Kako stvarno uništiti nosač aviona

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ja sam kontinentalac ali evo ako vas interesuje uz ovu temu.
Ako nije za drustvo, onda brisite..


The rapid advancement of the Chinese acceptance of modern technology, plus having a surplus of money diverted to develop modern technology, plus needing to go one bigger, better, faster, stronger etc. than the other peons in this world, has moved the Chinese into designing a whole new concept of the formidable aircraft carrier, that has helped the western world to 'dominate' in sea warfare. Is this just an 'artists conception' of a futuristic aircraft carrier, or is there truth in the statement that the Chinese have really begun to design/build this new vessel, with plans to have it ready for sea-trials in a couple of years.

THIS COULD BE TWICE AS FAST AS ANYTHING THE WESTERN NATIONS HAVE. PLUS THE STABILITY OF A CATAMARAN TYPE HULL WILL GREATLY REDUCE THE PITCHING, YAWING AND SWAYING COMMON TO OUT PRESENT AIRCRAFT CARRIER DESIGN. PLUS, NOTE THE TWIN RUNWAYS ... DOUBLE CAPACITY IN TAKE OFF AND LANDING ... TAKE OFF ON ONE AND LAND ON THE OTHER ... I HAVE MANY THOUGHTS ABOUT THIS NEW CONCEPT.

NOW IF WE COULD JUST AFFORD IT!!

ALSO LOOK AT THAT EXTRA ''PARKING AND READINESS'' STATION BETWEEN BOTH HULL STRUCTURES... AND OF COURSE THE LAUNCHING AND LANDING CAPABILITIES FROM THE UTILIZATION OF TWIN FLIGHT DECKS AT ONCE. SEPARATE HELIPADS AT THE AFT END, WITH PROTECTION FROM THE OVERHANGING DECK.

China 's new aircraft carrier! Wow!

These aircraft carriers look formidable and of ultra modern design. There are reports the 1st Chinese aircraft carrier is under construction and could enter service around 2015, or even earlier. It won't be long before we see the real thing. Defense analysts are waiting; watching anxiously.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

