Tendencije razvoja savremenih tenkova

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izgleda da je on: http://www.odbrana.mod.gov.rs/arsenal/arsenal012/crni%20orao.pdf

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Kibo

jedina alternativa za legure titanijuma je nastavak sa upotrebom celika zbog cene i jednostavnosti reparacije ostecenja. Nove celicne legure postaju sve zilavije, uz zadrzanu tvrdocu, a poseban kvalitet donosi spomenuti troslojni francuski celicni oklop sa leclerca. ovaj troslojni celik je efikasniji od bilo kog titanijuma ili trenutno koriscenog celika i mislim da je upravo tu buducnost jer tenk mora imati neki strukturalni element koji nosi celu konstrukciju. to nikako ne moz da bude skupa i krta keramika ili isto tako skupi i za popravku prakticno neupotrebljivi kompoziti. time se ili moze povecati stepen zastite, ili smanjiti masa za isti stepen zastite. ovde ima dosta mesta za "igru", jer, recimo strukturalno, bok m84/t72 bi mogao biti svega 20 mm, a ne 80 mm debeo (kod motora je 70 mm), a ostatak bocne zastite da se obezbedi spoljasnjim panelima preko gusenica.
tu je naravno i aluminijum, ali se on takodje dosta tesko zavaruje i skuplji je. osim toga, lako gori, pa postoji mogucnost da ceo tenk izgori cak i ako bi se mogao popraviti. dakle, ne preporucuje se osim za lagana vozila.

@leonard

mislim da previse pridajes znacaja visini. leopard 2, a posebno poslednje varijante su visoke iz dva razloga: neobicno za tenkove velika visina od tla, sto je jako dobro zbog prohodnosti i dodati krovni oklop. krovni oklop postaje neophodan zbog nove generacije raketa koje bas tu dejstvuju i njihov broj ce se u buducnosti samo povecavati. visina sa tacke gledista povecanja siluete u danasnjem svetu nije toliko bitna, jer ce te iole tehnicki opremljeniji protivnik sa savremenim suv-om svakako pogoditi, a onaj manje tehnicki opremljen te verovatno sa slabijim topom nece moci probiti. visina je ipak, jako bitna zbog smanjenja ceone povrsine (ne ukupne, vec ranjive, odnosno one unutar koja se nalazi posada, municija, itd.) zbog povecanja zastite na celu.

@ostali

beskupolni tenk, odnosno tenk sa daljinski upravljanim topom ili sa niskoprofilnom kupolom i posadom ispod nivoa trupa nije novost. svasta su pokusavali, ameri su imali koncept abramsa ttd, svedjani udes, jordanci modifikaciju centuriona itd., ali do danas nijedan nije usao u operativnu upotrebu, osim americkog lakog tockaskog vozila stryker mgs. razlozi su vezani za tesko osmatranje bez zadrzavanja najvise tacke na vozilu, sto se moze resiti kamerama, ali potrebne su kamere sa jako sirokim uglom. ima tu velikih usteda u masi, ali je takodje otezano oklopljavanje topa kao vitalnog dela tenka. takodje, ako se zeli potpuno odvajanje municije od posade, logicno je ici na konvejer u nisi, ali se tako opet povecava ceona povrsina koju treba oklopiti i dosta prednosti se gubi. logicno bi bilo da se ovaj koncept koristi na lakim tenkovima, gde je zastita topa ionako slaba zbog slabog oklopa. jako nezgodna stvar i ne mogu da docekam da vidim sta su rusi uradili...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@sebab
OK. Za Lea to je neka moja trenutna konstatacija. Mozda ce za desetak godina biti potebno staviti top od 140mm. Pa kad se jos uzme municija u obzir mozda dimenzije Lea postanu nesto standardno za MBT.

