offline
- sebab
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Dec 2007
- Poruke: 4233
|
miodrag2 ::Imam jedno pitanje.
Ovde iz cele rasprave vidim dve teze. Rakete ispaljene iz topa imaju prednost samo u pustinji, jer na vecem delu evropskog ratista ne mogu ostvariti svoj maksimalni domet zbog konfiguracije terena. Znaci, ako imamo pustinju ili vecu ravnicu u Evropi, samo onda T-90 moze da iskoristi puni potencijal svog projektila.
Sa druge strane, procena je da je najveca daljina do koje mogu tenkovi otkriti cilj i dejstvovati na brdsko-planinskom podrucju kod nas i u vecem delu Evrope, oko jednog kilometra. To znaci do ispod 1100m, i koliko hocemo manje. I onda pretpostavljamo da ce tu tenkovi sa boljom zastitom osnovnog oklopa ( bez ERA) biti u prednosti.
Koliko sam ja shvatio iz izvestaja, glavna prednost Abramsa u Iraku 1991.-ve i kasnije je bila ta sto su oni mogli otkriti i dejstvovati na protivnicki tenk na daljinama i do 2500m. Tu se isticala prednost njihovog potkalibarnog projektila koji je mogao da probije protivnicki tenk sa znatno vece daljine nego sto je mogao protovnik da probije njega. Tada je i receno da se verovatnoca unistenja Abramsa drasticno povecava sa smanjenjem daljine gadjanja.
Ako pretpostavimo da je cifra o maksimalnoj daljini dejstva na brdsko-planinskom terenu od 1km tacna, koliko je onda verovatno da T-90 (ili neki drugi tenk koji ne koristi penetrator od osiromasenog uranijuma) unisti Leo 2 ili Abramsa na daljinama od 1000 i ispod 1000m?
Po podacima koje sam ja, doduse odavno, gledao, na daljini od 1000m svi ostali tenkovi probijaju oklope oba ova tenka sa potkalibarnom municijom bez problema. Ako pretpostavimo ovakvu daljinu dejstva, ili daljinu manju od nje, onda na tim daljinama ni jedan tenk nema prednost, i sve resavaju cetiri faktora:
- ko ce prvi videti protivnika,
- ko moze lakse da manevrise,
- ko zbog boljeg SUV-a ima vecu mogucnost tacnog pogotka prvom granatom,
- ko je u stanju da ispali veci broj projektila u sto kracem vremenu.
Po meni, ovde bi prakticno bila mrtva trka izmedju svih savremenih tenkova i odlucila bi bolja obucenost posade.
Zanima me sta misle ostali koji su po ovom pitanju znatno upuceniji i strucniji od mene.
daljina otkrivanja i daljina identifikacije nije isto. dalj.ident.je mnogo manja od dalj.otkrivanja i tu veliku ulogu ima termovizija, koja bi morala da bude prisutna i kod nisandzije i komandira, sa panoramskom spravom (nezavisna, veliko vidno polje, domet).
e, sad - ruski apfsds probijaju do nekih 650 mm/2 km. to nije dovoljno za poslednje verzije abramsa, challenger2, leo2, leclerc. m1a1ha iz 1.zaliv.rata ima oko 600 mm ekvivalentne zastite protiv apfsds, vec m1a2 ima 800, a m1a2sep preko 900. leo2a4 ima 700 mm, a5/6 preko 900 mm. i leclerc i challenger 2 nisu daleko, dakle pricamo o 800+ mm. na 1000 m je cifra probojnosti nesto veca, ali sigurno ne preko 800 mm.
definitivno posada igra veliku ulogu, ali je takmicenje izmeju oklopa i probojnosti oduvek bilo presudno, dok god je postojala cak i mala razlika izmedju nivoa obucenosti.
Dopuna: 31 Mar 2011 8:56
Hektor ::mean_machine ::
E sad bi trebali uporediti koliko je ostecenej koju napravi zrno na osnovnom oklopu tenka sa povrsinom jedne reaktivne ploce. Ako neko ima informacije o tome ne bi bilo lose da podeli. Slike sa neta koje sam video pokazuju da je rupa na osnovnom oklopu vrlo mala ali to moze da zavara.
"Rupa" je ono što vidiš, a ono što ne vidiš je da je okolni oklop promenio svojstvo, "omekšao" nešto slično "zamoru materijala" , najbolji su primeri "mete na poligonima" u vidu starog tenka koje se daleko lakše buše baš zbog toga što su već bezbroj puta pogođene.
Inače mislim da je to toliko malo verovatno ( pogodak u isto mesto) i ako se to i desi, pa neka tenk i bude uništen, stim što postoji jedno veliko ALI, a ono se svodi na to što se ERA ploča zameni za 5 minuta, a za reparaciju oklopa je potrebno daleko više vremena.
nije tacno da probijanje lici na zamor materijala.
apfsds projektil pri proboju stvara kanal, koji ima precnik nesto veci od precnika penetratora. dakle, ako je precnik penetratora 25 mm, onda je rupa mozda 40-50 mm. to se javlja jer se penetrator trosi pri ulasku, a istovremeno se materijal oklopa ili gura postance (metali) ili izbacuje pozadi, sto zajedno sa materijalom penetratora koji je potrosen, stvara ovaj otvor. sto je probojnost penetratora veca u odnosu na oklop, otvor je istovremeno veci. dakle, ovaj otvor, cak i u slucaju oklopa koji sadrzi krti materijal kao sto je keramika, neuporedivo je manji od jedne ero kasete.
tacno je da se ero brze menja od keramicke kutije, ali se keramicka kutija zbog male ostecene povrsine i ne mora zamenjivati na licu mesta. m1a1ha u iraku nisu ni popravljali svoja ostecenja na licu mesta, vec jednostavno isli dalje, za to sve nije bilo vremena. kazu da su samo nalazili iracke penetratore, tj.krilca za stabilizaciju kako vire iz oklopa.
s druge strane, zamena ero kasete je pametno uraditi odmah.
|