X-22

Nastanak ove rakete spada u već davna vremena SSSR-a u 60-tim godinama kada mnogi od vas nisu bili ni rođeni. Uvedena je u operativnu upotrebu 1967. godine. na novom bomarderu Tu-22 za kojeg je specijalno i razvijana, jedno vreme paralelno sa razvojem aviona. Po maritimnoj važnosti ovo je možda i najvažnija protubrodska raketa sa lansiranjem iz vazduha ikada.
Već je spomenuto da su posle II sv. rata Amerikanci vrlo brzo odbranu grupe nosača počeli da zasnivaju na avionima EA-1 Gupi. Međutim tu je radar prenosio sliku na nosač pa se onda sa nosača upravljalo avionima, što nije sistemu davalo veliku efikasnost u okruženju narastanja moći avijacije. U podeli nuklearnih snaga i nosači su dobili svoj udeo kao napadačka nuklearna sila. Prvobitno su vršeni eksperimetni sa prerađenim protupodmorničkim avionima Neptun ali stvarnu važnost unutar nuklearnih snaga nosači aviona dostižu 1956. godine uvođenjem dvomotornih bombardera Skajvorior. Nosači će od 1956 do 1966. godine biti osnovni nosači nuklearnog oružja unutar flotnog sustava i posle Skajvoriora čak je razvijen jedan ekstraordinari avion Viđilante kasnije dugo rabljen kao izviđač. Međutim te 1966. Polaris A3 rakete na podmornicama postaju potpuno operativne i preuzimaju dužnost strateških nosioca nuklearnog oružja u mornarici. Nosači aviona od tada imaju taktičko nuklearno oružje. Inače je E-1 Trejser postao standardna leteća radarska platforma upravo 1956. godine. kao lovci presretači služiće jedno vreme Demoni ali kada je uočena niska borbena uptrebljivost Sperou raketa vraćeni su im IC rakete. F-8 nije bio adekvatan za dalju PVO ali je zato fenomenalni F-4 Fantom II dao sredinom 60-tih napokon floti lovca sa dovoljno dobrim presretačkim osobinama.
Činjenica je da neki u Rusiji dan danas mnogi žale da je bila velika šteta što je admiral Kuznjecov otišao sa dužnosti 1955. godine i da je to posledično dovelo njihovu flotu u stanje bez nosača aviona. I to je verovatno istina što se tiče nosača. Taj admiral se prvi našo u dilemi: kako se boriti protiv američke flote? Bila su dva moguća odgovora:
1. Asimetričnim razvojem podmornica ali i sredstava koje svet još nije video sa primarnim ciljem uništenja grupa nosača aviona
2. Simetričnim razvojem izgradnjom sopstvenih nosača aviona
Okolnosti i procene ali i lični stavovi i subjektivni i objektivni problemi doveli su do toga da u SSSR-u potpuno prevlada prva koncepcija. Prvo okolnositi su bile loše po SSSR. Amerikaje raspolagala relativno velikim brojem nosača aviona tipa Eseks i veliki deo njih modernizovala za korišćenje savremenih aviona. Tu su zatim bila tri nosača tipa Midvej a uskoro je počela i da se gradi kalsa Forestal. Kad tome dodamo da su jedno vreme koristili i lake nosače Inependes ( i oko 50 eskortnih nosača (od preko 100 koliko su ih proizveli u II sv. ratu) vidi se daje američka snaga u nosačima u doba najgoreg hladnog rata (tek će biti Kubanska kriza!) bila enormna. Strah od tako brojnih i moćnih nosača bila je prvi važan faktor za odluku da se krene na najači mogući odgovor toj pretnji. Međutim ukoliko ne posmatramo istorijske okolnosti, da je tada SSSR naprvio prvu seriju od deset nosača verovatno bi do raspada napravio još dve do tri sa po tri do pet u seriji. Danas bi Rusija imala po toj logici bar pet ako ne i deset nosača, makar i manjih od američkih. Međutim od te varijante ne bi po mom mišljenju bilo ništa. U Jeljcinovo doba bi sigurno sve nosače pa makar ih bilo i 20 isekli na komade.
Drugi faktor je bilo prosto i jednostavno neiskustvo Rusa u gradnji takvih brodova. Usled toga i sami projektaniti su lutali. Malo je poznato ali SSSR je još za vreme II sv.rata započeo projektovanje velikih flotnih nosač aviona ali bukvalno nisu bili zadovoljni projektima. Jednostavno falilo im je iskustvo. Posledica je bi mali broj aviona, svega 30 što je za brod od bezmalo 30 000 brutoregistarskih tona zaista bilo nedopustivo malo. Reprojektovanjem na istu temu dobili su nosač sa 40 aviona i dva parna katapulta za savremene avione. Međutim, gradnja 10 ovakvih nosača koji su objektivno bili vrednosti možda i malo ispod modernizovanih Eseksa bi tekla minimalno do 1961-63. godine i to u seriji od deset nosača. To se jednostavno smatralo nedovoljnim.