Nego slusao sam nesto o Ruskim raketnim motorima NK33. Da ne ulazim previse u detalj. Tim motorima je potreban metal koji moze izdrzati vrlo velike temperature. Ameri su tvrdili pre 18 gidina da je nemoguce napraviti ono sto Rusi imaju vec 35 godina . Tehnologija za dobijanje takvog metala Amerima je nepoznata. E sad postavlja se pitanje koliko je skupo proizvesti ga.
Da bi se znalo o cemu pricam.
http://en.wikipedia.org/wiki/NK-33

--------
@...
Nego posmatram ruski T90 i pitam se zasto Rusi nisu povecali nagib prednje ploce. Da su je malo vise zakosili a donju plocu da su malo ojacali nekih 40%. Dobro i ja pricam kao da je to lako uraditi...
Jer debljina oklopa pri uglu od 60 stepeni od vertikale i 70 stepeni razlikuje se za preko 25%.
Cista geometrija 60 stepeni ploca 300mm celika dobije se 600mm celika (ili ekvivalentnog kompozita) dok za ugao od 70 stepeni preko 850mm. Razlika je osetna. A to mora uticati na bolju zastitu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

leonard ::@sebab
OK. Za Lea to je neka moja trenutna konstatacija. Mozda ce za desetak godina biti potebno staviti top od 140mm. Pa kad se jos uzme municija mozda dimenzije Lea postanu nesto standardno za MBT.

Nego slusao sam nesto o Ruskim raketnim motorima NK33. Da ne ulazim previse u detalj. Tim motorima je potreban metal koji moze izdrzati vrlo velike temperature. Ameri su tvrdili pre 18 gidina da je nemoguce napraviti ono sto Rusi imaju vec 35 godina . Tehnologija za dobijanje takvog metala Amerima je nepoznata. E sad postavlja se pitanje koliko je skupo proizvesti ga.
Da bi se znalo o cemu pricam.
http://en.wikipedia.org/wiki/NK-33

--------
@...
Nego posmatram ruski T90 i pitam se zasto Rusi nisu povecali nagib prednje ploce. Da su je malo vise zakosili a donju plocu da su malo ojacali nekih 40%. Dobro i ja pricam kao da je to lako uraditi...
Jer debljina oklopa pri uglu od 60 stepeni od vertikale i 70 stepeni razlikuje se za preko 25%.
Cista geometrija 60 stepeni ploca 300mm celika dobije se 600mm celika (ili ekvivalentnog kompozita) dok za ugao od 70 stepeni preko 850mm. Razlika je osetna. A to mora uticati na bolju zastitu.

ne znam za taj metal, ali nisam siguran u verodostojnost wikipedie, barem ne u svim clancima. takav materijal, otporan na visoke temp., je dobar upravo za to, tj. visoke temp., ne mora da znaci da je dobar i protiv projektila. za to je potrebno mnogo vise, pre svega tvrdoca, zilavost i mnogo toga jos. iako kumulativna municija razvija visoku temp., to nije mehanizam probijanja. jos uvek je to u osnovi kineticka energija jako brzog i dugog mlaza.

zakosenje cela oklopa je uradjeno na vihoru. povecava se zastita, ali je mnogo jednostavnije dodati spolja era ili samo celicnu plocu i sl. vece zakosenje ti u mnogome diktira i promenu unutrasnjeg rapsoreda i kojecega, pa se obicno onda mora raditi korenitija promena. od povecanja mase ne mozes pobeci, jer je takva ploca za pokrivanje iste ceone povrsine duza a samim tim i teza, pa je lakse jednostavno dodati oklop preko postojece. zakoseniji oklop ne garantuje uvek rezultat, posebno protiv savremenih projektila sa tupim penetratorom, koji cak imaju tendenciju da prelaze kracu putanju i daleko lakse probiju oklop.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@sebab
Ma na wikipediji sam to sam brzo nasao. Taj metal stvarno postoji u Rusiji inace od NK33 ne bi bilo nista.

