offline
- sebab
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Dec 2007
- Poruke: 4233
|
vasiljevic ::@ sebab:
Podaci za zastitu Abramsa stoje, mada je to podatak( bar koji sam ja nasao) direktno od napred, ali da ne idemo u sitnice do kraja. Opet, to su podaci koje daje fabrika. Meni je interesantan jedan podatak: da vrednost zastite tog oklopa sa vremenom pada jer je umetak radjen kao keramicki panel koji se ubacuje unutar oklopa i sa vremenom zbor trenja ploca one pucaju i pretvaraju se u prah. To je razlog sto je i vrsena procena dali ce se takav nacin zastite i dalje koristiti i koliko to utice na ljude ( poznat podatak da njihovi tenkisti imaju u tim tenkovima kontrolisano vreme ostajanja zbog povecanog zracenja, danas je taj prag 500 mrem/god). Potvrdjeno na nekoliko tenkova koji su bili na remontima. Pretpostavka je i da je taj fenomen odgovoran za unistenje par Abramsa sa RPG sistemima u Iraku, jer ako je podatak o zastiti ispravan tada RPG nema sanse da skine Abrams, a oni su to uradili. Drugi podatak koji je meni pao u oci je da firma General Dynamics sa nemackom firmom Rheinmetall radi na novom potkalibarnom projektilu od tungstena. Izgleda da ni osiromaseni uranijum nije resenje za sve i da i drugi materijali mogu lepo da pariraju njemu i po nizoj ceni.
Opet ako pogledamo zastitu novih ruskih tenkova i ako je podatak o zastiti za njih priblizno tacan, tada ni americki projektili ne mogu da probiju ruske tenkove. Cak ni M829A2 nije na tacki probijanja posto je procena da probija oko 730mm na 2000 metara. Cak ni novi projektil u razvoju M829A3 sa svojih 35mm plus dubine proboja nema sanse za tako nesto. I tu opet dolazimo na pricu koja stoji svuda u svetu, a ince meni omiljena za ponavljanje, u borbi tenk na tenk probojnost topa vise ne igra toliko ulogu koliko da prvi vidis tenk i na njega otvoris vatru. Tu je u igri sada dosta drugaciji scenario, otvaras vatru ne sa ciljem unistenja tenka vec ostecenja ( bilo elektronike, bilo poghona ili da se izazove panika, sta vec)koje na kraju tebi daje sansu da ga izmanevrises i unistis sa strane. Mada kod tenkova je sve ovo teoretska rasprava amatera koji su dobro obavesteni i poznaju relativno dobro tehnologiju pa raspravljaju medju sobom.
@krizantema:
Pazi, vecina testova koji se rade rade se na nacin koji nikada nije tacno opisan. Vecina podataka koji se objave su podaci koji su fabricki podaci koji nikada nisu na nivou onoga sto obecavaju. Sta da se radi propaganda je cudo. Ono sto ja neznam iz tih nemackih testova koja verzija tenka T72 je bila na testu. jer je T72M topkom proizvodnje dosta puta modernizovan po pitanju oklopne zastite ( inace oznaka M je oznaka koja je koriscena samo za izvozne verzije, nije koriscen u Rusiji). Ono sto stoji je da je zadnji izdanak T90 koji je po pitanju zastite dosta otisao od pocetnih verzija. Dakle, igra bez graniica bar sto se tice Amera i Rusa.
Inace podaci za tenkove serija T72 koji koriste dodatni oklop i novog T90 se daju zajedno sa masom dodatnog oklopa. Razlog je da je na njima predvidjeno da uvek imaju dodatni oklop. Crni Orao je radjen da moze da koristi dodatni oklop i njegova masa je data bez njega, tacnije pretpostavka da bi bila u opsegu 48 do 50 tona maks. Dodaj jos bar 1.5 tona za ERO i dobijas podatak sa njime. Ako se uzme da njegove dimenzije nisu previse udaljene od T72, da ima manju visinu nije nerealan poadtak.
Inace, podaci za pritiske u novim serijama topova su tacne, radi se o 6500 bara. Bar je na toliko sertifikovan za upotrebu. To je isti tip topa koji ima iste pritiske kao i ruski topovi 2A46M5. Problem kod ruskih cevi je u zivotnom vekku jer je koriscen celik manjeg kvaliteta od celika koji koriste na zapadu, mada je i kod njih dosta velik zivotni vek, uvek prelazi 200 do 220 APFSDS i oko 800-850 HEAT ili HEF projektila. Plus, one su dosta jeftinije i lako se menjaju na terenu, jednostavan bajonet sistem. Jedino pitanje koje stoji je dali ijedan metak iskoriscava toliki pritisak. ipak je vecina radjena da se koristi na topovima koji imaju manji pritisak. Ono sto meni pada u oci je da je standardni priitisak na topovima na zapadu 7000 bara ( govorim o novijim topovima). Dakle, i taj 125mm top ima mesta za rast od 500 bara. Opet, ovo je pretpostavka da rusi i kinezi mogu da dostignu u proizvodnji kvalitet celika i proizvoda kakav je na zapadu. Iskreno, poznavajuci obe strane i gledajuci gde su danas stigli nebi se mnogo cudio. Inace na ruskim topovima najveca dosada koriscena duzina za projektile je 635 mm za projektil sa osiromasenim uranijumom i to je za taj tip punjaca na sadasnjim tenkovima maksimum. Na tenku T90 je vrsena modifikacija pa moze da koristi i duza zrna, znam za novo zrno 3BM-44M koje je duzine 730mm, ali podatak kolika je maksimalna duzina zrna za njega nisam nasao.
