Од њега је и настала Армата, наравно уз доста измена јер се тражила већа депресија топа па је исти постављен у средину тенка са оном чудноватом куполом...
Evo jedan zanimlji projekat iz Brazila, Juzna Amerika baš i nije poznata po proizvodnji tenkova a i nešto ne vidim da furaju tenkove sem nekih lakih tenkića, elem brazilska firma Engesa je izmedju 1982 i 1986 privatnim finansiranjem razvijala tenk EE-T1 Osório, napravili su dva protutipa potpuno od uvoznih dijelova, jedan sa topom L7 105mm i drugi sa Giat G1 1200mm i motorom Catapiller 1100ks. Čak je bio poslat i u Saudijsku Arabiju na natječaj gdje je pokupio bolje ocjene i od Abrams-a.
ИТ-1 (рус. Истребитель танков–1 – буквално „разарач тенкова-1“) је био совјетски хладноратовски ракетни тенк заснован на трупу Т-62. Тенк је испаљивао специјално дизајниране ракете 3М7 Дракон из искачућег лансера. Имао је веома ограничену употребу између 1968. и 1970. Велика мртва зона око тенка створена минималним дометом пројектила у комбинацији са ограниченом количином муниције која се носи учинила га је непопуларним у војсци. Такође, 520 кг опреме за навођење потребне за пројектил било је непрактично. На крају, тенкови су претворени у возила за спасавање. Такође је развијена верзија са турбинским погоном под називом ИТ-1Т.
ИТ-1 је имао трочлану посаду, возача, нишанџију и команданта. Наоружан је искачућим ракетним бацачем постављеним у нископрофилну куполу заједно са митраљезом ПКТ калибра 7,62 мм са 2000 метака. Дванаест пројектила 3М7 Дракон било је ускладиштено у аутоматском пуњачу, а још три су биле смештене у неоклопној кутији на задњој страни куполе. Сваки пројектил је смештен у контејнер за складиштење у облику дугачке правоугаоне кутије. Након пуњења нове ракете, отварао би се отвор на крову куполе, при чему би пројектил подизао из куполе аутопуњач. Контејнер за складиштење пројектила би тада био одбачен, што би омогућило 3М7 Дракон да прошири своја стабилизаторска пераја, припремајући оружје за испаљивање.
Пројектил је био навођен радио командом, користећи било коју од седам фреквенција и два кода. То је спречило да се возила унутар једне јединице међусобно мешају. Лансиран је благо навише, и под углом да би се надокнадио сваки занос ветра током прве секунде невођеног лета. Тракер на задњем делу пројектила омогућио је систему за навођење да прати ракету и преноси радио команде ракети. Команде су биле декодиране од стране пројектила и преведене у скретање пераја пројектила. Да би се обезбедила ноћна борбена способност, обезбеђена је опрема за ноћно осматрање, али је знатно смањен домет ракете.
Спецификације (ракета 3М7 Дракон)
Вођење: Радио САЦЛОС.
Бојева глава: 5,8 кг
Пречник: 180 мм
Распон крила: 860 мм
Дужина: 1240 мм
Домет:
300 м до 3300 м (дан)
400 м до 600 м (ноћ)
Брзина: 217 м/с (780 км/х)
Пенетрација: 250 мм у односу на РХА на 60 степени
Не дао Бог да Баћа види ово, биће одмах пројекат преправке преосталих Т-55 у бацаче маљутки.
