Vojni kamioni

• 2Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 22 Jan 2016 9:18

voja64 ::
Ja sam se kod nas često pitao kako to da u armiji faktički i nije bilo ovakvih niskopodnih prikolica koje bi lakše mogle da nađu vučno vozilo nego da se stalno koristi uparena poluprikolica sa tegljačem.
Recimo FAP 2026-ili 2226 je mogao da za ovakve namene takođe posluži a o KRAZovima ili ZILovima i još inim modelima da i ne pričam .

To ni meni nije jasno, a ne vidim ni jedan logican razlog zasto nisu u upotrebi, barem za transport laksih oklopnjaka i inzinjerijskih masina. Jedino ako Fapovi nisu projektovani da mogu da vuku toliki teret, sto mi opet zvuci neverovatno.

Dopuna: 22 Jan 2016 9:33

Nesto ovako npr.

Niskopodna ili niskonoseca, kako ih ko vec zove prikolica Moser







Dimenzije:
Duzina sa rudom: 10880mm
Duzina bez rude: 8630mm
Sirina: 2500mm
Visina: 3050mm
Masa prazne prikolice: 8600kg
Korisna nosivost: 31400kg
Br. osovina: 4, sa duplim tockovima
Medjuosovinski razmak: 6360/1010mm
Max. dozvoljena brzina: 80km/h
El. instalacija: 24V

Jedan fajl sa vojnim prikolicama:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: zumzum
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 22 Jan 2016 13:43

Upravo to je rešenje a što se tiče vuče u to sam siguran da se bez nekih dodatnih izmena može vući takva prikolica.
Čak šta više postoje i modularna rešenja gde se sa dodatnim montažno demontažnim prednjim parom točkova sa sedlom može vući i poluprikolica.


To rešenje je u osnovi i na gornjoj slici stim da je veza tog prednjeg mosta kruta i nije demontažna pa umesto klasičnog skidajućeg sedla sigurno ima obrtni transportni ležaj sa više oslonih valjaka,ili u narodu poznat kao peti točak.
Viđao sam da se na nekim prednjim mostovima tu nalazi kompletan sklop dole sa sedlom koje se može po potrebi i povlačiti napred nazad ili da se otkači.
Time bi se tek dobilo na modularnosti da se poluprikolica zakači za klasičan tegljač preko njegovog sedla ili da se kačenjem za ovakav prednji potezni most sa sedlom i rudom zakači za neki jači klasičan kamion i da ide za njim kao standardna prikolica.
Ovakav sistem kačenja je čest kod prevoznika dugih tereta gde je još i dodata mogućnost teleskopskog nastavljanja zadnjeg para mostova a i sličnu prikolicu smo i mi u JNA imali svega jedan komad je bila za prevoz Bejli elemenata i na nekoliko sam je mesta označio .

Dopuna: 22 Jan 2016 13:48

zumzum
Odličan ti je prilog sa prikolicama a ona prva je bila sa malim izmenama i u JNA uparena za FIJAT kampanjole je stigla još šezdesetih i zadržala se dosta dugo.
Često je sa njom uz dodatak ploče vršeno prevoženje mnogih posmrtnih ostataka kod sahrana sa vojnim počastima.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

voja64 ::Napisano: 22 Jan 2016 13:43

Upravo to je rešenje a što se tiče vuče u to sam siguran da se bez nekih dodatnih izmena može vući takva prikolica.
Čak šta više postoje i modularna rešenja gde se sa dodatnim montažno demontažnim prednjim parom točkova sa sedlom može vući i poluprikolica.

Da , Ameri to zovu ,,dolly konverter" , evo i link gde se vidi kako se to koristi.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, zumzum, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ova prikolica?



Tko je bio proizvodjač u SFRJ?