Upravo to sto si rekao za kineticku energiju je nesto o cemu upravo razmisljam.
Sto se tice zakosenja oklopa dao si mi odgovor koji sam trazio. Hteo sam postaviti pitanje da li bi takvo zakosenje ista valjalo.
Koliko se secam mnoge rakete koje se koriste u borbi protiv oklopa upavo i napadaju pod nekim uglom ogore i ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

leonard ::@sebab
Ma na wikipediji sam to sam brzo nasao. Taj metal stvarno postoji u Rusiji inace od NK33 ne bi bilo nista.

Upravo to sto si rekao za kineticku energiju je nesto o cemu upravo razmisljam.
Sto se tice zakosenja oklopa dao si mi odgovor koji sam trazio. Hteo sam postaviti pitanje da li bi takvo zakosenje ista valjalo.
Koliko se secam mnoge rakete koje se koriste u borbi protiv oklopa upavo i napadaju pod nekim uglom ogore i ...


ja sam u postu mislio na potkalibarne projektile stabilisane krilcima (apfsds), koji, poslednje varijante imaju tup vrh, tako da pri dejstvu na zakoseni oklop imaju tendenciju da lakse "grizu" i pri prodiranju se krecu kracom putanjom, pa je protiv takvih zakoseni oklop manje efikasan. ovo naravno vazi do odredjene mere, jer svaki projektil je osetljiv na rikoset i u nekom radu sam procitao da je ova granica negde oko 80o u odnosu na vertikalu. ovaj efekat je iskoriscen na prednjoj kosoj ploci abramsa, koja je debljine 50 mm i nalazi se pod uglom 82o. takodje, ovakvi ekstremi mogu sprecavati rad kontaktnog upaljaca na nekim (ne znam da li bas svim, mozda na raketi hot3 ne, jer ima blizinski upaljac) protivoklopnim sredstvima.

postoje protivtenkovske rakete koje dejstvuju na krov vozila. tu ima dve grupe, one kojima su bojeve glave orijentisane prema dole (svedske bill i bill 2 i americka tow 2b) i cija je trajektorija takva da udaraju iz poniranja (americka javelin i izraelska spike). ove druge su mnogo opasnije, jer imaju bojevu glavu pune snage, koja moze da dejstvuje i iz horizontalnog leta, pa ima jako veliku probojnost. mislim da trenutno nijedan tenk nije imun na javelin i spike, jer nijedan nema toliko jak krovni oklop, cak ni crni orao. medjutim, crni orao i leopard 2a6 imaju verovatno dovoljno jak krovni oklop da stiti od raketa sa vertikalno orijentisanom bg (bill, tow2b).

Dopuna: 14 Mar 2008 10:40

leonard ::@sebab
Ma na wikipediji sam to sam brzo nasao. Taj metal stvarno postoji u Rusiji inace od NK33 ne bi bilo nista.

Upravo to sto si rekao za kineticku energiju je nesto o cemu upravo razmisljam.
Sto se tice zakosenja oklopa dao si mi odgovor koji sam trazio. Hteo sam postaviti pitanje da li bi takvo zakosenje ista valjalo.
Koliko se secam mnoge rakete koje se koriste u borbi protiv oklopa upavo i napadaju pod nekim uglom ogore i ...


ja sam u postu mislio na potkalibarne projektile stabilisane krilcima (apfsds), koji, poslednje varijante imaju tup vrh, tako da pri dejstvu na zakoseni oklop imaju tendenciju da lakse "grizu" i pri prodiranju se krecu kracom putanjom, pa je protiv takvih zakoseni oklop manje efikasan. ovo naravno vazi do odredjene mere, jer svaki projektil je osetljiv na rikoset i u nekom radu sam procitao da je ova granica negde oko 80o u odnosu na vertikalu. ovaj efekat je iskoriscen na prednjoj kosoj ploci abramsa, koja je debljine 50 mm i nalazi se pod uglom 82o. takodje, ovakvi ekstremi mogu sprecavati rad kontaktnog upaljaca na nekim (ne znam da li bas svim, mozda na raketi hot3 ne, jer ima blizinski upaljac) protivoklopnim sredstvima.

