FAP "Ahlajtner" oklopno vozilo

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::@AcaNik & sebab
pretpostavljam da se ne radi o običnom pancirnom čeliku. Znam da se na VTI razmišljalo o razvoju tehnologije za izradu dvoslojnih čeličnih ploča...možda je ovo epilog?

dvolojni celik je razvijen i na vti, video i bukvalno drzao ga u ruci. to je bilo u vreme sfrj i danas nema mogucnosti da se proizvodi u srbiji. inace, dvoslojni celik je efikasniji od obicnog, ali je razlika marginalna ako se uporedi sa jednoslojnim tvrdoce recimo 600 hb, razlika u masenoj efikasnosti je minimalna u korist dvoslojnog: 1,78 i 1,75 protiv muicije 7,62 mm. problem zavarljivosti odtaje kod oba, jer je i kod dvoslojnog spoljasnji sloj tvrdoce 600hb i ima nesto povisen sadrzaj ugljenika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@sebab
ako sam dobro razumeo tehnologiju izrade, u pripremi su ploče:
- prvo strugane, brušene ili niklovane(ovo poslednje se pokazalo kao neefikasno)
- zatim varene po obodu
- a konačno spajanje je vršeno kovanjem ili toplim valjanjem na temperaturi 1200-1250°

Odalović i Grabulov navode da je takav čelik 25-30% efikasniji od homogenog, doduše ne navode tvrdoću po Brinelu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::@sebab
ako sam dobro razumeo tehnologiju izrade, u pripremi su ploče:
- prvo strugane, brušene ili niklovane(ovo poslednje se pokazalo kao neefikasno)
- zatim varene po obodu
- a konačno spajanje je vršeno kovanjem ili toplim valjanjem na temperaturi 1200-1250°

Odalović i Grabulov navode da je takav čelik 25-30% efikasniji od homogenog, doduše ne navode tvrdoću po Brinelu.

Kad su te ploće gotove onda se, bruse od odpadaka koji nastaju prilikom valjanja i prilepe se uz ploće, režu na potrebne dimenzije i vare. Na kraju mogu još poluprodukti da se griju da bi se otpustile sile nastale prilikom varenja kod nejednakog zagrijavanja čelika, da kasnije nebi pukli ili se deformisali.

Nego nije mi jasno kako se radi sendvić oklop? Jeli to ide ovako: najprije se pravi veći kalup i ulije čelik u kupolu onda se nanosi keramika i osuši (dali se prije peće?), onda ide još jedan liveni sloj čelika? Jeli recimo kod kod tenka T-72 isto prednja ploča sendvić ili samo ćelik?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@jazbar
ja sam se samo fokusirao na tehnologiju pripreme za spajanje već napravljenih ploča različite tvrdoće. Tu je varenje po obodu pomenuto samo kao priprema za spajanje deformacijom(kovanjem ili toplim valjanjem) na visokoj temperaturi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::@jazbar
ja sam se samo fokusirao na tehnologiju pripreme za spajanje već napravljenih ploča različite tvrdoće. Tu je varenje po obodu pomenuto samo kao priprema za spajanje deformacijom(kovanjem ili toplim valjanjem) na visokoj temperaturi.

Znam, ja sam samo dopunio kako još ide proizvodnja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::@sebab
ako sam dobro razumeo tehnologiju izrade, u pripremi su ploče:
- prvo strugane, brušene ili niklovane(ovo poslednje se pokazalo kao neefikasno)
- zatim varene po obodu
- a konačno spajanje je vršeno kovanjem ili toplim valjanjem na temperaturi 1200-1250°

Odalović i Grabulov navode da je takav čelik 25-30% efikasniji od homogenog, doduše ne navode tvrdoću po Brinelu.

u tome i jeste stos - oni su dvoslojni celik poredili sa domacim pancirom hpa-10, koji je efikasniji od referentnog. tvrdoca mu je preko nekih 420, ali uglavnom priblizno 450 hb. referentni celik u odnosu na koji sam ja dao cifre 1,75 i 1,78 je 380 hb. medjutim, nije samo tvrdoca vazna, zapravo su vaznije zatezne karakteristike, gde hpa-10 ima nesrazmerno vece vrednosti zatezne cvrstoce i napona tecenja u odnosu na druge pancire te tvrdoce.

inace, dobro ih znam obojicu, isli smo na gadjanja zajedno. grabulov mi je komentor i veliki strucnjak.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naravno da mi je poznato čemu dvoslojni čelik i zašto je bitniji žilaviji sloj iza otvrdnutog. Oni navode da je smicajna tvrdoća 200-500MPa. Kolika je za hpa-10?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sta je smicajna tvrdoca? jel imas rad ispred sebe?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Evo rada koji je objavljen na OTEH 2005

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

aramis s ::Evo rada koji je objavljen na OTEH 2005

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

ok, sad mi je jasno. rec je o smicajnoj cvrstoci, koja je autorima sluzila da pokazu kolika je, da tako kazem, athezija dva celika. ovu osobinu nema homogeni celik, jer nema dva sloja.

inace, hvala za rad...