|
На возном парку у Врхники, уз тада активне оклопнике било је и "гробље слонова". Запазио сам чудне силуете под цирадом, а и необичне (оку навиклом на совјетске моделе) потпорне точкове, гусенице са унутрашње стране обложене дебелом гумом...
Један Патон био је тамо уз неки хангар, оронуо и очерупан. Кородирао довољно да изгубим вољу за пентрање и завиривање. Фасцинирао ме је "интерфон", тј телефон на задњем делу, за комуникацију са пратећом пешадијом, док ме је превелика силуета зачудила.
Момци који су били на Т55, пак, разгалише се комоцијом и луксузом у куполи "има места да унесеш сто и играш пинг-понг!".
Негде, мислим крајем лета 1985. доконо предвечерје, чује се одоздо неки бензинац, али моћан?
Ништа препознатљиво из тог круга жице. Да није неко од старешина довезао какву приватну шклопоцију па увалио мајсторима? Као када је један наш довезао бицикл да га Трајче наштелује, па га ноћу тријумфално провезао ходником.
Тада се ТО и покренуло... ГУСЕНИЦЕ!?
Нова енигма, док се иза једног од објеката није помолио чика Патон, лично!
Дотераше га пред команду, рестауриран и скоцкан комад, као споменик или декоративни елемент. Срећа па жардињере по њему не поставише.
Тако смо могли да ложимо гуштере, то је пукијева лична макина, па у случају потребе он улази са својом посадом и гари право где треба, док ми трк, ускакање и прати...
Мислим да их је било, оно колико сам видео, можда 5-6.
Опет, знам да је моја батерија имала и један камион који је чучао на клоцнама у некој гаражи, наводно већ натоварен. Уредно се преносио кроз папирологију, а нико од нас га није видео, тако да је и тадашњи број Патона дискутабилан.
|
