Borbeno vozilo pešadije M-80

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jel perforiran lim samostoječi ili je ugrađen kao sloj u module?

• 2Ovo se svidja korisnicima: jazbar, mikrimaus
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moze da se montira u obe varijante.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko mogu da vidim, to je jeftina i efiksna varijanta. Pogotovu što samo perforiranje materijala smanjuje njegovu težinu, pa se dobija prilično efikasna zaštita uz kud i kamo manje povećanje težine.

Postoji još jedna, za koju ne vidim da je razmatrana ovde.

Gledao sam emisiju pre dve do tri godine na nekom od kanala tipa Discovery, National Geography i sličnih. Tema je obrađivala nove materijale u avio industriji. Ne sećam se da li je bio Erbas u pitanju ili Boing, jedna od te dve firme je radila ispitivanje novih materijala za upotrebu u avio industriji. Ispitivali su upotrebu novih vrsta limova na bazi Al legura, upotrebu kompozita na nekim mestima kao zamenu za lim. Međutim, ništa od toga nije dalo spektakularne rezultate u odnosu na postojeće materijale.

Onda se neko od inženjera dosetio da napravi kombinaciju lima od legure Al i na njega zalepljene folije od kompozitnog materijala. Po njihovim rečima, dobili su zapanjujuće rezultate što se tiče čvrstine i otpornosti materijala. Onda su krenuli na smanjenje debljine, i ustanovili da mogu da dobiju pri istoj debljini zida (ne znam kako bi se sada stručno mogla nazvati ova kombinacija lima od Al legure i sloja od materijala od kompozitnog vlakna zalepljenog na nju) tri puta veću čvrstinu i otpornost na sve vrste mehaničkih naprezanja. Pri tome je težina materijala koji je korišćen za pravljenje istog dela oplate opala duplo.

Zbog toga me zanima da li je nekom palo na pamet da testira kod nas nešto slično, kombinaciju tankih čeličnih limova i uz njih zalepljenih folija od kompozitnog materijala, iskombinovanih iz više slojeva u jednu ploču određene debljine. Znači, sloj po sloj tankog čeličnog lima i folije od kompozitnog materijala.

Normalno, ovde se postavlja i pitanje cene. U avio industriji ona nije toliko bitna, u slučaju proizvodnje oklopne tehnike svakako jeste. Sa druge strane, kada pogledamo šta zahteva dodatno oklopljavanje čeličnim pancirnim poločama, a to je prvo njihova proizvodnja i ugradnja, zatim zamena motora ukoliko se ugradi oklopna zaštita odgovarajućeg nivoa, značajno povećanje potrošnje goriva samog sredstva pri upotrebi koju takođe moramo uračunati u cenu (što ne platiš na mostu, platiš na ćupriji), onda se može doći do računice pri kojoj bi i ovakvi materijali bili isplativi. Pri tome se mora imati u vidu da cena kompozita, s obzirom na njihovu sve masovniju upotrebu u svim granama industrije, vrtoglavo pada kako vreme prolazi.

Nije loše istražiti i proveriti, jednostavno ako imate još jednu varijantu, dobijate mogućnost izbora, kao i kombinovanja različitih tehnika u cilju povećanja oklopne zaštite uz izuzetno malo povećanje težine. Ako pri tome nađete mogućnost upotrebe u civilnoj proizvodnji, koja bi potom mogla da smanji troškove proizvodnje u vojnoj industriji, tim bolje.

Kombinovanje sebabove tehnike sa ovakvim materijalima bi moglo da da još zanimljivije rezultate, uz dodatno smanjenje težine.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kombinacija slojeva kompozita bez aluminija još je čvršća. Mora da ostavljaju Al zbog faradejevog kaveza?

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, SVEVID, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 21 Sep 2014 7:35

Miodrag2@
Vrati se par strana unazad pa ces naci predlog ojacanja na bazi *folije* od modifikovanog polimera.U avio industriji lepljenje je nuzno ,ali kod oklopnjaka nije.Iz razloga lakse modularne izmene,te povecanog zivotnog veka,prakticnije je zaliti armaturu u hlor-butilnu smesu.Pri tom ove resetke,koje jesu interesantne,mogu biti jos tanje/zbog smanjenja tezine te de fakto nacinjati kumulativni efekat/sto se tice kinetickog,sumnjam da bi s tom debljinom imale veceg efekta/.Usled lepljenja komplikuje se zamena u poljskim uslovima/odnosno nemoguca je/

Dopuna: 21 Sep 2014 7:47

Jazbar,aluminijum bi bio zgodan za smestaj gumenih ploca ,jer je lagan,i stitio bi od meteo uslova-prevashodno sunca,koje bi brzo nacelo gumenu smesu te tako povecalo difuzionu polupropustljivost sa geometrijskom progresijom.a time znatno uprostio modularnost i prakticnost izmenjivosti sklopova.Efekat zastite bio bi mu minoran i sveden na viseslojnost.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naj jeftinija varijanta[osim one da se nepipa nista] je da se M80 degradira u OT ,skine kupola i postavi poklopac sa cecom i bacacem 30mm kao na Munji...ili turela
zatim postave perforirane ploce na vozilo,masa ostaje ista a dobija se bolja zastita i vatrena moc mi se cini vecom...

Skuplja varijanta je ugradnja kupole M91E 30mm i postavljanje perforiranih ploca...
povecanje mase na limitu od famoznih 1 500kg bez po vecini vecih problema i uticaja na hodnom delu i bez diranja motora,sa nesto manjom pokretljivoscu ali sumljam vecom od 10% sto je mislim ok

Na obe varijante da se doda dodatna zastitna ploca od mina ispod vozaca.