postoje protivtenkovske rakete koje dejstvuju na krov vozila. tu ima dve grupe, one kojima su bojeve glave orijentisane prema dole (svedske bill i bill 2 i americka tow 2b) i cija je trajektorija takva da udaraju iz poniranja (americka javelin i izraelska spike). ove druge su mnogo opasnije, jer imaju bojevu glavu pune snage, koja moze da dejstvuje i iz horizontalnog leta, pa ima jako veliku probojnost. mislim da trenutno nijedan tenk nije imun na javelin i spike, jer nijedan nema toliko jak krovni oklop, cak ni crni orao. medjutim, crni orao i leopard 2a6 imaju verovatno dovoljno jak krovni oklop da stiti od raketa sa vertikalno orijentisanom bg (bill, tow2b) koja je dosta manja ili ne koristi kumulativni efekat nego efekat probojnog diska.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@sebab
Svaka cast. Kad bi sve tako popamtiom. Imam ja tacno slike u glavi sta zelim reci ali posto nema literaturu pri ruci morao bi da se setkam po netu i tragam za svim nazivima.
Pa o apfsds sam i razmisljao.
Evo jedno pitanje. Video sam kroz razne emisije dosta razlicitih proektila za tenkove. Koji se najcesce koriste u borbi tenk protiv tenka? Znam da je nemcima u WWII ponestajalo volframa valjada pa nisu mogli puno kristiti potkalibarsko zrno pri kraju rata... te je to neke topove ucinilo potuno ne ucinkovitim... 50mm pa nanize

Inace ponovio ti se post

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

leonard ::@sebab
Svaka cast. Kad bi sve tako popamtiom. Imam ja tacno slike u glavi sta zelim reci ali posto nema literaturu pri ruci morao bi da se setkam po netu i tragam za svim nazivima.
Pa o apfsds sam i razmisljao.
Evo jedno pitanje. Video sam kroz razne emisije dosta razlicitih proektila za tenkove. Koji se najcesce koriste u borbi tenk protiv tenka? Znam da je nemcima u WWII ponestajalo volframa valjada pa nisu mogli puno kristiti potkalibarsko zrno pri kraju rata... te je to neke topove ucinilo potuno ne ucinkovitim... 50mm pa nanize

Inace ponovio ti se post

eh, trebalo bi prvi obrisati, drugi je malo potpuniji.

u borbi tenk protiv tenka, apsolutno je dominantna apsfds municija iz vise razloga:
1. viseslojni oklop savremenih tenkova je mnogo osetljiviji na potkalibarne (apfsds) nego na kumulativnu (heat) municiju
2. verovatnoca pogadjanja je mnogo veca zbog vece brzine leta u odnosu na heat (sporije i gube brzinu zbog manje ceone povrsine) - tu veliku ulogu igra i vrlo kratko vreme leta do mete (pocetne brzine su 1450-1800 m/s, gube 50-100 m/s/km)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@sebab
ja bi tu dodao i francuski Polynege raketizovanu granatu za top 120mm, sa poluaktivnim laserskim samonavođenjem sposoban za Top-atac mod na daljinama do 7km.
Isto važi i za izraelski Lahat koji se može ispaljivati iz topa 105 i 120mm, a takođe iz lansera kao obična POVR sa zemlje ili helikoptera. Top-atac na daljini 7km.
APFDS je nezamenljiv za brzu reakciju, ali ove pobrojane omogućavaju gotovo 100% uništenje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E da vi znate sta sve moze unistiti tenk!Ok!Razumjem ja vas volite teoriju pa to je.Po meni je trenutno BE najatraktivniji,e sada kako ga vidjeti na djelu.
Recimo abrams je izvikan kao opasan u pustinji,samo vozi i roka t55 i t72.
E a da je nekim drugim ratnim uslovima ne bi se puno razlikovao od nekih drugih tenkova.Kad lola saceka iz medje pa ga zvizne ,a drugi podupla(nebitno cime) nije to vise ona grdosija koja sije strah.