Tendencije razvoja savremenih tenkova

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kakve su sanse da uskoro vidimo neki tenk sa elektro motorom ili kombinacijom, naravno sa baterijama i sve sto ide uz to?!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Cisto elektro - tesko. Ono sto cemo videti je verovatno elektricni prenos (tj. kao kod dizel-elektricne lokomotive), doduse verovatno prvo na tockasima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imamo temu o tim stvarima, a dao sam tamo i neka moja mišljenja u vezi takvog pogona na tenku. Ukratko, u tenk koji ima zapreminu motorno-transmisionog odeljenja slično kao ruski tenkovi T serije, ne može se smestiti ovakav pogon, a da je on adakvatan (ne sme biti slabiji) po svim karakteristikama klasičnom pogonu, kakav je sada na tim tenkovima.

http://www.mycity-military.com/Oklopna-tehnika/Hib.....ml#1214109

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 28 Okt 2012 16:02

Da ne trošimo više energiju na to dal je Leklerk kopija t-64.
Nema svrhe.
bojank ::mean, hteli su ih opremiti termovizijom, ali proizvodni kapaciteti za istu jednostavno nisu postojali. Cak i ono sto su odradili (Agava) je bilo bukvalno rucno radjeno i na prilicno losem nivou, otprilike na osnovu karakteristika matrice za red velicine losije od termovizije na M1 (a ona je bila prilicno nikakva do skoro posto je jedna od prvih serijskih) a u poredjenju sa onom na Leo-2 i slicnom - plac majke bozije. Zato su na kraju i nabavili jako dobru termoviziju od Francuza, ali matrice i dalje uvoze... Do pre 10-ak godina kamera (termoviz) recimo Flir, je koštala oko 120.000 evra. Pre 20 godina recimo oko (ekvivalent) 500.000 evra, pre 30 recimo, pa recimo kao 2 prosečna tenka. Kada je t-64 uvođen u naoružanje koštala je ...
Danas termovizija košta banalno malo naspram cene tenka. Toliko malo da se u teoriji može nakačiti na Kalaš. Pomenu neko cenu t-72 od 700.000 dolara, pa razmislite bar o tome.
I još jedna tema za razmišljanje, policija uvodi IC i termoviziju gde god stigne, dal je potrebno da svi u vojsci vucaraju termoviziju sa sobom? Dal je recimo moguće slati Apač na Rusku vojsku kao na Talibane?..., ...
bojank ::Lepi Bora ::....Recimo to na drugi način. T-72 koji je onda proizvođen u SSSR je bio "malečko" poboljši od onog nama datog.
Nije.
Original T-72 - izvozni T-72, koicidencijalni daljinomer
T-72M - zastita sa origialnog T-72 i elektronika sa T-72A
T-72M1 = T-72A
Jedina funkcionalna razlika je u nepostojanju dodatne protiv-neutronske zastite na izvoznom T-72.
"SUV" - isti, oklopna zastita - ista.Jesi li siguran u ove gore navode?
bojank ::Lepi Bora ::...jer citirate neke Engleske, odnosno "Ruske Engleze" i slično...

Ako ne znas ko je autor sajta i ko ga je snabdevao informacijama - tvoj problem.Nemam ja nikakvih problema što ne znam te sajtove.
bojank ::Objasni zasto su AMX-30 i Leo 1 losi a T-62 nije?Ovo ja nisam tvrdio.
bojank ::Zasto je Jugoslavija kupia licnencu za T-72 a nije razvila nesto skroz trece? Jer nije mogla.Mogla je, tražila je najbolji tenk ondašnjice i našla.
bojank ::Nemas alate - nemas tenk Ili je taj tenk defektan.Što očigledno SSSR-u nije nikada bio problem, jer su od WW2 (sa njim) uvek imali najbolje tenkove.

Tenk na baterije, e tu će Sony biti prvi i najbolji!

Dopuna: 28 Okt 2012 16:42

Gledam sad temu Top 10 armija sveta, a vezano je jako za ovo ovde.
Šta mislite o tome da vam tenk bude 10 puta skuplji od protivničkog?
Manja serija - više manjih kompleksnih uređaja, više specijalizovanih pogona, ide to u nedogled...
Tu temu ne smemo ni da načinjemo.

