Poslao: 20 Apr 2011 11:16
|
offline
- Pridružio: 07 Nov 2010
- Poruke: 180
|
Naravno, samo da znam o cemu zapravo pricamo. Dakle, gdje se tehnicki nadopunjujemo a gdje preklapamo?
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 20 Apr 2011 13:10
|
offline
- Pridružio: 19 Apr 2011
- Poruke: 144
|
BSD ::lemi ::http://www.youtube.com/watch?v=mONR1yajfnk&feature=player_detailpagetar zanimljiv snimak
Zaista interesantno. Ne znam ko je gadjao iz tenka u pustinji ali stvarno je covek razvalio metu, cak mi se cini da su dve prosle kroz isto mesto jedna za drugom. Da li su (ako neko zna) Kuvajcani gadjali iz tenka? Iz ovog snimka sam cuo da je dosta bilo promena na hodnom delu tenka sto me licno dosta raduje. Rekao je komentator : ,,potpornih tockova vece nosivosti, gusenica..." znaci uzeli su u obzir ,,kalemljenje" oklopa i verovatno dodatnu tezinu za eventualnu ugradnju motora od 1200 ks! Ne znam sta drugi misle o ovom snimku, ali na mene kao laika, coveka koji je u vojsci bio izvidjac i diverzant ostavlja jak utisak (mislim na preciznost gadjanja)! gađanje su izvršili ljudi iz SDPR ,inače prema informacija koje imam u Železniku su u više navrata dolazili stručnjaci iz Rusije i među kojima je bilo i ukrajinaca koji su radili na tenku,a na snimku se i kaže ,da je kupolu na ovom tenku radila Lola,a telo tenka trz Čačak
|
|
|
|
Poslao: 20 Apr 2011 16:10
|
offline
- vranjanac29
- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Nov 2008
- Poruke: 2842
- Gde živiš: U vecnoj Srbiji
|
jazbar ::vranjanac29 ::[ Ajde malo da objasnim za te LCD panele posto su mi oni sira specijalnost kao celokupna IT tehnologija.
Sami LCD paneli sa sastoje od zastitnog plasticnog ili staklenog materjala,invetrora struje i neonki(moderniji imaju led diode) ,flet kabla kod lap topova i metalne folije koja se nalazi unitar kucista iza panela.Svaki od njih ima odredjeni broj radnih sata,optimalnu temperatury za rad i moraju imati stalni izvor energije bez varijacije napona -10%+10%. Kao takvi veoma su osetljivi na konstantne vibricaje,pomeranja i traze ujednacenu spoljnu temperaturu.Obicno do kvariva dolazi kod jaceg ili salbijeg udara po panelu ali i zbog zamora materjala i varijacije napona. .Obicno umeju da zavaraju u boji i nijansma zbog slabljenja kontrasta ili osvetljenja.Kao takve nikada ne bih stavljao u tenku,narocito u M84 koji nije predvidjen samo da se vozi po ravnom putu.Postoje i paneli koji imaju tac skrin,oni su otporniji na udare ali kao i takvi su dosta skuplji narocito ako je panel od 19 iili 22 inca.
Možda ti je specijalnost kućni hardver ali on nema veze sa borbenim osim samih mikrokomponenta. Barco heavy-duty monitori gotovo da izdrže svake uvjete. LCD monitori su u svim modernijim borbenim vozilima od tenkova do oklopnjaka na kotačima. Postoje mali prenosni računari sa LCD ekranom za podporu pešadiji koji rade od -30 do +50°C. Ma sve to što si naveo podnose obićni Toshiba laptopi, model Tecra, koji trebaju izdržati pad na tlo iz visine 3/4 m. Uopšte ne čitaš što sam pisao u prijašnjim postovima, kod heavy-duty monitora nemožeš ni dotači foliju ekrana jer je zaštićena staklom.
Ja sam lepo rekao,da su paneli koji rade na touch screen u razmeri 17,19 i22 inca sa boljom zastitom papreno skupi.Ali mogu da se kladim posto sam u rukama drzao jednu vojnu verziju da usled jaced udarca u panel dolazi do trajnog ostecenja i neupotrebljivosti istog.
