offline
- Shtex
- Elitni građanin
- Pridružio: 23 Sep 2018
- Poruke: 2130
|
Tekst o prvom kamionu koji sam izvukao iz monografije pre jedno 10 godina. Nasao sam i nastavak pa cu ga večeras postaviti da dopunim ovo.
Prvo vozilo naše fabrike
Naš cilj је Sjenica — gradić na Реšterskoj visoravni, okićenoj zelenim, nepreglednim раšnjacima. Vise od dva sata voznje ostavio je za sobom kamion FAP-a „Šestak” , dok nije savladao uspon Miloševa dola i Govednjaka.
Mašina sopti i s’ naporom savlađuje strminu Каraule i Aljinovića, odakle se brzo stiže u Sjenicu. Čista i gostoprimljjva, ona ljubazno dočekuje goste. Pošli smo da posetimo prvenca Fabrike automobila Priboj, kamion 6GGF-L, koji je ovde, u jesen 1953. godine, stigao u “Autotransportno preduzeće” sa šefom računovodstva Vehbom Vrcićem, vozačem Karlom Egerom, austrijancem, koji je onda boravio u ime “Saurera” u Priboju i vozačem Numanom Zekićem koj i i sada, posle deset godina, radi u Autotransportnom preduzeću.
Susret sa prvim vozilom naše fabrike bio je za nas vrlo svečan. Neku potajnu snagu i posebno osećanje radosti osetili smo kada smo stali pred „Šestaka”, tek pristiglog sa daleke voznje.
Posiveo od prašine, uprskan blatom, ovaj pionir naše automobilske industrije, činilo nam se , bio je ponosniji nego ikad. Za njim je ostalo desetine hiljada kilometara pređenih vrletima i primitivnim putevima brdskih predela .
Ugledao je sve puteve Jugoslavije, i gotovo da nema mesta u zemlji gde nije stigao prvi FAP-ov „”Šestak”.
Numan Zekjc je njegov prvi vozač. Sačuvao је iz 1953. godine i prvi snimak našeg pionira. Desetine građana okupilo se oko kamiona sa oznakom FAP-a, čija je pojava izazivala pravu senzaciju na sjeničkim ulicama .
— Као danas se sjećam, kaze Numan, koliko sam bio radostan onog jesenjeg dana 1953. godine kada sam prvi put sjeo za volan FAP-ovog kamiona. Šest meseci sam ga vozio bez predaha. lšao је „Šestak” poslušno i onuda kuda se nije moglo zamisliti. Građani su bili ponosni što је prvo FAP-ovo vozilo došlo u njihov grad.
Gledamo „Šestaka” i divimo mu se. On је napunio 10 godjna. Deset godina neumornog putovanja i „ambasadorovanja” jugoslovenskim drumovima.
Iza „”Šestaka” parkiran је i FAP-ov autobus kupljen 1954. , i njega je vozio Numan Zekić, а pored njega Alija Čerkez i Salih Bronjo. Prvi ga je vozio Muharerm Kaćevac. Punih 8 godina putuje ovaj neurmorni putnik na relacijama prema Novom Pazaru, Prijepolju i dаlје, prema svim većim mestima Jugoslavije. Njjm su svi zadovoljni i raduju se kad njime putuju jer je udoban, brz i skladan. Nimalo oronuo, vitak, belesao se na suncu pored čilog „”Šestaka”.
— То su odlicna kola, kaže Brojo, čini mi se da mu je glavna odika izdržljivost. Njime najradije krećem na put.
Маlо dаlје je prva jugoslovenska hladnjača FAP-ove proizvodnje. Svakog drugog dana ona doputuje iz Sarajeva u Sjenicu, prolazeci pritom jednu od najtežih relacija drumskog saobracaja.
— Hladnjača је odlično vozilо, kaze Alija Čerkez, čak i tamo gde su skeptici smtгatrali da je nemoguce njome putovati. Ja sam ponosan sto prvi vozim naše prvo vozilo — hladnjacu. Putovao sam njome i u inostranstvo: u Italiju, Bugarsku- Svuda je bila postojana, ogromna i vitka.
I tako, u Sjenici se nalaze sva tri prvoproizvdena vozila Fabrike automobila. Jedno već ove godine slavi svoju desetu godišnjicu, zajedno sa radnom zajednicom koja je u vrletima Sandžaka, u nekadašsnjem bespuću, izrasla u ogromnu fabriku automobilske industrije Jugoslavije.