Tako SSSR odustaje od Kuznjecove ideje da se polovina flote izgradi u nosačima a polovina u asimtričnom odgovoru i prelazi na ekstremene mere. Kao prvo veliki broj dizelelektričnih podmornica, kao drugo razvijanje ogromnih protubrodskih raketa. Porodica Progres (Šedok) raketa je dala prvo zadovoljavajuće raketno sredstvo i ono se manje raširilo po brodovimaa kasnije mnogo više po podmornicma. Obalska odbrana je postala smrtonosna sa svojim Termitima (Stiksovi) Sopkma (Samlet) i Redutima (Šejdok) drugim sredstvima..
Ratno vazduhoplovstvo tako veliku i tešku raketu nije moglo da koristi. Uostalom oni su u projektovanje protubrodskih raketa krenuli prvi i prvi realizovali upotrebljiva sredstva. Pre svega KS-1 (poznat kod Rusa kao Kometa ili AS-1 Kenel po NATO kodu) kao prvi pravi protubrodski projektil sa lansiranjem iz vazduha. Kako je bio nedostatan za dejstvo po nosačima brzo je razvijen KSR-2 (izgleda da je nasledio ime Kometa a AS-5 Kelt po nato kodu) u protubrodskoj ali i antiradarskoj ulozi, ali i K-10 (AS-2 Kiper) kao prvi nadzvučni protubrodski projektil. Za nošenje ovih čudesa tehnike svog vremena iskorišćen je legendarni Tu-16 koji se pojavljivao u mnogo verzija između ostalog i zbog korišćenja svih ovih raznih raketa. Da bi se obezbedila podrška raketnim nosiocima izgrađen je čitav niz modela. Pre svega pravljeni su izviđači koji su imali radare za pretragu površine nešto većeg dometa od samih raketnih nosioca aništa manje nisu bili značajni ni avioni za elktronsko izviđanje protivnika koji su po pravilu prvi davali grube podatke o ciljevima. Za procese napada napravljen je čitav niz verzija za elektronsko ometanje protivničkih kako avionskih tako i radara na brodovima. Na kraju sve to je opsluživala manja flota letećih tankera, sve ovo bazirano na Tu-16. Već smo spomenuli da je ulaskom E-1 Trejsera odbrana broda čvrsto postavljena na perimetru od 200 (do najviše 250) km od samog nosača aviona. U tako veliku branjenu zonu su uz svu podršku mnogobrojni avini Tu-16 bili spremni da uđu jer je procenjeno da će svi izvršti zadatak pa makar kod onih koji su presrenuti došlo do obaranja odmah posle lansiranja protubrodskih projektila. Predviđan je i kombinovani napad istovremeno sa velkih i malih visina. Po mogućstvu trebalo je kombinvati napade bombardera sa izranjanjem podmornica radi lansiranja raketa Progres. Ipak genralno Rusi nisu bili zadovoljni jer se opravdano sumnjalo da će amerikanci napraviti prodore u letećim radarima (danas opštepoznatim kao AWACS) a osim toga hteli su oružje koje ne bi bilo toliko izloženo na milost i nemilost lovcima sa nosača.
Posle dugog razvoja takvo oružje su našli u raketi X-22. Kao njen nosioc se pojavio i novi avion Tu-22. X-22 je najveća, najbrža i najteža raketa koja se masovno koristila sa aviona, ili je bar imala najveći proizvod tih vrednosti. Jedina poredljiva sa njom bi možda bio ipak daleko malobrojniji britnaski Blu Stil koji nije imao protivbrodsku verziju. Po snazi udara, brzini i dometu jedna je od retkih raketa koja može da se direktno upotrebi za dejstvo na grupe nosača aviona. Jedan jedini pogodak te rakete u potpunosti izbacuje iz stroja razarač ili krstaricu, najverovatnije ih i potapa. Sam nosač aviona može da bude izbačen iz stroja jednim jedinim pogotkom, mada je malo verovatno da će biti i potopljen ili trajno onesposobljen. Tri do pet pogodaka, najviše sedam do osam, to najverovatnije omogućuju. Po tome zaostaje (ne mnogo) jedino za raketama tipa Granit, najsnažnijim oružjem ruskih podmornica. Lansirana sa velikih visina mogla je da dostigne neverovatnih 550 km i to velikom brzinom od preko 3000 km/h što ju je dovodilo u zonu cilja za manje od 10 mnuta. Realni zahvati u sprezi sa radarima su obavljani na značajno manjim daljinama od 400 km (za cilj tipa nosača) asamo lansiranje sa 300 km ali to je bila opcija samo ako sam nosioc vrši