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Apr 2011 18:42
|
offline
- Dejan84
- Legendarni građanin
- Pridružio: 07 Nov 2009
- Poruke: 3124
|
Vladimir je lepo rekao da je M84 pobedio abrams i u preciznosti, kao i u pouzdanosti (nije sklon kvarenju kao američki, a popravke su retke).
|
|
|
|
Poslao: 20 Apr 2011 18:58
|
offline
- jazbar
- Legendarni građanin
- Pridružio: 28 Dec 2009
- Poruke: 16130
- Gde živiš: Lublana
|
Abrams ima turbinu koja traži mnogo vazduha pa su stalno morali da menjaju prašinom začepljene filtere. Svakako je za pustinju mnogo bolji obićan dizel motor.
|
|
|
|
Poslao: 20 Apr 2011 23:12
|
offline
- vranjanac29
- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Nov 2008
- Poruke: 2842
- Gde živiš: U vecnoj Srbiji
|
A zasto ne bi nastavili da polemisemo o tenku i njegovoj modernizaciji.Eto konkretno da li bi ovako modernizovani M84AB1 mogao da parira Abramsu u pustinji.
|
|
|
|
Poslao: 20 Apr 2011 23:15
|
offline
- RPG
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 12 Feb 2011
- Poruke: 668
|
Po pitanju oklopa, elektronike i municije nikako.
|
|
|
|
Poslao: 20 Apr 2011 23:23
|
online
- ILGromovnik
- Elitni građanin
- Pridružio: 13 Jun 2007
- Poruke: 2432
- Gde živiš: South of Heaven
|
Ako bi uspeo da mu pridje i dejstvuje s'boka ili odpozadi,definitivno bi...ili ako bi ga besomucno gadjao raketama sa sigurne daljine od oko 4km,mogao bi da se nada da ce jedna raketa "ubosti" pravo mesto za proboj. Sve to pod uslovom da je ta francuska termovizija jednakih performansi kao i americka.
Inace u dvoboju u pustinji,s'cela...pa....mmmmm....
|
|
|
|
Poslao: 21 Apr 2011 01:29
|
offline
- Pridružio: 27 Apr 2010
- Poruke: 90
|
interesantan tekst o sever-u (koji je sad u vlasnistvu austrijkog ATB):
b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&....._id=507573
"Sever je ušao u proizvodni program naoružanja kroz projekat Kapela - odnosno tenk M-84 tokom 1980. godine, i svrstao se među deset najvećih proizvođača koji su učestvovali u njegovoj proizvodnji a bilo ih je više od hiljadu iz cele bivše Jugoslavije", kaže Miroslav Cvijić mašinski inženjer i dugogodišnji direktor namenske proizvodnje u Severu.
On dodaje da je po jednom isporučenom tenku Sever zarađivao 38.250 dolara. Naš sagovornik ističe da je u vreme njegovog odlaska iz Severa, marta 2006. godine, fabrika još uvek raspolagala resursima (dokumentacijom, specijalnim alatima i priborom, ispitnom laboratorijom, stručnim ljudima kako za proizvodnju tako i za tehničku podršku) te je mogla prihvatiti proizvodnju delova za M-84 uz uključenje određenih kooperanata.
"Koliko je danas realna mogućnost da se Sever uključi u remont isporučenih tenkova Kuvajtu, zavisi od toga da li još uvek postoji dokumentacija koja je vlasništvo Vojske Srbije, odgovarajući mašinski kapaciteti koji su morali biti sačuvani, specijalni alati i pribori i ispitni uređaji i laboratorija, koji su takođe vlasnišvo Vojske Srbije. U tom slučaju bi se mogla okupiti ekipa stručnih ljudi, koji na žalost više ne rade u Severu, a koji bi mogli kvalitetno obaviti poslove koje remont ovakvih sistema zahteva. Bez angažovanja tih ljudi o remontu u Severu nema ni govora", kategoričan je Cvijić.
On je izrazio nadu da je novi vlasnik fabrike sačuvao imovinu koja nije njegova i koja mu je ostavljena na raspolaganje. Sever je kroz program uvođenja proizvodnje naoružanja i vojne opreme investirao oko 20 miliona dolara u novu opremu i kadrove, tako da je svaka Severova fabrika koja je na bilo koji način učestvovala u ovoj proizvodnji bila snabdevena najsavremenijom opremom i tehnologijom u trenutku investiranja.
Cvijić kaže da je "veliki problem taj što je neko odobrio da se strancima proda fabrika sa specijalnim vojnim programima i alatima koji se inače prave za svaku seriju posebno. Treba naglasiti da je reč o poslu koji je nekada imao status vojne tajne, i na kojem su radili samo poverljivi ljudi sa posebni propusnicama".
|
|
|
|