemu sudeći preuzeli primat u borbi podmornica protiv podmornice, ali taj primat nije univerzalan. Pre svega, u mnogim slučajevima, naročito na manjim daljinama (do 20-25 km) a pogotovu na vrlo malim daljinama (ispod 10 km) torpeda će ostati najvažnije sredstvo u tom obliku borbe. Mi se doduše bavimo temom udara na grupe nosača aviona, bilo američke (koje su glsvni baja na ovom svstu pa time i pretžni objkekat opservacija) bilo francuske, indijske, ruske, a uskoro (ove godine) i kineske provincijencije. Sekundarno to se odnosi i na italijanske, indijske, španske, japanske pa čak i tajlandske i druge nosače helikoptera i aviona sa vertikalnim uzletanjem, koje bi mirne duše mogli u danšnje vreme nazvati već zaboravljenim izrazom ESKORTNI NOSAČI. Japanska grupa, indijska pa i i italijanska od eskortnih nosača bi u svom punom dejstvu mogle da imaju tako jak prateći sastav brodova i podmornica, da ih mirne duše možemo razmatrati u ovoj analizi.
Njamoćnija podmornička torpeda u ovom trenutku imaju SAD sa svojim već legendarnim Mk.48 zatim Italija sa svojim Blek Šarkom i Nemačka sa svojim DM2A4 ali tu je i britanski Spirfiš. Kod britanaca postoje indicije da će odustati od svog modela u korist korišćenja poslednje evolucije Mk.48. Po mnogim osobinama Mk. 48 je jedno od najboljih torpeda a ako ne najbolje u svemu onda svakako najuniverzalnije. Međutim ono je principu hemijskog toplotnog motora i italijanski i nemački torpedo ga prevazilaze po pogledu malošumnosti i omogućavaju savršeno "tiho ubistvo" koje je najpoželjnije kod podmorničkog gađanja. To je od posebne važnosti kada se gađa tako jak sastva kao što je grupa nosača aviona. Ipak, mana tih torpeda je manja maksimalna brzina koja se kod tipova kao što je Mk.48 može u budućim godinama značajno povećati a kod njih ne. Sva nabrojama torpeda su teleupravljanja odnosno imaju mogućnost kombinovanog aktivno-pasivnog vođenja preko žice i po pravilu samonavođenje u zadnjoj fazi od nekoliko kilometara. Moguć je plotun koji se razlikuje ne samo po pravcu nego i po dubini. Kako za podmorje važi sasvim druga fizička relanost nego za površinu, sasvim je relana mogućnost da podmornice dođu u pogodan položaj za ostvarenje ovakvih plotuna što bi verovatno i pored svih mogućih kontramera zbrisalo bilo koji flotni sastav ili ga bar potpuno devastiralo. Uostalom slučaj kineske podmornice od pre nekoliko godina to samo potvrđuje, ali i Foklandski rat i Indijsko-Pakistanski 1971. manje je poznato ali tokom psotojanja SSSR poslovično bučne i slabo opremljene sovjetske nuklearne podmornice su redovno dolazile u pozicije za dejstvo svojih (inače dosta slabijih) torpeda. Paradoks je da su njihove dizelke zapravo bile još opasnije.
Ruska torpeda su mnogo lošija od zapadnih ali ima i nekih izuzetaka i svakako velikog potencijala. Pre svega čuveno električno, USET-80 topedo i njegova izvozna bolja verzija TE-2 su daleko lošiji od nemačkog i italijanskog modela. Ne samo po svim karakteristikama već i po tome što iako su električna prave veliku buku za razliku od talijanskih i nemačkih koja su potpuno tiha. Moderno UGST topedo sa pogonom na toplotni hemijski motor je daleko bolje i po mnogo čemu staje u rang sa Mk. 48 i Spirfišom. I dok USET ima po mnogo čemu lošije rešeno vođenje (u smsilu glave samonavođenja) od zapadnih modela USET je u tom pogledu mnogo moderniji. Međutim i on ima problema sa teleupravljanjem jer Rusi kao anarhornizam potekao od idiotskih zahteva površinske flote (u razvoju podmornica površinska flota ne treba ni da prisustvuje a kamoli...) još uvek koriste buksirajući ili torpedni (mala varijacija posledice iste) kalem za provodni kabel teleupravljanja. To sa sobom nosi malu pouzdanost u radu, nemogućnost pravog višestrukog plotuna, ograničava broj pozicija prema cilju sa kojih se može dejstvovati. Pomoćno sredstvo koje umanjuje te mane, smanjuje moguće manevre podmornice prilikom gađanja. Poseban problem je što mnoga torpeda imaju tip samonavođenja karakterističan za rusku školu, mada se taj problem odnosi na gađanje podmornica. Ipak i tu postoji jedno ali u vidu ogromnih 650 mm prečnika torpeda 65-76 na vodonik-peroksid. Njihov domet, brzina i snaga su upečatljivi ali ta torpeda u stvari nisu nikad imala teleupravljanje već su bila sa samonavođenjem tipično ruskog tipa, odnosno lociranjem kilvaternog traga u vertikalnoj ravni praktično preuzetim sa čuvenih, ali starih, torpeda 53-65, koja su možda poznata nekom od učesnika foruma. Relativno pouzdan sistem i prilično otporan na kontramere (mada su ih amerikanci razvili i to dosta uspešno) ali neelastičan u smislu svih mogućih pozicija i stanja mora. Međutim ono što je bitno, je da je svako gađanje brodske grupe u cik-cak protivpodmorničkom kursu, na daljini preko 15 km takoreći nemoguće bez teleupravljanja i svakako se ne može totalno uspešno realizovati isključivo samonavođenjem. Ne potpuno nemoguće, već sa velikom mogućnošću promašaja. Veliki domet (koji malte ne traži stelitsko pronalaženje cilja) je doduše bio na strani iznenadne upotrebe, pogotovu što ruske podmornice već decenijama imjau podvodni prijem podataka o ciljevima. Ova torpeda su imala i nuklearnu glavu. Mnogi ih danas okrivljuju za tragediju Kurska ali je najzanimljivije da većina tih "stručnjaka" navodi kako je zapad davno odustao od takvih torpeda što je notorna laž jer su Amerikanci takva torpeda koristili do sredine 70-tih kada su unifikovali bolji Mk.48 dok ih Šveđani koriste i dan danas i to bez ijednog incidenta. Zbog svega navedenog ova ruska torpeda koja su verovatno najveća opasnost za nosače aviona sa ruske strane zapravo imaju malu verovatnoću pogađanja, manju nego recimo UGST na dometu od 50 km. Ipak stohastički dkle u praksi heurističan oblik konkretnog stanja mora (pre svega po slojevima) i taktičke situacije ih čini jednim od najmoćnijh protivnika svih vrsta brodova pa i nosača aviona. I pored svih mana i sami Amerikanci imaju običaj da kažu da ova torpeda na sreću imaju samo Rusi.
Pozivam one koji su bolji poznavaoci, pre svega odličnih talijanskih i nemačkih električnih torpeda ali i američkog Mk.48, pogotovu poslednjih verzija, da napišu nešto o njima.
Torpeda, čak i loša a kamoli dobra i dalje ostaju jedna od najvećih opasnosti za sve površinske brodove. Jedan američki PP oficir je prokomentariso da su pdmornice danas daleko opasnije od površinskih brodova ali da bi ih eskorteri na kraju pobedili samo zahvaljujući tome što im je danas mali boj pa bi jednostavno izgorele pred masovnom eskortom. Koliko bi to trajalo ( i da lije eskorta toliko brojna?) ni on nije mogao da kaže...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