otkrivanje cilja, inače je mogla da se usmeri na ciljprema pdacima sa izviđačkih aviona čiji su dometi za plovne ciljeve iznosili i 450 km sa Tu-16 ili 250 km bočnim radarom sa brzog izviđačkog Tu-22. Raketa je brzo integisan i na Tu-95 gde je zamenila gignatski (teži od nje ali nešto sporiji) X-20 ili AS-3 Kangeru koji i nije bio prava vođena raketa a avion je nosio 3 X-22 umesto jednog X-20. Dobre performanse ovakvog projektila rabljene su i na Tu-16 ali sa posebnim projektilom KSR-5 ili AS-6 koji je bio malo umanjena (sa samo nešto malo lošijim performansama) verzija X-22 i Tu-16 su nosili jedan ili dva takva projektila na potkrilnim nosačima. Oba projektila imala su mogućnost korišćenja pasivne antiradarske glave umesto aktivnog radara. Stariji Tu-16 su jedno vreme korišćeni da lansiraju lažne ciljeve napravljene od starih PBR tipa K-10 (AS-2) a noviji su ih koristili noseći ih pod trupom, dok su KSR-5 nosili pod krilima.
X-22 je imao dobar potencijal za usavršavanje i bolji inercioni sistemi, satelitska navigacija i umanjena, usavršena elektronika su vrlo verovatno godinama u manjoj ili većoj meri primenjeni na njemu, jer sam projektil je i dan danas u naoružanju. Odavno ga ne nose Tu-22 već Tu-22M2 i Tu-22M3. Ova kombinacija je i dan danas naubojitiji protubrodski sistem ikada. Ipak starost rakete je uslovila i jednu ali veliku manu, gorivo koje koristi su vrlo toksični hipergolici.
Upravo svi ovi razni nadzvučni krilati projektili su i uslovili da američka flota konstantno povećava sposobnost svojih PVO raketa u presretanju ciljeva što je dovelo do podizanja brzina presrećućih ciljeva na 810 m/s kod Standard-ER verzije. Ipak, Amerikanci nisu bili zadovoljni i uveli su male nuklearne glave od 0,1 KT na PVO rakete jer su modeliranjem bojišta došli do nepobitnih rezultata da je to nužnost jer PBR savladavaju i u pojedinačnim a kamoli masovnim napadima svaku PVO, samo je pitanje u kojoj meri. Radi potpune odbrane nosača specijalno je razvijen sistem raketa-avion, F-14 Tomket i AIM-54 Feniks da bi obarali velike maritimne izviđače i nosioce ovih raketa, pa čak i rakete same (što bilo u većini slučajeva preoptimistično). Uvođenje E-2A Hokaja 1971. je takvu odbranu poboljšalo ali se tek pojavom AEGIS krstarica Tajkonderoga smatralo da je zaštita nosača dovoljno jaka. Međutim, brzo se pokazalo da i te krstarice imaju zanačajan ali samo povećan procenat u obaranju ovakvih ciljeva ali da ne omogućavaju potpunu sigurnost. Zbog toga je razvoj ovih sistema radara i raketa (Standard) nastavljen do dana današnjeg i još traje. Nanoviji Standardi bi trebali napokon biti dovoljna zaštita brodovima ako ikad zažive kako je planirano, jer smo ovih dana svedoci da se mnogoočekivana efikasnost tih raketa na poligonskim ispitivanjima pokazala iluzornom (bar za sada). Od sistema avionskih presretača su odustali zbog niske efikasnosti. Tako se i danas PVO zaštita (od ovakivih raketa) zasniva na 0,1 KT raketnim glavama više nego na ičemu.
Interesantno je da su Rusi priznali da su prilikom realnih vežbi napada na grupe nosača u Tihom okeanu naišli na tako dobro organizovanu i jaku i efikasnu službu elektronskog ometanja američke flote da su shvatilida ne mogu da je probiju bukvalno na tom elktroskom nivou uprkos svim ovim čudesnim raketama. Zbog toga su uveli proceduru da se zona grupe nosoača gađa neprecizno, bez ikakvog izgleda na pogodak, sa 8 projeketila X-22 sa nukelarnim glavama bez aktivnog radara već samo sa inercijalnim vođenjem. Time bi izazvali jaku elektromagnestsku lavinu koja je po proceni (veorvatno ispravnoj) u dovoljnoj meri oštećivala elektronska sredstva flote da bi tek onda dejstvovali klasični protubrodskim projektilima, makar i bez nuklearnih glava! Ovo je verovatno najapokaliptičnija zamisao vođenja vazdušno-pomorske bitke ikada, na žalost vrlo realna. Izreka kaže da ste jaki koliko su vam jaki i protivnici, pa prema ovoj apokalipsi grupe nosača aviona su svakako jedan od najačih borbenih sustava ikada viđenih.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@vrabac