Sа njom živi i „Šestak” koji deset godina juri drumovima naše zemlje i ponosno nosi ime FAP-a.
Doživljaj je zaista fantastičan za svakog onog koji prvi put stupi u taj nepojmljivi prostor koji odjekuje zaglušujućim ritmom motora, prostor u kome se ljudi gube u površine strugova, šasija i kranova. Kao da se ljudi tu ne susreću i ne primećuju…
lzgled vara. FAP — to je ritam mašina i motora, ali i ritam ljudi. FAP je ritam naše motorizacije, one posleratne i , možda, one koja će doći, dolaziti …
U ogromninm prostorijama hale Montaže , ljudi su nekada, pre deset godina, svemoguću matematičku formulu kretanja vozila pretvorili u čelik , čelik u vozilo, vozilo u svoju budućnost.
Bile je to ogromna stvar , to pretvaranje formule, taj ritam ….
Da, bile je to ogromna stvar, te 1950. i 1951. godine uhvatiti se u koštac s prirodom. Savladati njene ćudi i pobediti je, jer tada su nekolicina radnika zakopali prve pijuke na ledinu gde je danas fabrika, i nisu znali da li se gradi fabrika ili nešto drugo. Zato su kopali brzo i bez predaha, u želji da sagledaju prve konture onog što prave. Iz te radoznalosti izgleda, a sigurno je da je bilo i nešto drugo po sredi, nikao je prvi fabrički dimnjak u ovom kraju. I to je bila prva pobeda. Nicali su gvozdeni nosači, ukrštao se čelik sa žuljeviima i sve manje su čelični stubovi mrsili jutarnju maglu Limske doline.
Tog 10. septembra 1953. godine montirano je prvo FAP-ovo vozilo 4GE-L. Bio je to, u stvari, „Četvrtak” firma „Saurer” koja je poslala ova vozilo da se na njemu uče budući monteri . A njih je tada bilo svega petorica: RamoŠahović, Daut Hasanagić, Pavle Milošević, Muradif Šukić i Cane Tomić.
Nije trebalo dugo čekati pa da sa linijske trake siđe prvo vozilo koje je nosilo znak — FAP. Taj ohrabrujući ritam mašina i motora počeo je tačno u 10 časova i 30 minuta , pre podne, 30. oktobra 1953. godine. Zvuk fabričke sirene je označio znak za uzbunu. U krugu fabrike sjatili su se radnici i radoznalo iščekivali da direktor Autotransportnog preduzća iz Sjenice preuzme prvo Fap-ovo vozilo. Bio je to “Šestak” — 6 GGF-L. Uz gromoglasno “URAA” i uz pisak sirene , tresnula je flaša šampanjca o karoseriju vozila.
Radosni poklici, uzbuđenja, a možda i po koja suza radosnica, zvuci fabričke sirene, sve je to pratilo vozilo, prvo FAP-ova vozilo, sve dok nije iščezlo sa vidika .
Jednom je izgledalo nemoguće . I veličina tog “nemogućeg” ležala je baš u tome u tome —što je taj dan označavao prodor u nemoguće.
Svaka čast našoj jugoslovenskoj motorizaciji, all FAP je otkucaj njen, on je ritam te matorizacije, FAP je mladost i starost naše socijalističke industrije i njen progres.
Jer, u tom prvom ritmu radilo se ručno, sa drvenim podmetačima i razmontiranom dizalicom .
Pa ipak, krajem te godine bilo je sve više montera, više radnika i više alata. A danas u toj montaži ima ih dvadeset puta više . Danas oni za 8 sati sa linije izbace 18 vozila .
zato ne treba zaboraviti njih petoricu : Dauta, Rama, Pavla, Muradifa i Caneta .
I ako se neko prvi put zaputi kroz posni krš sandžačkih prevoja, vrh fabričkog dimnjaka, fapovog, ugledaće iz svakog kraja, videće budućnost ovog kraja.
FAP ne izrađuje samo vozila, on izgrađuje i ljude. A to je najveća snaga onog što jesmo i što postajemo…
priređeno na osnovu publikacije “10 godina FAP-a”, 15.9.1963.
|
Ima nečeg romantičnog u toj realno zabludi o samoupravljanju i radnicima koji srcem rade i grade svoje preduzeće.