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, zumzum, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ne bih znao ko je proizvođač, na pločici koja je izlizana piše samo M64 D2 - inače, ovde se vide dva tipa iste prikolice koja ima različitu svetlosnu signalizaciju (okruglu i ovalnu)

• 3Ovo se svidja korisnicima: zumzum, kuntalo, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve do razvoja Gorice i Goše prikolice je uglavnom radio za JNA isključivo ZMAJ i neznantno Zastava pa je moguće da su ove dve iz ta dva tadašnja giganta apropo i poznavanja prilika da su se za prve serije ARki kompletirali sa onima iz ZMAJa a kasnije je sa osvajanjem domaćeg proizvoda u Zastavi verovatno uz nju i prikolice isporučivale.Mi smo u inžinjeriji u njih imali sve i svašta od nekih sredstava veze za komandu brigade do kompleta za maskiranje u maskirnoj četi a u mosnoj je na nju tovaren KOM(komplet za obradu metala kod izrade drvenih mostova).
Ona razlika u zadnjim rasvetnim telima može da bude i usled različitih vremenskih razdoblja nastanka a da je proizvođač bio isti.
Ovo znam stoga jer smo u inžinjeriji imali jednu prikolicu 4t iz ZMAJa a proizvod iz sredine 60ih.
Vukao ju je onaj LIROY kompresor na kamionu i u nju se tovario sav njegov pribor pošto uz njega nije uvezena adekvatna američka prikolica.
Druga serija istih prikolica je iz ZMAJa stigla sredinom 70ih i služila je za istu namenu ali je u nju išla sva oprema za kompresor Fagram F705.Razlika između njih je bila jedino spolja vizuelno baš u tim signalizacijama.Dok su jedni imali Insinu drugi su imali Saturnusovu i minimum estetskih razlika.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedna zanimljiva vojna prikolica amerikanka, sa dosta dobrih fotografija ,a nije ni skupa, jedino sto je malo daleko

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: zumzum
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dve slične ovoj jednoosoviske prikolice sa sličnim gabaritima i konstrukcijom su nam došle u Oktobru iz garnizona Celje.
Deo te jedinice je u konvoju samohodno došao kod nas u Obrenovac a to je bila inžinjerijska jedinica sa delom njihovih vučnih vozila u konvoju je ove prikolice vukao TAMovi 150ke.
U tim su prikolicama bili neki inžinjerijski kompleti koje mi do tada nismo još bili dobili u opremu.Sve u svemu dobra dopuna vučnog vozila sa povećavanjem nosivosti.
Kod nas su u ove prikolice stigli kompleti KTO (Komplet za Trasiranje i Obeležavanje)kakve su imali u Sloveniji tamošnja dva putnomosna bataljona(jedan je bio A a drugi R bataljon) a koji su kod nas predislocirani. Uz ove prikolice je železnicom u nekoliko kompozicija stigla i sva njihova oprema i inž mašine a kompozicija sa naoružanjem i municijom im je negde ZALUTALA i nikad nije stigla.Žao mi je što tada nisam imao foto aparat da ostane zabeležen taj trenutak pristizanja i samohodnog dela kao i nekoliko narednih železničkih kompozicija koje su naknadno za njima stigle.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mene zanima da li se praktikovalo periodicno ciscenje rezervoara na vozilima (kamionima)? Nama se jednom desilo da nam se zapusi sistem za gorivo. Problem je bio sto se talog iz rezervoara nakupio u holenderu i kamion nije hteo da upali. Nije neki kvar ali moze da napravi problem u najgorem mogucem trenutku.

• 1Ovo se svidja korisniku: zumzum
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Po TU se ispiranje rezervoara ako se još sećam vršilo na Srednjem remontu a za njega su resursi manje više svugde bili negde oko polovine resursa za generalnu reviziju ili generalni remont.
Sam srednji remont je uglavnom izvođen izvan radionica lakog remonta u kasarnama i većinom po vojnim remontnim zavodima ili po teritorijalno pokrivenim ovlaštenim firmama koje su za te namene sklapale ugovore sa saobraćajnom upravom pri GŠ a po godišnjim planovima eksploatacije.
U načelu se to manje dešavalo dok se dva puta godišnje vršila zamena goriva kod prelaza na letnje-zimsku eksploataciju sredstava na upotrebi a u RRu je to vršeno na svakih dve godine pošto je u tim sredstvima i leti i zimi bio D1 ili zimsko retko gorivo sa smanjenom količinom tada sveprisutnog sumpora(parafinisanje obavezna pojava).Kod benzinaca je to manje bio izražen slučaj i uglavnom se dešavao na starijim modelima vozila koja su radila na slabiji REGULAR ili MB86-88 a manje na Super ili Premijum MB98-100.