bas tako sto se tice raketa H-22 ,kao sto je i receno taktika se zasnivala na plotunskom lansiranju tih raketa sa citavog puka TU-22M2/M3 ( oko 20 ili vise aviona) svaki sa 2 ili 3 takve rakete na CBG pa nek se samo nekoliko njih provuce eto stete na NA i ostalim brodovima iz grupe

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Malo fotki

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sto se slike sa TU-160 koji lansira strategijsku krstarecu raketu H-55/SM tice ta raketa ima PB varijantu u vidu H-65S koja se lansira sa Tu-142MZ

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 02 Avg 2011 16:55

1. Kineska C801K
2. C 802 iranska
3. H-6 sa C601
4. Kh-35 Uran
5. Klub nadzvucni
6. Klub podzvucni
7. Su-27 sa Jahontima i Moskitom (ovaj drugi smao u prototipu)
8. Kh-31
9. Kh-59Mk
10. kH 55 sa Tu-160 (verovatno postoji mornarichka verzija dometa oko 450 km ali za strane kupce 280)

Dopuna: 02 Avg 2011 16:56

Josh malo fortki

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@vrabac

odlicne fotke ! svaka cast

da, to je verzija H-65S kao sto napisah i verzija SE za izvoz sa dometom navodno 250km

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1. revolver interni bomboluk ntu 22M3 SA X-15
2. kH-35 9SADA INA DONET 260 Km)
3. Su-33 na Kuznjecovu
4. Medjusobno tankovanje
5. Tu-22M3
6. Tu-22MR
7. Tu-22RDK
8. Tu-95D
9. Kh-22 pod krilima Tu-22M3
10. Kh-22 krije ciradom ili sredstvo za ometnje ili plazmeni generator

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Avg 2011 17:02

sto se rakete tipe H-15 tice za PB borbu se koristi verzija S sa inerc. vodjenjem i ARS u terminalnoj fazi i dometa oko 150km

Dopuna: 02 Avg 2011 17:05

drugar pa na ovoj zadnjoj slici je ciradom prekriven sam konus ,vrh rakete H-22 ,kakvi ometaci ,plazmeni generator ???

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prvo kao stranac ipak možeš kupiti X-22 i takva za strance ima domet od tačno 290 km pretpostavljaš da ruska ima prilično veći domet.
Drugo to znaju oni koji su je prekrili ciradom. Sve velike ruske rakete imaju ili ometače ili plazma generatore.
Nisu ti plazmageneratori nešto ultimativno teslijansko ali su ponekad vrlo korisni.
Mana im je što se mogu primenjivati samo na većim avionima ili modernizovanim raketama gde ostane mesta posle izvlačenja velike stare elektronike. na manjim avionima su opterećenje ili traže veće prepravke itd.
I nije im efikasnost baš ultimativna (prvo mor aih biti više za veće objekte...) a i leš teret su ali omogućavaju neki prvi nivo stelt kasrakteristika uslovno u zavisnosti od gomile spoljnih faktora.
Pa šta mislitie kako ruski avioni neki put prelete palubu nosača aviona?