Odnos BVP-OT,1-4 tj od 500 komada,400 treba da bude OT- a 100 BVP sa 30mm,mislim da je odnos uredu i BVPovi mogu da sluze kao bebisiteri OTima tj pratnja.

100 komadaBVP 30mm ce biti dovoljno jer ce sigurno 50% i vise posla i zadataka od M80 preuzeti Lazar2 sa istom kupolom.

• 2Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko sam ja razumeo prilog, a mislim da jesam poprilično, lim od Al legura nije zadovoljio zahteve pri istoj debljini zida, kompoziti nisu takođe. Ali, kombinacija folije nalepljene na aluminijumski lim jeste.

Nema problema sa zamenom, u bilo kojim uslovima. Isto je kao sa zamenom dela od lima. Napravis celu ploču iz više slojeva tankog čeličnog lima i kompozitne folije, sve nalepljeno jedno na drugo. Praktično napraviš jedinstvenu ploču koja sadrži više slojeva-listova (slično šper ploči). Na kraju ostaviš delove čeličnog lima kao ivicu, koju ćeš koristiti za spajanje ploča varenjem, ili ideš na šrafljenje. Praviš veličinu i profil ploča kakav ti odgovara za ugradnju, i nema problema. U slučaju uništenja tog dela oklopa, zamenis celu ploču.

Jazbar, ne možeš sve delova oplate praviti od kompozita, kao ni veći deo nosećih delova strukture. Ako se dobro sećam, kompoziti imaju dobru otpornost na savijanje i smicanje, ali ne i na uvijanje, barem je takva priča bila kada su se pojavili u avio industriji i Formuli 1. Zato je njihova upotreba ograničena na određene delova aviona, ne možeš ih upotrebiti svuda.

Ovo je samo jedna ideja, preuzeta iz druge grane industrije, koju bi valjalo istražiti. Ako bi rezultati istraživanja bili zadovoljavajući, i ako je primena isplativa, mogli bi dobiti novo rešenje za mnoge probleme koji muče inženjere.

Doduše, moguće je da se i Sebab u međuvremenu pozabavio time, za ovo sam rekao njemu u privatnoj poruci par meseci pošto sam video prilog, u vreme kada je učestvovao u toj raspravi iz koje ste citirali post.

• 2Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne mozes da nalepis jer se zivotni vek gume u koju je zaliven mod.polimer i aluminijuma znatno razlikuju./To nije kompozit...nema veze sa kompozitom/.To sto si video vezano za avio industriju je nesto sasvim drugo...istina koriste se odredjene komponente.*lepljenje je slozen proces,ne radi se to lepkom,vec podrazumeva kompletan tehnoloski postupak,za kojim ovde nema potrebe,a sve to kako bi tii odradio ispalo bi pa prilicno skupo.Znaci samo *futrola*od AL,unutra ugljenicno vlakno zaliveno u gumu-debljina lima je ovde potpuno nebitna po pitanju zastite,...pozeljno je da bude sto laksi//i to zalivanje nije tek tako zalivanje...ali pojednostavljujem-gumu ne lepis za AL,i mozes da srafis/Kad se osteti/ili prodje 10-tak godina,gumu menjas.AL ostaje....stavljas novu.Nakon 20 god.opet menjas gumu,aluminijumsku futrolu bi trbalo istretirati elektrohemijski.Mozda i ranije ukoliko ima znakova korozije...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

miodrag2
Več se više od decenije prave plovila u celosti od kompozita i brodice i avioni. I može da se šarafi, spaja netovima ili lepi... Problem kompozita je što se uglavnom ručno u kalupima prave delovi ako znaš tehnologiju leplenja slojeva i zagrijava u pečima i to uzima dosta vremena i skupo je, dok se može aluminij tlačno livati, valjati, presovati, ukrivljavati a da održi formu, variti... što je znatno brže, lakše i posledićno mnogo jeftinije za proizvodnju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

MB120, ja znam da je to nesto sasvim drugo, i ni jednog trenutka nisam govorio o istoj stvari o kojoj si govorio ti. Niti ja govorim o bukvalnom lepljenju. Da je to tako, niti bi bila obavljana istrazivanja, niti bi se inzenjeri i tehnolozi mucili da ih sprovedu. Jednostavno, nasli su nacin da spoje lim od aluminijumske legure sa nekom vrstom folije od kompozitnog vlakna. Kako, na koji nacin, koje su postupke primenjivali, posle skoro tri godine tesko mogu da se setim, pokusaj da pronadjes prilog na Discovery-ju ili Nacional Geography, i videces sta je tacno radjeno.

Jazbar, znam da je u pocetku bilo problemame sa naprezanjem na uvijanje. I ja znam da se danas govoto cela oplata aviona, a od skorijeg vremena i noseci delovi konstrukcije aviona prave od ugljenicnih vlakana. Konkretno su to za Dreamliner uspeli da ostvare Japanci, oni proizvode te delove konstrukcije.

Znam i kako se delovi od ugljenickih vlakana prave, i zasto je proizvodnja skupa.

Medjutim, ovi ljudi su uspeli da naprave nesto sto je trebalo da im omoguci da avion ucine laksim, cvrscim, i da pri tome pojeftine proizvodnju u odnosu na proizvodnju delova od ugljenicnih vlakana.

Ne verujem da su se dzabe trudili, pogotovu ako su to i javno prikazali kao tehnoloski postupak koji ce koristiti u buducnosti.

Da li je to primenljivo, ili ne, i u drugim oblastima, veliko je pitanje, ali treba prvo videti o cemu se radi, pa videti da li je i kako primenljivo.