Tendencije razvoja savremenih tenkova

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znaci, po zvanicnim informacijama probojnost za ruske potkalibarne projektile je 650mm na dva kilometra.
Sada, da zelim da racunam procentualno, ispalo bi da je probojnost na 1000m 1300mm.
Ali, posto to nema nikakve logike, meni to ne pada na pamet.
Zato bi voleo da mi neko da informacije kojom se zakonitoscu menja probojnost ruskih potkalibarnih projektila u zavisnosti od daljine dejstva (da ga nazovemo dijagram probojnosti u zavisnosti od daljine dejstva).
To mi je zanimljivo iz vrlo prostog razloga: ako protivnik nema nacina da otkrije cilj na daljinama dovoljno velikim da moze da iskoristi vecu probojnost svog projektila, onda mozemo da govorimo o prednosti odredjenih tenkova na odredjenim terenima, ali svakako ne o najboljem tenku. Jer, u sustini, posle odredjene daljine dejstva svaki od savremenih tenkova moze unistiti svakog.
Ako tenkovi koji koriste raketne projektile ispaljene iz topa (pri tome mislim na sve tenkove) ne mogu tu svoju prednost iskoristiti zbog nemogucnosti otkrivanja protivnika na vreme na vecini brdsko-planinskih terena, onda tu istu prednost svojih potkalibarnih projektila ne mogu iskoristiti drugi tenkovi, jer realno ne mogu dejstvovati na daljinama dovoljno velikim a da na njih takodje ne moze biti dejstvovano uspesno.
Sa druge strane, sto je tenk veci, veci je i cilj. Sto veci tenk, veca je tezina, potrosnja goriva, pritisak na tlo, itd...
Opet, imamo problem da veca kolicina elektronske opreme drasticno poskupljuje izradu tenka. Opet se postavlja pitanje koja je kombinacija senzora opravdana i po ceni i po efikasnosti. Koji je to miks koji cini paket dovoljno isplativim, a opet ubitacnim u borbi.
Ako je samo dimenzija penetratora ta koja donosi prevagu, da li je montiranje dodatnog spremnika sa municijom na zadnjoj strani kupole pojedinih tenkova koji su imali samo obrtne punjace u dnu kupole dovelo dao izjedancene pozicije, jer opet sada imamo dovoljan broj granata za borbu na necim daljinama, dok ce na manjim posao sasvim dobro odraditi postojece u obrtnim transporterima?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

miodrag2

Ek=mv2 / 2

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Плус код ЕРА је што се касета лако може заменити, чак и кориштењем друге касете са истог тенка на лицу места.
Код тенкова са модуларним оклопом (пример Меркаве), замена је сигурно дуготрајнија.

Dopuna: 01 Apr 2011 19:45

miodrag2 ::Znaci, po zvanicnim informacijama probojnost za ruske potkalibarne projektile je 650mm na dva kilometra.
Sada, da zelim da racunam procentualno, ispalo bi da je probojnost na 1000m 1300mm.
Ali, posto to nema nikakve logike, meni to ne pada na pamet.
Пад брзине за поткалибарне пројектиле је мали - ред величине 50 до 100м/с за пређени километар.
Тако да на домету од 3 километра, пројектил може да изгуби 10-ак % брзине.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hektor ::miodrag2

Ek=mv2 / 2
Da, pod uslovom da je brzina konstantna, i kretanje potpuno pravolinijsko. A u ovom slucaju ne vazi ni jedno ni drugo.
Trenutno nemam previse vremena da pretrazujem ovu i druge teme i da guglam po netu, ali ako me secanje ne vara, pocetna brzina potkalibarnih projektila krece se od 1500 do 1800m/s. Za smanjenje brzine od 100m/s na jedan kilometar dobijamo 300m/s, za 50m/s po kilometru dobijamo 150m/s. Znaci, smanjenje brzine je od 8,3 do 20%, pod uslovom da su podaci o smanjenju brzine tacni.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::Плус код ЕРА је што се касета лако може заменити, чак и кориштењем друге касете са истог тенка на лицу места.
Код тенкова са модуларним оклопом (пример Меркаве), замена је сигурно дуготрајнија.


Naisao sam na podatak da se kod Leclerca zamena jednog modula odradi za oko 20minuta.

Dopuna: 02 Apr 2011 1:45

@miodrag2

Moderan tenk mora biti pun elektronike. Francuska kamera verovatno dosta povecava cenu T-90 ali se bez toga ne moze.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mean_machine ::vathra ::Плус код ЕРА је што се касета лако може заменити, чак и кориштењем друге касете са истог тенка на лицу места.
Код тенкова са модуларним оклопом (пример Меркаве), замена је сигурно дуготрајнија.


Naisao sam na podatak da se kod Leclerca zamena jednog modula odradi za oko 20minuta.

Dopuna: 02 Apr 2011 1:45

@miodrag2

Moderan tenk mora biti pun elektronike. Francuska kamera verovatno dosta povecava cenu T-90 ali se bez toga ne moze. Cena Francuske termokamere je oko 450 000 evra ... oko 20% cene tenka ...Ali to uzima ko hoce u paketu ...posto ce Rusi svoje tenkove snabdevati sa svojim termokamerama licencne proizvodnje....Zavisi kakve elektronike nevalja ni sa tim da se pretera ....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mean Machine, svakako da mora biti pun, ali je pitanje izbora uredjaja i odnosa cena/efikasnost.
I upotrebljivosti istih na na pretpostavljenom vojistu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

VASTE ::Cena Francuske termokamere je oko 450 000 evra ... oko 20% cene tenka ...Ali to uzima ko hoce u paketu ...posto ce Rusi svoje tenkove snabdevati sa svojim termokamerama licencne proizvodnje....Zavisi kakve elektronike nevalja ni sa tim da se pretera ....

Toliko mora da košta ceo nišanski komplet, kad kompletna oružana stanica Protector M151 sa termovizijom, dnevnom i nočnom kamerom, mehanizmom, stabilizacijom... košta malo ispod 200.000 €.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

и шта смо установили после дугих и исцрпних да назовем преговора . да ли постоји најбољи тенк данашњице

Арена на делу:

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

miodrag2 ::Hektor ::miodrag2

Ek=mv2 / 2
Da, pod uslovom da je brzina konstantna, i kretanje potpuno pravolinijsko. A u ovom slucaju ne vazi ni jedno ni drugo.
Trenutno nemam previse vremena da pretrazujem ovu i druge teme i da guglam po netu, ali ako me secanje ne vara, pocetna brzina potkalibarnih projektila krece se od 1500 do 1800m/s. Za smanjenje brzine od 100m/s na jedan kilometar dobijamo 300m/s, za 50m/s po kilometru dobijamo 150m/s. Znaci, smanjenje brzine je od 8,3 do 20%, pod uslovom da su podaci o smanjenju brzine tacni.

Pa sve imaš u definiciji, nemora brzina biti konstantna, samo treba znati kolika je u kom trenutku ( meni stvarno igleda izuzetno malo da brzina padne samo za 100m/s za 1km) i lako se izračuna kinetička energija a onda i sve ostalo.