Podaci za Abramsa su za udar pod uglom 30o, jer je to po americkom standardu. Ove brojke bi trebalo pomnoziti sa 1/cos30, tj. 1.155, tako da je zastita s preda ne 600 i 800, vec skoro 700 i 920 mm za M1A1HA i M1A2 i M1A1HC (ovaj poslednji je M1A1HA sa oklopom modernizovanim na nivo M1A2). Slazem se da u ovom trenutku oklop itekako prednjaci nad oklopom i da cak i najnovije generacije APFSDS projektila ne mogu da probiju najnovije oklope. Kumulativni projektili ne bi trebalo da budu zaboravljeni, narocito oni sa dvo i trostrukim glavama, jer su upravo oni efikasniji protiv ERO nego APFSDS. Ovde govorimo o teskom tipu ERO, kakav je Kontakt 5, Relikt i Kaktus.
Sto se tice toga da li se faktor zastite ERO mnozi ili dodaje, veliko je pitanje sta je vise opravdano. ERO smanjuje probojnost APFSDS i HEAT projektila tako sto skracuje i krivi penetrator, da li on bio cvrst (APFSDS) ili u obliku plazme (HEAT).
Novo zrno za modifikovani aut.punjac na T-90 i novi punjac na Crnom Orlu jos uvek nije operativno, jer ima problema oko stabilnosti i preciznosti.
Jos nekoliko komentara:
O preciznosti i hiljaditim pri gadjanju tenkovskim topom:
Preciznost kineske municije APFSDS za tiop 125 mm na 1000 m je 20x20 cm (znaci da pada u polje tih dimenzija, odnosno +-10 cm), sto je manje od hiljadtog. Mislim da ne bi trebalo da bude problema da se pogodi tenk na vecim daljinama jer je prostom racunicom: 3000/1000*10, skretanje 30 cm, odnosno, ako je odstupanje usled vetra itd. nesto vece, mada ne moze da bude mnogo vece, dobijamo najvise 50 cm, sto je jos uvek daleko manje od 0,7 m, sto je polovina od efektivne visine C.O. koja je ranjiva (trup je na nekih 0,4 m od tla, pa je 1,8-0.4=1.4 m).
O testovima u Nemackoj na ruskm tenkovima:
Pocetkom devedesetih posle ujedinjenja dve Nemacke, izvrseni su testovi, ali ne na T-72M opremljenim sa ERO Kontakt 5, jer takav tenk ne postoji, vec na T-72BM. To je T-72B iz 1985., tj. najboljoj hladnoratovskoj varijanti tenka T-72. Porediti T-72M sa homogenim celicnim oklopom na celu kupole sa T-72B koji ima umetak od paketa celik-guma-celik, pa tako vise puta na odredjenom rastojanju, je kao porediti stari tenk M-60 sa Abramsom. Osnovna zastita cela kupole na pojedinim mestima T-72B bila je oko 500 mm (Zaloga kaze cak 520 mm), pa kada se doda 250 mm zastite koju pruza Kontakt 5, dobijamo 770 mm, sto ga na tim mestima cini manje ili vise otpornim cak i na M829A2, a ne M829 i M829A1. DM33 je slabiji od oba navedena ameriska APFSDS projektila. Problem tenkova generalno je smanjenje balistickih prozora, tj. mesta gde projektil moze da se "provuce". Ruski tenkovi imaju narocito osetljiv deo neposredno pored topa, gde je debljina celika oko 280 mm, sto se bez problema probija sa prvim generacijama APFSDS projektila 105 mm. Osim toga, Kontakt 5 ova mesta ne pokriva, a osim toga, postoje znacajna "rupe" u tamo gde naizgled pokriva (izmedju kaseta). Procenjuje se da oko 50 % ceone povrsine kupole nije zasticeno sa Kontakt 5. Kaktus je u ovom pogledu mnogo bolji, ali videcemo konacne fotografije, onda ce biti jasnije.
O tome da su Indijci ispitivali T-90A/S sa projektilom koji je ravan M-829A3 nema nista, jer takav projektil Rusi nemaju. kada bi ga imali, koristili bi ga na svojim tenkovima. Mozda su mogli da probaju sa najboljim njihovim APFSDS projektilima sa malih udaljenosti i da Indijcima kazu, ok braco, imate zastitu od M-829A3, ali samo ako vas gadjaju sa 2000-3000 m. Problem je u tome sto je pitanje sta Rusi znaju o M-829A3. Mi samo znamo da je ovaj projektil prilagodjen za probijanje ERO, da nema narocito veliku pocetnu brzinu (oko 1550 m/s) i da koristi vrlo tezak penetrator od osiromesenog uranijuma (novog tipa?) i nista vise. Da li se otpornost na ERO obezbedjuje vecom debljinom ili necim drugim, ne znamo. Probati da se sa nekim drugim projektilom simulira dejstvo enigmaticnog M-829A3 meni licno pomalo lici na prevaru.
O topovima:
Ruski 125 mm top i top Rh120 120 mm imaju priblizno iste energije, jer nemacki ima veci pritisak, pa kada se on pomnozi sa manjom unutrasnjom zapreminom, dobija se slicna cifra kao kod ruskog. Naravno, ovaj proracun je slozeniji, ali za prvu pomoc, to je otprilike to. 120 L55 su dosta snazniji i moguce je da je M829A3 prilagodjen ovoj duzini cevi, iz koje bi pocetna brzina porasla na oko 1700 m/s, a time i probojnost. Za koliko, ne znamo, ali cisto sumnjam da bi T-90A izdrzao, a na manjim daljinama mozda i C.O.
|