• 1Ovo se svidja korisniku: GreenMan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lepi Bora ::Do pre 10-ak godina kamera (termoviz) recimo Flir, je koštala oko 120.000 evra. Pre 20 godina recimo oko (ekvivalent) 500.000 evra, pre 30 recimo, pa recimo kao 2 prosečna tenka. Kada je t-64 uvođen u naoružanje koštala je ...

SSSR je imao samo drzavna preduzeca pa price o cenama su smesne. To znaju svi koji su iz SSSR donosili raznu tehniku kupljenu za deo cene koju bi platili na zapadu. Dakle kod Sovjeta nikada cena nije igrala glavnu ulogu pogotovo kada se radi za domace potrebe.

Zar je tesko prihvatiti da su imali problem sa proizvodnjom termovizijskih uredjaja? Ko sto je zapad imao problem da napravi raketni motor sličan NK-33 motoru (mislim da dan danas nije im poslo za rukom iako je taj motor nastao 1960tih), imali su i Sovjeti zaostatak u nekim tehnologijama.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 28 Okt 2012 17:39

mean_machine ::SSSR je imao samo drzavna preduzeca pa price o cenama su smesne. To znaju svi koji su iz SSSR donosili raznu tehniku kupljenu za deo cene koju bi platili na zapadu. Dakle kod Sovjeta nikada cena nije igrala glavnu ulogu pogotovo kada se radi za domace potrebe.

Zar je tesko prihvatiti da su imali problem sa proizvodnjom termovizijskih uredjaja? Ko sto je zapad imao problem da napravi raketni motor sličan NK-33 motoru (mislim da dan danas nije im poslo za rukom iako je taj motor nastao 1960tih), imali su i Sovjeti zaostatak u nekim tehnologijama.
Mogao bih da se složim da nije jedne važne finese (veoma važne).
Da bi imao jeftinu termoviziju, prvo je SSSR morao da donese odluku da mu ona treba. Doneo je odluku da mu ona treba, ali u jako maloj meri...
Nisu svi proizvodi u SSSR-u bili jeftini i dostupni. Primer:
Hteo sam da nabavim Stečkina (u doba kad je Makarov koštao do 100$). Stečkin, i ako formacijsko oružje tenkista (do 1960 i neke), koštao je tada preko 22.000$ (bez imalo šale).
Prošla me volja za kupovinom odmah.
Slično sa termovizijom, kada SSSR odlučuje da mu ne treba (u tenkovima) - ima to VELIKU težinu i to sve do raspada SSSR-a. Malo je teže objasniti zašto je to tako, ali mnogi to lako shvate.
Sa druge strane termovizija (vrhunska) SSSR porekla, je neverovatno retka i pravljena u institutima kao pojedinačni primerci za specijalne namene. To se nekad moglo sresti na ... (duga priča).
Kraće rečeno, SSSR-u nije trebala termovizija na tenkovima, nisu otvarali te pogone, pa je malo smešno tvrditi da su imali problema sa istom.
Danas je to MNOGO pojeftinilo, a upotrebna vrednost je ostala slična (uprkos reklami), pa vredi zapamtiti "detalj" da je SSSR baš onako postupio...

Dopuna: 28 Okt 2012 17:41

I da, Stečkin mi nije trebao zato što sam sklon kriminalu i ne poštovanju zakona, već iz nekih tehničkih detalja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 28 Okt 2012 22:38

Famozni FLIR koji po tebi nije bitan u periodu 1970/80 je kod Amera u tom periodu poceo da se ugradjuje na cak i na pesadijsko PT naoruzanje, TI je upravo zahvaljujuci unificiranom koncept modulu pocistio konkurente jer je mogao da ponudi znatno jeftniji flir, koji se ugradjivao od dragona i towa, preko tenkova i bredlija, do letelica.

Vrlo verovatno da bi Sovjeti imali svoj flir tih mogucnosti ali je trebal vremena da se dodje do planova, da se osvoji proizvodnja a desio se raspad SSSR i ekonomska kriza u Rusiji.

Dopuna: 28 Okt 2012 22:50

Sto se tice proizvodnje visoko kvalitetnih uredjaja u labaratorija, predpostavljam da se slazes da je specijalni obradni centar nesto sto odgovora takvim uredjajima? E vidis SSSR je isti preko nezvanicnih kanala nabavio od Japanaca zarad izrade tihih propelera za novu generaciju podmornica.

