|
Poslao: 18 Okt 2021 17:01
|
offline
- CheefCoach
- Legendarni građanin
- Pridružio: 14 Avg 2011
- Poruke: 6594
|
Dekster ::
Sad mi pade sasvim slučajno na misao, nadam se da nije toliki off ali uvek sam se pitao zašto ne koriste materijale koji se inače koriste kao zaštitu od visoke temperature da ne kažem ekstremne ili barem kombinira sa postoječim kao jedan vid materiala za zaštitu od pogodaka jel kako sam ja razumeo pogodak probija pomoču toga što topi čelik, ako je do sile udara i vručine onda nekako mi logika ide ka tome, da bi se trebala razviti i neka posebna mreža koja bi recimo sprečavala tu silu proboja i bila kao neka vrsta obloga na osnovmom materialu a ujedno i material koji anulira visoku temperaturu. Tek tako mi pade na pamet 🙂
Mod nemo se ljutiš 😊
Internetski mit je da kumulativna glava koristi temperaturi kao metod probijanja oklopa. Temperature su u rasponu od par stotina stepeni, sto je nedovoljno za topljenje celika.
Princip rada jeste da usmerena eksplozija (usmerava se levkom) vrsi simultano hladno oblikovanje i ubrzavanje metala sa vrha bojeve glave, na primer bakra, koji onda u obliku klina ili strele , pri brzini od 10-tak maha, udara u oklop.
Kineticka energija prilikom udara prelazi u potencijalnu, i stvara se jako visok pritisak na celik (ili koji kod da je materijal u pitanju). Pritisak dovodi do napona, koji se odupire pritisku, koji postaje veci od onoga sto materijal moze da izdrzi. Unutrasnje veze se lome, i materijal krece da se ponasa kao fluid. Isto vazi i za metal na kumulativnoj glavi, ikoji se takodje ponasa kao fluid, i onda imamo situaciju da jedan fluid prolazi krzo drugi. Onaj sa vecom specificnom tezinom ima prednost, sto je jedan od razloga zbog cega se koristi osiromaseni uranijum i za penetratore i za oklop.
Drugi efekat koji postoji na oklop, je Hopkinsov efekat. Kada se desi eksplozija na jednoj strani homogene sredine, udarni talas prolazi kroz homogenu sredinu, i kada naleti na vazduh sa druge strane cepa tu homogenu sredinu (jer ne moze da tako lake prense talas kroz vazduh). Delici homogene sredine koji su otcepljeni se onda ponasaju kao srapneli. HESH municija posebno koristi ovaj efekat.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 18 Okt 2021 18:14
|
offline
- sremac983
- Legendarni građanin
- Neimar i savremeni farmer.
- Pridružio: 24 Nov 2010
- Poruke: 11663
- Gde živiš: U sremu voljenome...
|
Kao da smo napravili kosmicki brod...ispade da je nas najbolji na svetu OT....
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Okt 2021 19:26
|
offline
- Pridružio: 15 Maj 2019
- Poruke: 1527
|
Evo već realnih primera koji mogu da se ponude strancima jer će Lazanski 8x8 da bez problema nosi i 105mm i 120mm kupole uglednog proizvođača.
a imamo mi i našu 105mm
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Okt 2021 20:41
|
offline
- CheefCoach
- Legendarni građanin
- Pridružio: 14 Avg 2011
- Poruke: 6594
|
sakota79 ::Čif, aj pojasni taj "kumulativni " rad? Mene drugačije nešto učiše?
Od mene, tol'ko. Ako ti se ne svidja, ti se slobodno raspisi. 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Okt 2021 21:13
|
offline
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 19801
|
Napisano: 18 Okt 2021 21:12
sakota79 ::Čif, aj pojasni taj "kumulativni " rad? Mene drugačije nešto učiše?
Sve sto je napisao je tacno, mislim da sam davno stavljao link na neki naucni rad na tu temu kada se potegla rasprava o "par hiljada stepeni kumulativnog mlaza".
