Poslao: 01 Okt 2017 14:25
|
offline
- ekser222
- Počasni građanin
- Pridružio: 12 Nov 2005
- Poruke: 865
|
Ova slika je od tenka iz prototipske partije tenkova od deset komada. Probna serija od pet komada se razlikuje od prototipske serije.
Radio sam na prototipu, na probnoj partiji, na prototipskoj partiji i na serijskoj proizvodnji.
Tako da sam radio i na tenku sa slike.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 01 Okt 2017 15:54
|
offline
- Jester
- Legendarni građanin
- Pridružio: 28 Feb 2008
- Poruke: 6770
- Gde živiš: Srbija
|
Bojan ga je uslikao i uz fotografiju napisao da se radi o tenku pod evidencionim brojem 003. To treba da znači da tenk sa slike pripada toj probnoj partiji od 5 komada (001-005). Danas se tenk 003 nalazi u muzeju u Kačarevu, dok je 005 u Kumodražu.
|
|
|
|
Poslao: 01 Okt 2017 16:19
|
offline
- ekser222
- Počasni građanin
- Pridružio: 12 Nov 2005
- Poruke: 865
|
A ja napisao Bojanu jedno dugačko pismo zbog greški u njegovoj knjizi.
Ipak sam ja radio na svim ovim tenkovima.
|
|
|
|
Poslao: 01 Okt 2017 16:35
|
offline
- Jester
- Legendarni građanin
- Pridružio: 28 Feb 2008
- Poruke: 6770
- Gde živiš: Srbija
|
OK, samo da razrešimo dilemu. Nulta serija od 10 komada je označena sa ev. brojevima 21050-21060. Ti tenkovi su imali bacače dimnih kutija i kraći nosač meteosenzora. Da li su upravo ti tenkovi prikazani na vojnoj paradi 1985. u Beogradu?
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Okt 2017 17:43
|
offline
- ekser222
- Počasni građanin
- Pridružio: 12 Nov 2005
- Poruke: 865
|
- 16Ovo se svidja korisnicima: Sale, ray ban11, sremac983, Mercury, amaterSRB, Leonardo, voja64, sasans23, komkom, djox, amstel, Kos93, MB120mm, ILGromovnik, GnaeusDomitiusAhenobarbus, goxin
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Jester ::OK, samo da razrešimo dilemu. Nulta serija od 10 komada je označena sa ev. brojevima 21050-21060. Ti tenkovi su imali bacače dimnih kutija i kraći nosač meteosenzora. Da li su upravo ti tenkovi prikazani na vojnoj paradi 1985. u Beogradu?
U Beogradu su na paradi prikazani tenkovi iz probne partije, 5 komada, a oni su imali kraći nosač meteosenzora koji je bio na gumenim amortizerima.
Nulta serija, čitam iz moje radne sveske 03.12.1988 godine
21052 1 VP 4675 Manjača
21053 2 VP 4675 Manjača, otišao u TRZ Hadžići na remont 24,02,1989
21054 3 VP 4675 Manjača
21055 4 VP 4675 Manjača
21056 5 VP 2908 Banja Luka
21057 6 VP 6565 Zalužani, otišao u TRZ Hadžići na remont 24,02,1989
21058 7 VP 6565 Zalužani
21059 8 VP 6565 Zalužani
21060 9 VP 6565 Zalužani
21061 10 VP 6565 Zalužani
Tenk 21053 sam počeo da popravljam 16.07.1993 godine u TRZ Hadžići, te sam isti dan zbog iznenadnih okolnosti sa istim tenkom išao u akciju, te sam uništio neprijateljske ciljeve. Svi su pogodci, 100%, pogodili metu. Nakon nekoliko dana sam tenk završio i predao u Igmansku brigadu VRS. Tenk je prije toga svo vrijeme stojao u TRZ Hadžići i bio je neupotrebljiv.
Tenk 21057 sam počeo da popravljam nakon završetka tenka 21053, uradio sam neke radove, međutim, zbog proboja fronta na drugom mjestu, morao sam da napustim rad na 21057, te sam otišao na to mjesto gdje je probijen front, jer je tamo bio oštećen T72 20644 Ilijaške brigade.
21057 nisam nikad završio, i taj je tenk rashodovan u Hadžićima.
Ne sjećam se brojeva pet tenkova probne partije, a ubrzo nakon što su napravljeni, ti su tenkovi rastavljeni i od njih su napravljena učila za ŠCOMJ Banja Luka. Nisam stigao da im zapišem registarske brojeve.
Pozdrav
Vlado
|
|
|
|
Poslao: 02 Okt 2017 01:52
|
offline
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 20135
|
Leonardo ::
To je tako čisto geometrijski. Šta kaže iskustvo i testiranja?
Ako uzmemo recimo kumulativno punjenje, ono ne mora doći paralelno sa zemljom, gde se opet taj ugao smanjuje. Da li se dobro sećam da može doći do zakretanja prema ploči prilikom kontakta, neposredno pre aktiviranja?
Ako dodje do zakretanja kumulativnog punjenja znaci da upaljac nije odradio na vreme i da je verovatno levak vec ostecen. To je do uvodjenja super brzih piezo upaljaca bila glavni problem kumulativne municije i razlog zasto je ista bila ispaljivana sa jako malim brzinama.
Kod piezo upaljaca, ako glava napravi kontakt sa plocom mogu se desiti samo dve stvari:
1. Upaljac ce odraditi kako treba, punjenje ce se aktivirati i probiti (ili ne) oklop.
2. Upaljac se nece aktivirati, nos ce se ili odlomiti ili deformisati, granata/raketa/sta vec ce udariti u oklop i doci ce do znacajnog ostecenja kumulativnog levka a neretko i raspadanja granate/rakete/itd.
Rani piezo upaljaci su imali mali "kriticni ugao", sve preko 60 stepeni je pravilo problem sa americkom T300/M341 90mm kumulativnom.
Sovjetskoj kumulativnoj BK-5/BK-5M je taj kriticni ugao bio preko 65-70 stepeni.
'80ih je generalno kod sve moderne municije upaljac radio do 75 stepeni.
Inace, i rakete i topovska kumulativna municija lete paralelno sa zemljom konstantno i "propadaju" po putanji te je "ubacni" ugao prakticno nepostojeci (za 125mm kumulativnu isti je oko 3 stepena na 3000m, znaci skoro zanemarljiv). Veci ubacni ugao se javlja kod municije koja je stabilizovana jakom rotacijom, a kumulativna nije jos od '60ih (cak i iz olucenih topova rotacija je smanjena klizajucim prstenovima i glavna stabilizacija je perima).
Naravno hitac moze da dodje i delimicno odgore i delimicno od dole itd, ali uzima se generalno da dolazi horizontalno sa zemljom za procene zastite.
|
|
|
|
|
|