Tenk M-84

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Poklopac nišanske sprave se otpušta sa sajlom čiji je drugi kraj na prednjoj strani nišanske sprave. U JNA je bilo dosta problema sa ovom sajlom. Za Kuvajt je urađrna izmjena i nema problema sa sajlom.

Meteo senzor se otpušta sa sajlom koja je zakačena na lijevoj unutrašnjosti kupole u visini glave nišandžije. Veoma loša konstrukcija koja još uvijek pravi problema.

Ako ne radi MS podatci o meteo uslovima se mogu unijeti ručno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala na odgovorima .

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vrednosti meteroloških podataka za tenkovsko gađanje variraju od vrlo malo do osrednje u prosečnim uslovima.
Tenkovski projektili u opštem slučaju imaju velike brzine leta i po pravilu su STATIČKi stabilne aerodinamičke konfiguracije. Let odnosno putanja praktično leži u istom sloju vazduha.
Kada bi rangirali vrednosti koje ulaze u SUV po svojim uticajima verovatno bi bio redosled koji bi počinjao:
1. daljina do cilja-uvek
2. preticanje-kada se cilj i(ili) tenk kreću
Tek onda balistička i meterološka odstupanja a i ona dolaze do izražaja tek kod većih odnosno ekstremnijih razlika u tempraturispoljašnjoj, kod veće istrošenosti cevi i kod značajnijeg odstupanja težine projektila koje u slučajevima tenkovskih projektila obično nije veliko u istoj seriji.
Dakle sa dobro retifikovanom i nulovanom nišanskom spravom i ako su još sa nekoliko hitaca isprobana odstupanja usled projektila i to uneto u računar najveći deo uticaja na let projektila je manje više otklonjen bar do nekih daljina od 1500 pa i 2000 m. Naravno pod uslovom da možete sebi dozvolite upucavanje.
Uticaj vetra je na tim daljinama tek možda posle toga i može se ozbiljnije osetiti samo pri njegovim većim vrednostima i zavisi mnogo od pravca vetra na putnaju projektila.
Kako se vrednosti mogu uneti i ručno kako je naveo Ekser i kako preciznost tih unošenih vrednosti pri osrednje dobroj proceni nije epohalno manja od inače relativno grubih popravaka samih senzora vidi se da nije nikakva katastrofa ako meteo senzor ne radi, pogotovu u srednejevropskim uslovima i na uobičajenim borbenim daljinama gađanja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Skinuo sam neke slike tenka T72 sa interneta. Čini mi se da se dosta razlikuju mesta komandira i nišandžije na T72 i M84. Ima li neko slike komandirovog i nišandžijinog mesta na M84?. Da uporedim .
Hvala.

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mesta komandira su slična, ali se mesta nišandžije veoma razlikuju. Najpre zbog toga što M-84 ima jednodelnu nišansku spravu, a T-72 dvodelnu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jel razdvojenost nišanskih sprava kod T-72 možda posledica(rudiment) koincidentnog nišana sa prvih primeraka?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da to nema veze, jer je dvodelna sprava još uvek prisutna i na T-90.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ptao bih, da li neko zna koliko se bivsoj yugi isplatilo ici u ovaj projekat...(razvoj nije bio jeftin sigurno.. takodjer i priprema za proizvodnju) da li je, i koliko zaradila na ovome tenku, ili je u to vreme mozda bilo jeftinije kupiti gotov proizvod.. mozda ekser222 zna malo vise o tome posto je sa ovim tenkom prosao sve sto se moglo proci....

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Proizvodnjom tenka M-84 podignut je tehnološki i kadrovski nivo mašinske i elektronske industrije Jugoslavije. Kupljene su nove savremene mašine, od kojih su neke bile jedine te vrste na ovim prostorima. Uposlen je veliki broj preduzeća, a prodajom tenka Kuvajtu, ostvarena je veoma dobra ekonomska dobit. Cena jednog M-84AB koji je prodat Kuvajtu, je bila oko 1,6 miliona dolara. Planirana je i ugovarana prodaja i drugim zemljama, kako tenka M-84 tako i njegovog naslednika Vihor.

Jugoslavija je pre početka proizvodnje M-84 imala u svom naoružanju tenk T-72M. Ono što je tada mogla da kupi bolje od tog tenka je T-72M1. Ako se T-72M1 kao nešto najmodernije što su Rusi tada nudili za prodaju, uporedi sa M-84A, jedina stvar koja se može izjednačiti je oklopna zaštita, sve ostalo je u korist M-84A.


U vezi dvodelne nišanske sprave na ruskim tenkovima. Mislim da Rusi forsiraju tu razdvojenost zbog pouzdanosti, jer ako se ošteti dnevna sprava, ostaje u funkciji noćna.

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naći ću taj pauer point negde ali dok ga ne najđem imate tri vrste (generalno) nabavke vojne opreme:
1. čista kupovina
- cena upotrebe je 100% tržišne cene (koja opet varira al nije bitno) + 100% cene u eksploataciji
PROCENTI SAMO APROKSIMATIVNO RADI POREĐENJA
PREDNOST: vreme minimalno, tehnloški rizik odsustvuje,
MANA: cena, ponekad nedostatak performansi
2. licencna proizvodnja
- cena upotrebe je 50-60% tržišne cene + 25-30 % cen u eksploataciji
PREDNOST : cena manja, dobitak novih tehnologija, poboljšanje performansi (nemora ali po pravilu), mogućnost izvoza koja onda obori troškove kolosalno
MANA: duže vreme, viši tehnološki rizik
3. potpuno sopstvena proizvodnja na osnovu sopstvenog projektovanja
- cena upotrebe je 25-30% tržišne cene + 25-30% cene u eksploataciji
PREDNOST: jošmanja cena i ostalo kao pod tačkom 2.
MANA: najduže vreme, vrlo visok tehnološki rizik
Jugoslovenski projekat M-84 ne NAJBOLJI mogući POZITIVNI primer tačke 2. odnosno licencen proizvodnje
Školski primer za ispravno donetu odluku o licencnoj proizvodnji.
I u Jugoslaviji a i naravno pos vetu IMA primera POGREŠNE kupovine licenci ali je OVAJ baš 100% POZITIVAN reprezantativan primer u korist kupovine licence.
Mi to sada ne vidimo zbog raspada države ali da nije do toga došlo M-84 bi u svojim daljim evolucijama ne samo prevazišao mane koje je imao (konkretno u snazi oklopa i nedostatku dinamičke zaštite) a motor je već prevazišao već bi uvođenjem najsavremenijih ruskih projektila potkalibarnih stekao i maksimalnu vatrenu moć itd.itd.itd. I bio bi vrlo poželljan izvozni artikl koji bi zaradio stvarnoo ogromne pare
Lično bih ovom prilikom (iz ličnih razloga) podsetio u pozitivnom smislu na generala Dragojevića koji je u svemu imao zanačjnog udela