Tenk M-84

• 1Ovo se svidja korisniku: MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Weiss ::krunc ::
Pošto smo novac od Kuvajta za svaku partiju dobijali nakon isporuke iste a SDPR je novac prebacivao direktnim učesnicima projekta prema unapred definisanim procentima

Zar ceo posao oko izvoza tenkova u Kuvajt nije bilo u stvari pokrivanje dela duga od 750mil.$ prema njima u naturi -tenkovima u vrednosti 480mil$. AKO je to tacno, nije bilo placanja Kuvajta za tenkove, njih su platili Jugosloveni , da se proizvedu i da odu u Kuvajt za dug. Mislim da je 'prodaja' tenkova Kuvajtu jedna od najvecih zabluda o SFRJ

Svaki dug se mora vratiti pa i Kuvajtski koji je verovatno nastao kupovinom nafte.
Ako neki proizvod prodate za devize 35% skuplje nego na domaćem tržištu to nije zabluda nego uspeh.
Uz to idu i rezervni delovi alat učila sa maržom 100% onda je to dobra zarada.
Kuvajt je avansirao odmah 30% vrednosti ugovora radi finansiranje repromaterijala i proizvodne.

Po mnogim procenama ovo je bio najrentbilniji ozbiljniji proizvod koji je SFRJ ikad napravila.
A prema testiranjima pred raznim delegacijama u zemlji i više prikaza u inostranstvu i prilično kvalitetan.

Kvalitet je bio nesporan te smo imali zahtev za ugovor sa Pakistanom na 200 kom i ozbiljnu ponudu za transver tehnologije isporuku delova i obuku ino proizvođača od 1000 kom (procenjena vrednost na 3-4 milijarde dolara)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

S.Palestinac ::Po mnogim procenama ovo je bio najrentbilniji ozbiljniji proizvod koji je SFRJ ikad napravila. Ово напросто није тачно.
ENDE.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

S.Palestinac ::Weiss ::krunc ::
Pošto smo novac od Kuvajta za svaku partiju dobijali nakon isporuke iste a SDPR je novac prebacivao direktnim učesnicima projekta prema unapred definisanim procentima

Zar ceo posao oko izvoza tenkova u Kuvajt nije bilo u stvari pokrivanje dela duga od 750mil.$ prema njima u naturi -tenkovima u vrednosti 480mil$. AKO je to tacno, nije bilo placanja Kuvajta za tenkove, njih su platili Jugosloveni , da se proizvedu i da odu u Kuvajt za dug. Mislim da je 'prodaja' tenkova Kuvajtu jedna od najvecih zabluda o SFRJ

Svaki dug se mora vratiti pa i Kuvajtski koji je verovatno nastao kupovinom nafte.
Ako neki proizvod prodate za devize 35% skuplje nego na domaćem tržištu to nije zabluda nego uspeh.
Uz to idu i rezervni delovi alat učila sa maržom 100% onda je to dobra zarada.
Kuvajt je avansirao odmah 30% vrednosti ugovora radi finansiranje repromaterijala i proizvodne.

Po mnogim procenama ovo je bio najrentbilniji ozbiljniji proizvod koji je SFRJ ikad napravila.
A prema testiranjima pred raznim delegacijama u zemlji i više prikaza u inostranstvu i prilično kvalitetan.

Kvalitet je bio nesporan te smo imali zahtev za ugovor sa Pakistanom na 200 kom i ozbiljnu ponudu za transver tehnologije isporuku delova i obuku ino proizvođača od 1000 kom (procenjena vrednost na 3-4 milijarde dolara)

Zabluda je u tome da je to bio profitni ugovor - sa zaradom. Nikakav profit sa kuvajtskim tenkovima SFRJ nije napravila samo je povoljnije vracala dug (u naturi). Dobar dil je bio u nacinu 'prebijanja' u smislu nismo vracali dolar za dolar - 84ka je u proizvodnji kostala oko 750.000$ a racunali smo ga Kuvajtu za 1.500.000$. A pre svega toga stoji i cena razvoja 84ke od oko 3 milijarde $ pre nego sto je izasla prva serija, cisto da se ima sira slika oko para, rentabilnosti.. (sve su to vec poznate cifre).

Da, M-84A je bio odlican tenk u svoje vreme a o ondasnjim potecijalima prodaje 84ke mozemo samo da sanjarimo jer nisu realizovani.

