Vojni kamioni FAP (sve verzije)

• 5Ovo se svidja korisnicima: Dok2015, celik, voja64, MB120mm, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vec toliko puta pomenut MRAP oklopljen kamion kao radni konj,za prevoz pesadije i municije i drugih sredstava na prve linije fronta bi bio sledeci logican nastavak....
Kabinu na 2026 smo videli i ona je dobra,samo treba napraviti tovarni prostor.

Jos jeda moguci projekat FAPa i Zastave bi mogao da bude slican Cobri 2
Na sasiju FAP 1118 postaviti oklopljeno telo poput Cobre 2
Dizajn preuzeti od vidjene kabine na 2026
Vozilo ce imati verovatno do 10 tona,tako da je sasija 1118 dobro resenje

• 4Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, voja64, pedja63, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne mogu da verujem da u FAP-u sve ove godine nije bilo volje i snage da se uradi nesto slicno, kao ova kabina?! Inace sve pohvale dizajneru, valjda iz Zastave.

Trebalo bi i ovi iz Azimuta da ga angazuju da malo poradi na Palaci

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

celik ::Stefan Nikolić ::Fap je kabinu namontirao i adaptirao za ovaj kamion. Ovo je samo neko sajamsko skarabudzivanje. Ja se nadam nekad nekom novom vozilu na koje ce biti stavljen ova kabina.

Sta si konkretno mislio? Kabina ce izgledati drugacije? Pod novim vozilom, mislis na novu sasiju ili ...?

Cinjenica je da je sve sbrzano zbog kratkog roka, ima mesta za dosta poboljsanja, ali generalno sam zadovoljan izgledom kabine. Originalan dizajn, robustan, pomalo opasan.
Blatobrani i resetke na farovima bi trebalo da se dorade. Branik, ima dobar osnovni oblik, ali moze se poraditi na funkcionalnosti i prakticnosti. Moze recimo da bude iz tri dela, na srednjem vitlo. ukoliko dodje do mehanickih ostecenja, ne mora ceo da se menja i sl.

Nadam se da ce nekad proizvesti nov 2228 i staviti na njega ovu kabinu.


E a jeli razjasnjeno da li je SORA na fapu 2026, 2028, 2228?

Po mojoj proceni sora je na mutantu 2028BS AV , ali ne na Steyer verziji vec sa motorom OM 906 LA. Prosle nedelje sam nasao tehnicke podatke i za taj model, tako da znaci da je i on postojao.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, ray ban11, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako je suditi po NG kabini Sora je na novijoj seriji fapa ito po meni na 2228.
Evo jednog 2228 sa sajma iz 2009.Ovaj je u pesak boji očito bio za neko drugo tržište a ne za VS.

I Sora od otoič u NS..sa noćnom dugom kabinom i to je jedina značajnija razlika

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije 22. Uporedi osovine. 22 ima planetarne diferencijale a sora ima fap direktne. A na sori je kabina podignuta za motor om 906la, koji je i na 2228.
Po papirima koje sam nasao. Postoji 2026, 2028 i 2228. Od kojih ova dva zadnja imaju isti motor. I 2028 sa steyerom, znaci 4 razlicita fapa 6x6 za vojsku.

Jesi li primetio 1117 koji sam postavio?

• 2Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bravo Stefane ja sam te detalje očito prevideo i lako je moguće da si u pravu.
Nego sam se ja malo dao po svojim slikama u arhivi inžinjerijskih sredstava i odande mi ispade ova verzija Kipera na šasiji FAP3232 a lepo se vidi i branik od ORKANA sa otvorima za bacače dimnih kutija.

Ova slika je najverovatnije nastala na terenu ispod vojnog repetitora na najvišem vrhu Zlatibora koji se zove ČIGOTA a mi smo imali gradilište od maja do novembra 1986.g.
Tamo nam je prvo bio jedan ovakav četvoroosovinac a posle par dana mu se pridružio i drugi.
Sve ukupno su oba tamo boravila ne više od desetak dana i nisu se nešto baš i pokazali jer je teren za njih bio krajnje surov od uskog vojnog puta do malih radijusa krivina i serpentina na kojima se morao u više poteza napred nazad provlačiti.Ovaj mu je problem i zbog dužine a i zbog relativno malog zaokreta na dva prednja mosta sa kojima se upravlja.U toku opitovanja je na jednom pukao diferencijal treće osovine pa su se oba povukla sa gradilišta...Grubo jer nisam tačno siguran dali su bili u Julu ili u Avgustu te godine ali se sećam da su komandir čete i deo starešina bili odsutni sa tog terena i osim mene je tada tamo bio još jedino jedan stariji kolega ŠB a klasić od našeg Dobrog čoeka..

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kos93, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

RJ@
Dali je ta slika sa ovog terena na Goliji ?


Ili odavde?

• 2Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

voja64 ::U toku opitovanja je na jednom pukao diferencijal treće osovine pa su se oba povukla sa gradilišta...Grubo jer nisam tačno siguran dali su bili u Julu ili u Avgustu te godine ali se sećam da su komandir čete i deo starešina bili odsutni sa tog terena i osim mene je tada tamo bio još jedino jedan stariji kolega ŠB a klasić od našeg Dobrog čoeka..

Po nekoj logici, i u pricama sa strucnim osobama, na njemu je diferencijal pukao jer je najverovatnije bila ukljucena blokada diferencijala u toku skretanja, sto je nedopustivo na bilo kom vozilu. Cak ni na Ladi Nivi ne smes da okreces auto pri blokadi, a ne na vozilu sa 4 osovine.

• 2Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Smeš da normalno koristiš vozilo, ali obično do neke predviđene brzine (opšte ograničenje, za suvo, blato, pesak, sneg... u zavisnosti od namene i proizvođača).

Opterećenje koje nastaje kod skretanja sa zaključanim diferencijalom jedne osovine može delovati da je ekstremno (jer se - relativno - spoljašnji točak prisilno koči a unutrašnji ubrzava) ali je sasvim uporedivo sa onim kod pravolinijskog kretanja (jer se - opet relativno - jednom točku ne dopušta proklizavanje a drugi se goni) - naravno, pod pretpostavkom da u oba slučaja podloga ne nudi dobro prijanjanje jer se zaključavanje tada i koristi. Zaključavanje diferencijala na podlozi sa dobrim prijanjanjem bi izazvalo dosta veća opterećenja kako pri skretanju tako i pri prelasku delova podloge sa slabijim prijanjanjem u pravolinijskom kretanju, posebno pri višim brzinama.

Opšte gledano, u zavisnosti od izvedbe možda najveće promene uslova rada zaključavanjem doživljava centralni diferencijal.

Ipak, ti dodatni uticaji se moraju predvideti jer upravo predstavljaju silu koju sklop prenosi na točkove a koja bi inače bila protraćena "šlajfovanjem". Jednostavno, bez tog dodatnog opterećenja koje mehanizam blokiranja/zaključavanja prima, baš taj mehanizam ne bi obavljao svoju funkciju.