TAkođe Francuzi imaju svoja torpeda i izvozili su ih u druge zemlje (Pakistan, JAR...). Jedno od njih je i ECAN L5 kalibra 550mm i dometa od (po meni skromnih) 12Km.

Dok je drugo, nešto naprednije ECAN F17 Mod 2 torpedo sa dometom od 20Km, dubinom ronjenja od 600m i masom bojeve glave od 250Kg.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

CHARLIE JA. ::TAkođe Francuzi imaju svoja torpeda i izvozili su ih u druge zemlje (Pakistan, JAR...). Jedno od njih je i ECAN L5 kalibra 550mm i dometa od (po meni skromnih) 12Km.

Dok je drugo, nešto naprednije ECAN F17 Mod 2 torpedo sa dometom od 20Km, dubinom ronjenja od 600m i masom bojeve glave od 250Kg.
"The ECAN F17 Mod 2 torpedo is a French wire-guided torpedo with active/passive homing to a range of 20 km. It travels at a speed of 40 knots and carries a 250 kg warhead to an official depth of 600 meters."
- занам да си ово преписао из википедије, него шта се то гађа на 600м дубине, односно да ли се оно можда лансира са те дубине.


П.С. да ипак није неки други калибар: "ECAN F17/Mod 2 533mm HWT "

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moguće, za L15 znam da je 550mm, a i jedno i drugo su univerzalna torpeda, pa verovatno može pogoditi podmornicu na dubini od 600m.

E sad što većina podmornica nemože da dosegne tu dubinu nije ograničenje...

Mada neke mogu, npr. Akula made in SSSR.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мислим да је код Француза стандардни калибар 533мм

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moguće, ne kažem da nije... Jakao izvor još uvek koristim knjigu Podmornice, autora Boška Antića. Tu se na par mesta za francuske podmornice navodi da su im torpedne cevi kalibra 550mm. E sad možda je samo torpedo manje, mada i za AK47 se kaže 7.62 jer je sam metak tog kalibra...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 19 Jul 2011 20:38

fotke








Dopuna: 19 Jul 2011 20:40

USET-80 loše i skupo torpedo
UGST buksirni kalem, kada se zameni šlang kalemom torpedo će biti svetske klase
TE-2 pogled na torpedni kalem koji treba zameniti šlang kalemom radi konkurentnosti
UGST pogled na senzore SSN koji su dobri

Dopuna: 19 Jul 2011 20:41


TE-2 malo bolji oblik od USET-a ali zahteva promenu tipa baterije za konkurentnost