Vojske kao vojske, verovatno ponavljaju sta je bilo poznato '50ih kada se zaista mislilo da K topi oklop. 
Dopuna: 18 Okt 2021 21:13
CheefCoach ::...
Internetski mit je da kumulativna glava koristi temperaturi kao metod probijanja oklopa.
Mnogo starije od interneta. Smatralo se da je to mehanizam dejstva sve do '50ih. Tek tada, u okviru istrazivanja u skllopu atomskog naoruzanja je otkriveno da nije bas tako.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Okt 2021 22:10
|
offline
- sakota79
- Elitni građanin
- Pridružio: 06 Feb 2010
- Poruke: 2475
|
Eto ti sad. A ja ...mi... Mlaz topi...gasovi ulaze...dizu pritisak.
Maksimalno sam uprostio priču koju sam znao naizust o dejstvu kum. rakete za RB.
Ok. Menja se i glasi.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Okt 2021 23:09
|
offline
- CheefCoach
- Legendarni građanin
- Pridružio: 14 Avg 2011
- Poruke: 6594
|
Dekster ::
Jel taj efekat izazove sila udara uz temperaturu koja nastaje ili ti samo sila udara?
Meni to sveskupa neverovatno, da do sad se niko nije pozabavijo tj. razvijo kontru tom efektu jel da bi taj efekat nasto treba neki uslovi da postoje. Ili bilo jeftinije da razviju aktivnu zaštitu kde čak ni ta nije sigurna. Ja da sam neki istraživač al nisam, šteta  ), fokus bi stavijo na neku vrstu pene koja bi bila toliko gusta i iz materjala, mešavine tj. gusta utoliko da bi gušila taj mlaz tj. ublažila udarac, da nebi imalo šanse da ide u jednom pravcu nego razpršilo taj efekat gljive unutar tog materjala, recimo ima onaj gel zaboravi kako se zove, nešto u tom pravcu ali sa efekrom razpršivanja unutar materiala. Kad mogla Vida vidasil, da razvije, moglo bi i to 😊
Nadpritisak, ili pritisak iznad atmosferskog pritiska ce te ubiti pre nego sto temperatura i stigne da te opece.
Prema ovom clanku:
https://www.cdc.gov/niosh/docket/archive/pdfs/nios.....ambers.pdf
14,7 psi (poind per square inch) = 1 atmosferi ( 1 bar)
Od 5 psi (trecina atmosfere) nadpritiska ce popucati bubne opne kod 1% ljudi. Od 45 psi (ili 3 atmosfere) pucaju bubne opne kod 99% ljudi.
35-45 psi (2-3 atmosfere nadpritiska) ce izazvati smrt kod 1 % ljudi, dok 55-65 psi (4-4,5 atmosfera) izaziva smrt kod 99% ljudi.
Da se ne brinemo previse, Lazanski ima poklopce na vrhu oklopnog tela vozila koje se mogu ili ostaviti odskrinuti, ili koji bi se verovatno otvorili usled nadpritiska.
Mi ne pricamo o mlazu vode, vec o ,,mlazu" metala koji putuje supersonicnom brzinom. I naravno, kompozitni oklopi i pokusavaju da zaustave proboj, a postoje i razni tipovi reaktivnih oklopa koji na vise razlicitih nacina pokusavaju da ometaju ,,mlaz".
Ono sto se najcesce koristi na vozilima ovog tipa je slat, ili resetkasti oklop. Njegov zadatak je da uhvati PO raketu i ne da joj da se aktivira. Raketa se obicno aktivira kada udari vrhom, i mehanizam zaustavljanja je da vrh prodje izmedju resetaka, a onda resetke da zaustave ostatak rakete. To deluje jedno 50-tak posto puta. Rusi idu na to da nova vozila snabdeju aktivnom zastitom koja ispaljuje mali projektil u nadoilazecu pretnju, sa idejom da je presretne i unisti.
|
|
|
|
|
|