Sto se tice razvoja kompijutera tu je poznata direktiva da ne razvijaju svoje vec da kopiraju zapad. Mislim da je ista nastala 1960tih. E sad razvoj kompova utice na razvoj celokupne digitalne elektronike a posto su se u SSSR kompovi pretezno pravili za institute i vojsku proizvodnja istih je bila mala sto je dovelo do usporavanja razvoja cele elektronike. Kinezi npr. takvu gresku ne cine nego forsiraju razvoj domacih vrlo jeftinijih kompijutera (sada telefona, tableta i slicnih spravica).

Dopuna: 28 Okt 2012 22:51

I eto ti razlog zasto neka fabrika u SSSR nije bila u stanju da napravi ono sto je poslo za rukom Texas Instruments-u.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mean_machine ::Famozni FLIR koji po tebi nije bitan u periodu 1970/80 je kod Amera u tom periodu poceo da se ugradjuje na cak i na pesadijsko PT naoruzanje, TI je upravo zahvaljujuci unificiranom koncept modulu pocistio konkurente jer je mogao da ponudi znatno jeftniji flir, koji se ugradjivao od dragona i towa, preko tenkova i bredlija, do letelica.

Vrlo verovatno da bi Sovjeti imali svoj flir tih mogucnosti ali je trebal vremena da se dodje do planova, da se osvoji proizvodnja a desio se raspad SSSR i ekonomska kriza u Rusiji. Ajde?
mean_machine :: Sto se tice proizvodnje visoko kvalitetnih uredjaja u labaratorija, predpostavljam da se slazes da je specijalni obradni centar nesto sto odgovora takvim uredjajima? E vidis SSSR je isti preko nezvanicnih kanala nabavio od Japanaca zarad izrade tihih propelera za novu generaciju podmornica. Ne slažem se, ali ni malo, ni sa čim iznetim u ovom delu.
mean_machine ::Sto se tice razvoja kompijutera tu je poznata direktiva da ne razvijaju svoje vec da kopiraju zapad. Mislim da je ista nastala 1960tih. E sad razvoj kompova utice na razvoj celokupne digitalne elektronike a posto su se u SSSR kompovi pretezno pravili za institute i vojsku proizvodnja istih je bila mala sto je dovelo do usporavanja razvoja cele elektronike. Kinezi npr. takvu gresku ne cine nego forsiraju razvoj domacih vrlo jeftinijih kompijutera (sada telefona, tableta i slicnih spravica).Pogrešno 100%.
mean_machine :: I eto ti razlog zasto neka fabrika u SSSR nije bila u stanju da napravi ono sto je poslo za rukom Texas Instruments-u. Pogrešno 100%.

Odoh na spavanje, ovo gore je sve jako JAKO pogrešno kolega. Ali utiremo put za izlazak van teme, jel tako?

Šalim se gospodine Modelatoru, u pravu ste sve.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo ti sta sami Rusi kazu u vezi prvog uspesnog superkompa u njih:

Citat:В конце 1966 г. на заседании ГКНТ и Академии наук СССР при поддержке министра МРП СССР В. Д. Калмыкова, Президента АН СССР М. В. Келдыша принимается историческое решение о копировании серии IBM-360. Против этого решения решительно выступили А. А. Дородницын, С. А. Лебедев и М. К. Сулим. Однако они остались в меньшинстве. Итак, решение о разработке семейства ЕС ЭВМ состоялось. Под эту грандиозную программу были переориентированы многие НИИ и заводы, многим специалистам пришлось переучиваться и переквалифицироваться, в студенческие программы вузов стали в основном включать вопросы структуры, архитектуры и ПО ЕС ЭВМ. Была создана новая технологическая база для производства интегральных схем (ИС), полупроводниковой электроники и других средств ВТ. Как и предсказывалось, другие направления развития отечественной вычислительной техники постепенно стали сокращаться из-за недостатка средств, заказчиков, молодых кадров и других объективных и субъективных причин.

To je parče iz teksta koji su napisala dva Rusa, jedan akademik a drugi zamenik direktora "Вычислительный центр РАН"

Pa sad ako ja lupam oni takodje lupaju