offline
- Zorge

- Mod u pemziji
- Pridružio: 07 Nov 2007
- Poruke: 8384
- Gde živiš: Ravni Banat
|
Što se tiče onoga što "Vodnik" može da ponese od naoružanja, evo samo tri fotke.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Ona na kojoj je cev pod visokom elevacijom je cev 30mm topa, istina, ne znam kog, a čini mi se da sam video verziju sa 14,5mm KPVT-om. Znači, da se nakalemiti na taj skidajući zadnji modul (skida se i prednji) koješta i to sa razumno male pare. Eto, ovo što je ostalo od naše vojne industrije moglo veoma lako i brzo da "nakalemi" u vidu kupole (postojeće ili novoprojektovane) ili kako već, bilo šta što imamo po skladištima, bilo novo bilo staro, a za šta ima municije: 12,7-14,5-20-23-30 mm, po jedan komad, dva, tri, njihove kombinacije… Padoše mi na pamet i verzije BRDM-ova sa "Strelama" i "Maljutkama". Svi ti stari BRDM-ovi mogli bi da se pre sečenja (ako ne prave "Vukove" od njih;-) ) "očerupaju" od tih sklopova i da se to upakuje u, realno gledano, jeftine module domaće izrade, pa sve to na "Vodnika". Kada se municija na skladištima potroši ili oruđe izraubuje, ili u krajnju ruku, pokaže se potreba za drugačijom konfiguracijom vozila – poodvijaj šrafove i razdvoji elektroinstalaciju, kači modul za kran, skidaj dole, stavljaj drugi i vozi dalje. Ovo je pojednostavljeno, ali mislim da shvatate poentu. Neka se stručni zanimaju provođenjem toga u praksu.
Što se cene tiče, iz članka sa kraja 2004. godine na koga sam nabasao tražeći fotke, piše da ga firma ООО "Tehnoservis-N" iz Nižnjeg Novgoroda, ukompletiranog sa "Hino" J07C motorom prodaje za 88.000 dolara.
Šta još treba reći? Rusi navode da je jedna od glavnih odlika "Vodnika" ta da su na, uslovno rečeno šasiju, postavljena dva modula – prednji i zadnji koji se daju demontirati u poljskim uslovima. Prednji modul u sebi ima motorni odsek i odsek upravljanja koji su razdvojeni hermetički. Primetio sam da postoje dve forme tog prednjeg modula – simetričnog čela (GAZ-39371) i jedna asimetrična (GAZ-3937) ili tromestna i dvomestna. Nikad se nisam preterano interesovao detaljima oko organizacije prostora u te dve verzije, ali dalo bi se saznati i to. Ono pozadi – zadnja kupola, je ono što mi je bilo interesantno. Koristi se kao prostor za prevoz ljudi, tereta ili postavljanje posebne opreme (čitaj – oružja). Glavnu prednost takve konstukcije pomenuo sam na početku posta – laka zamena modula koji mogu biti u formi otvorene ili zatvorene karoserije za prevoz tereta i ljudi, OKLOPLJENE kabine sa art-kupolom (takođe staklima i gumama otpornim na pešadijska zrna, detalji o stepenu zaštite se ne navode), štapskog vozila, vozila sa različitom opremom…
Pošto se dotično prometalo zove "Vodnik" (a u originalu zvuči kao "Vodnjik"), a to, koliko ja znam, znači "brodarac", gre’ota bi bilo da nije amfibija – ima dva mehaničke vodene turbine koje obezbeđuju brzinu od 12 km/č na vodi. Na suvom maksimalna brzina nije ispod 100 km/č sa autonomijom od 1000 km. U vozzilo se može ugraditi i oprema po želji i potrebama naručioca: vitlo, klima, sredstva veze… Samo recite i dobićete (ali i da se to plati). Što se tiče nekih osnovnih tehničkih podataka, oni su za gotovo svaku verziju različiti i navešću okvirne podatke: dužina ~ 5,5 m, širina ~ 2,5 m, visina ~ 2,2- 2,5 m, klirens ~ 45 cm, baza vozila ~ 3 m, masa šasije vozila ~ 4300 kg, masa vučene prikolice ~ 2.500 kg, a za oko mi je zapao podatak da snaga motora teoretski može ići do 275 k.s., dok je najslabiji ugrađeni agregat onaj sa 125 k.s.. Menjač ima pet stepeni prenosa i dvostepeni reduktor, nezavisno oslanjanje točkova i… da ne dužim. Koga intersuje još nešto – naćiće. I onako sam se raspisao.
|