S.Palestinac ::
Kuvajt je avansirao odmah 30% vrednosti ugovora
koliko je to pouzdana informacija ? Dugujes mi 900Evra pa cu ti dati jos 300Evra da bi dobio 900Evra

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Metanoja, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Weiss ::

Zabluda je u tome da je to bio profitni ugovor - sa zaradom. Nikakav profit sa kuvajtskim tenkovima SFRJ nije napravila samo je povoljnije vracala dug (u naturi). Dobar dil je bio u nacinu 'prebijanja' u smislu nismo vracali dolar za dolar - 84ka je u proizvodnji kostala oko 750.000$ a racunali smo ga Kuvajtu za 1.500.000$. A pre svega toga stoji i cena razvoja 84ke od oko 3 milijarde $ pre nego sto je izasla prva serija, cisto da se ima sira slika oko para, rentabilnosti.. (sve su to vec poznate cifre).
Da, M-84A je bio odlican tenk u svoje vreme a o ondasnjim potecijalima prodaje 84ke mozemo samo da sanjarimo jer nisu realizovani.
S.Palestinac ::
Kuvajt je avansirao odmah 30% vrednosti ugovora
koliko je to pouzdana informacija ? Dugujes mi 900Evra pa cu ti dati jos 300Evra da bi dobio 900Evra
Po svemu to je bio komercijalni ugovor.
U to vreme naše građevinske firme su uveliko bile aktivne u Kuvajtu.
Kada sam posle jednog poslovnog sastanka otišao na kuvajtske tornjeve da ručamo domaćini su se pohvalili da je sve to izgradila Jugoslovenska firma.
Govorili su da je i nastavni centar gde smo držali nastavu za kuvajtske majstore uradila Pelagonija iz Makedonije

Pakistan je hteo da prihvati našu ponudu uz uslov da 30% cene plati u robi (pamuk) ali je to teško bolo zatvoriti zbog finansiranja proizvodnje.

Da Kuvajt je dao avans pa je svaka isporučena partija (oko 30 kom) umanjivana za deo avansa.
Kako bi se proizvodnja izfinansirala, moralo se uložiti u materijale a sam proces proizvodnje je dugo trajao pa se sve to moralo pokriti,
Bilo je par puta dozvoleno da za novac koji se dobije od Kuvajta otkupimo jugoslovenski dug pod povoljnijim uslovima pa se nešto dodatno moglo i zaraditi na toj konverziji.
Šta go vi mislili tada se prilično tržišno poslovalo i itekako vodilo o troškovima.

Cifra od 3 milijarde je preterana.
Licenca je plaćena čini mi se 39.000.000 $
Veći deo posla su dobile firme koje su imale odgovarajuću infrastrukturu i opremu.
Sećam se da je ĐĐ kao svoju ponudu za finalistu pokazao dizalice od 50 t u teškoj hali a montaža je kasnije obavljana u fabrici šinskih vozila komisija SSNO-a nije htela da odobri dodatna sredstva za dizalicu pa smo morali sami praviti tandem od postojeće dve dizalice.

Bilo je dosta ulaganja u opremu ali je sve to ostalo za dugoročnije korišćenje malo toga je bilo namenski samo za tenk.
Država je dala za potrebe proizvpdnje od 120 komada godišnje a ako ste hteli veće kapacitete morale su firme davati dodatna sredstva.
Tadašnje procene su govorile da se sva ta ulaganja isplate kad proizvedete oko 1000 komada.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Cifre koje se spominju u gornjim postovima a vezane su uz prodaju tenkova za kuvajt su koliko ja znam netočne. Ukupna vrijednost ugovora potpisanog 1989.g. bila je veća od pola milijarde dolara, ugovor je uz isporuku tenkova predviđao i isporuku odgovarajuče municije za tenkovsko naoružanje, opremu za održavanje, obuku tenkovskih posada i tehničku pomoć u održavanju.

Kad je u pitanju licenca i ulaganja koja su potrebna da se usvoji proizvodnja tenka ona jesu značajna. No brojne studije koje su provođene u drugoj polovici sedamdesetih, a kompletirane u vidu dokumentacije za donošenje odluke o licencnoj proizvodnji tenka pokazale su da je ona opravdana, moguća i isplativa samo za potrebe JNA, ne računajuči eventualne izvozne poslove koji su prema prvobitnim planovima trebali otpočeti tek poslje 1995.g. kada bi za potrebe JNA bilo proizvedeno 1000 jedinica. No osamdesete su sa sobom donjele ekonomske teškoće pa je ubrzo nakon usvajanja proizvodnje odobrena prodaja za prvog stranog naručitelja, a 1989.g. i za drugog koja je većim dijelom i realizirana prije raspada...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bogoslov ::Бизнис никада није трпео. Стока никада није имала ништа свето.
Znači proizveli su 2000 dodatnih M-84 i Vihora za domaće vojske bivše SFRJ i izvoz.

Najobičnije lešinarenje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

krunc ::Cifre koje se spominju u gornjim postovima a vezane su uz prodaju tenkova za kuvajt su koliko ja znam netočne. Ukupna vrijednost ugovora potpisanog 1989.g. bila je veća od pola milijarde dolara, ugovor je uz isporuku tenkova predviđao i isporuku odgovarajuče municije za tenkovsko naoružanje, opremu za održavanje, obuku tenkovskih posada i tehničku pomoć u održavanju.

Kad je u pitanju licenca i ulaganja koja su potrebna da se usvoji proizvodnja tenka ona jesu značajna. No brojne studije koje su provođene u drugoj polovici sedamdesetih, a kompletirane u vidu dokumentacije za donošenje odluke o licencnoj proizvodnji tenka pokazale su da je ona opravdana, moguća i isplativa samo za potrebe JNA, ne računajuči eventualne izvozne poslove koji su prema prvobitnim planovima trebali otpočeti tek poslje 1995.g. kada bi za potrebe JNA bilo proizvedeno 1000 jedinica. No osamdesete su sa sobom donjele ekonomske teškoće pa je ubrzo nakon usvajanja proizvodnje odobrena prodaja za prvog stranog naručitelja, a 1989.g. i za drugog koja je većim dijelom i realizirana prije raspada...

Krunc, da li si ti radio na N-10 ili N-12 kad znaš ove podatke.

Pozdrav

Vlado

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Leonardo ::Bogoslov ::Бизнис никада није трпео. Стока никада није имала ништа свето.
Znači proizveli su 2000 dodatnih M-84 i Vihora za domaće vojske bivše SFRJ i izvoz.

Najobičnije lešinarenje.

Моја констатација се не односи на број произведених, него на сарадњу врс са хво, која се између осталог одвијала и кроз изнајмљивање тенкова и хаубица за дејство по муслиманским снагама.

ПС Немаш потребе да лупаш да је произведено "2000 dodatnih M-84 i Vihora za domaće vojske bivše SFRJ i izvoz." ... или имаш?

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, valter68
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svako normalan ko ulazi u posao razmislja da zaradi, mada koliko ja mislim da je licenca dozvoljavala izradu 1000 tenkova (ili ja nesto tu gresim). Niko nije razmisljao da ce se drzava raspasti kada je ulazio u posao ni sa G-4 ni sa orlom ni sa M-84, niti sa bilo kojim drugim projektom (ili ako je razmisljao nije imao mozga, odnosno svaka zemlja je imala poveci deo kolaca za proizvodnju). Dobro znaci posao stoleca ispade posao velike lagarije, dobro jesmo mi njima prodali nas tenk za njihovu naftu, mada to i nije tako lose, mozda je to na kraju i odlicno, ko ce ga znati. Bitno je bilo da su nasi nastavili dalji razvoj tenkova u vidu Vihora, a koliko saznah iz videa o G-4 i novom avionu na NTV televiziji da je M-84 trebalo da bude glavni tenk Nato pakta zato sto je jeftin a odlican, malu siluetu ima itd...
Steta kad covek vidi sta smo sve mogli da proizvodimo dodje mi da poludim a ovima koji su naseli na provokacije o razbijanju SFRJ zarad neke sice od para neka im je na cast. i umesto da imamo sada po 2000 evra minimalac mi nemamo ni za preteramo mesec dana, a velike bi se pare slile i bilo bi posla i za neradnike.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gen. Jovan Matovic (tadasnji) direktor SDPRa :
Citat:Krajem 1986. dospeo je dug od 747mil.$ koji je Jugoslavija trebala da vrati Kuvajtu. Platno-bilansna situacija zemlje je bila nezavidna i slozena. Nije bilo gotovine za otplatu duga a rokovi otplate su pristigli. Trebalo je naci robu koja bi se isporucila Kuvajtu i njome prebiti dug.
Vlada (SFRJ) je uputila delegaciju na razgovore u Kuvajt sa Goranom Kapetanovicem na celu pa je i SDPR ukljucena u delegaciju zbog vojnih poslova o kojima je ranije pregovala u Kuvajtu (date su ponude za neke borbene sisteme i projekte vojnog inzenjeringa-izgradnje). Kuvajcani su ocenili da mogu naplatiti jedino prebijanjem, robom uvezenom iz Jugoslavije.
U martu 1988. poceli su poslovni razgovori. Definisali smo poslove za izvoz i predlozili ih kuvajtskim organima. Na poligonima u Jug. ispitan je tenk M-84A koji su prihvatile Kuvajtske OS. Planirano je i realizovano ispitivanje tenka u Kuvajtu u pustinjskim uslovima kojima sam i sam prisustvovao. Tenkovi su u Kuvajt prebaceni sa dva (iracka) aviona Il-76.
Taj posao je uspesno zavrsen krajem 1988. Pored naseg tenka u Kuvajtu su ispitivani brazilski, sovjetski, francuski, britanski i drugi. Iz pouzdanih izvora smo saznali da su Sovjeti i Englezi dali povoljnije uslove za isporuku od nas, ipak sa Kuvajtom je zakljucen ugovor o isporuci 200 tenkova.
To je bio veliki posao za nasu zemlju vredan oko 480mil.$
Iz predhodno navedenog jasno je da posao sa tenkovima u Kuvajtu bio oblik VRACANJA DUGA a ne profitna stvar kao npr. aktuelna prodaja Nore B52 Mijanmaru i drugima.
Da li je u tom kuvajtskom poslu individualno recimo DjDj imao profit to ne znam i ne razmatram, problem je bio kod Narodne banke Jugoslavije i SIVa. Oni su morali to da 'peglaju' ,dug je slovio na njih prevashodno.


p.s. Drugi izvor navodi vrednost ugovora 520mil.$ koji je predvidjao (uz 215 tenkova) tenkovsku municiju, opremu za odzavanje, obuku tenk. posada i tehnicku pomoc u odrzavanju