Tenk M-84

• 4Ovo se svidja korisnicima: bulovic, amaterSRB, sekretar, GreenMan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Weiss ::
Iz predhodno navedenog jasno je da posao sa tenkovima u Kuvajtu bio oblik VRACANJA DUGA a ne profitna stvar kao npr. aktuelna prodaja Nore B52 Mijanmaru i drugima.


Nije mi jasno kakve veze ima forma placanja sa profitom? Je li drzava dugovala pare Kuvajtu? Jeste. Je li Kuvajt pristao da se dug vrati u nasim proizvodima umjesto u zelembacima? Jeste. Je li drzava platila proizvodjacima za ove tenkove? Mislim da jeste, inace kako bi isfinansirali proizvodnju. Ne moze bolje za SFRJ.

Zamisli da dugujes banci za stan, i banka kaze nema veze, ajde sad ti nama isporuci aluminijumsku stolariju za novu poslovnicu u Nisu, pa se prebijamo za stan. A desi se da ti bas proizvodis aluminijum. Ihhhaaaj.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim, ne znam zasto se uopste upustam dalje u ovo, naveo sam podatke iz kojih bi svako sa 4 razreda osn. skole SAM zakljucio u cemu je sustina-problem..

osoba duguje drugoj osobi 6000e, kaze joj da nema pare ali ima kola koja navodno vrede 6000e a realno vrede 4 ili 3000e. Taj drugi prihvati tu procenu za 6000e i uzme taj auto za dug. I DA, DUZNIK NEMA VISE DUGA ALI NEMA NI KOLA !

Da, drzava je platila proizvodju tenkova i za toliko je ostala u MANJKU u budzetu - NEMA PROFITA -NEMA DODATNE VREDNOSTI za zemlju u celini. Kako su pokrivali te rupe(tine) u budzetu , samo oni znaju, verovatno novim kreditima.

Profitni ugovor za zemlju BI BIO da su tenkove koji vrede 750.000$ prodali (a ne dali) Kuvajtu za 1.500.000$ po komadu. I TA RAZLIKA U KESU (+750.000) DA SE VRATI U ZEMLJU . TO JE PROFIT ! A TOGA NIJE BILO.

• 4Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, Belac91, sekretar, GreenMan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slazem se, takva logika jeste na nivou 4 razreda osnovne skole.

• 2Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, Mlav
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Weiss ::Profitni ugovor za zemlju BI BIO da su tenkove koji vrede 750.000$ prodali (a ne dali) Kuvajtu za 1.500.000$ po komadu. I TA RAZLIKA U KESU (+750.000) DA SE VRATI U ZEMLJU . TO JE PROFIT ! A TOGA NIJE BILO.

Profit je razlika izmedju troskova proizvodnje i cene proizvoda. Kuvajt je od SFRJ potrazivao iznos od 300 mil. SFRJ isporucila 200 tenka po ceni od 1.5mil. SFRJ uzela kredit od 150 mil, isfinansirala proizvodnju, isporucila proizvod i izmirila dug. Na kraju krajeva dug je 150 mil, steceno iskustvo u proizvodnji, verovatno otklonjeni neki nedostaci, napravljene ustede u poizvodnju usled ekonomije obima. SFRJ je i dalje u gubitku 150 mil, ali je pocetna pozicija bila -300 mil. Profit je 150mil, neto dobit -150mil. Jos jedan takav posao i izlazi se iz minusa.

*Takav je bio plan, ali stvari su se odvilijale malo drugacije. Banalizovao sam sa cenama zbog jednostavnosti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

babaroga ::Slazem se, takva logika jeste na nivou 4 razreda osnovne skole.
Slazem se logicno je i bilo da je zemlja bankrotirala vise puta od '45 do '91

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A di jee tu potrosena nafta, koju smo uzeli to ste zaboravili u racunicu da ukljucite.

• 3Ovo se svidja korisnicima: lord sir giga, sekretar, GreenMan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lord sir giga ::A di jee tu potrosena nafta, koju smo uzeli to ste zaboravili u racunicu da ukljucite.

Ta se racunica uci tek u sestom razredu

• 1Ovo se svidja korisniku: babaroga
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bogoslov ::+ ...Leonardo ::Bogoslov ::Бизнис никада није трпео. Стока никада није имала ништа свето.
Znači proizveli su 2000 dodatnih M-84 i Vihora za domaće vojske bivše SFRJ i izvoz.

Najobičnije lešinarenje.

Моја констатација се не односи на број произведених, него на сарадњу врс са хво, која се између осталог одвијала и кроз изнајмљивање тенкова и хаубица за дејство по муслиманским снагама.

ПС Немаш потребе да лупаш да је произведено "2000 dodatnih M-84 i Vihora za domaće vojske bivše SFRJ i izvoz." ... или имаш?
Retoričko pitanje. Očigledno nema znaka pitanja na kraju. Odnosi se na konstataciju da biznis nikad nije trpeo. Gde je taj biznis bio obično čerečenje lešine. Proizvodnja i pravi biznis je propao

Drugim rečima, ne slažem se sa tvojom konstatacijom, sem da je to dno dna.

Trebalo je malo promisliti šta sam hteo reći. Mislim da je sad potpuno jasno.

• 3Ovo se svidja korisnicima: babaroga, voja64, Kos93
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kuvajt je da bi kupio tenkove raspisao tender i javilo se više učesnika.
Tenkovi su testirani ponude otvorene i za očekivati je da je prihvaćena ponuda prema odnosu cena-kvalitet. Arapi su dobri trgovci.
U Kuvajtu vojska daje svoje mišljenje a veliki uticaj igraju važni kuvajćani koji za određenu proviziju lobiraju za svog ino ponuđače.

Tako je bilo i 97 kada je bio tender za održavanje i obuku.
Konkurisali Jugoimport, Đ. Đaković, ... i Kuvajtski biznismen koji je imao naše lobiste koji su mu skupili ekipu.
Posao dobio Kuvaja jer mu je ponuda bila niža za 500$ po čoveku od ĐĐ a Yugoimport je imao još veću cenu.
Međunarodna trgovina se odvija sa jakim bankarskim garancijama tu se ide na sigurno.
Kuvajt nije oprostio ni posleratnom Iraku dugove pa zašto bi nama mislim da i sad vučemo stare dugive koji se verovatno povremeno refinansiraju ali se otplaćuju.

Cena tenka M-84A za JNA je bila veća od 750.000,00$ mislim da je i za M-84 često prelazila ovu cifru i utvrđivana je prema odobrenim troškovima proizvođača za svaku seriju.

Naša roba je uglavnom jeftinija na ino tržištu nego kod nas zbog konkurencije a tenk je prodat znatno iznad proizvodne cene pa i laici znaju da je to profitabilno.
Kada nekom dugujete a nemate novac obično mu dajete robu po njegovom izboru ali ispod cene ako nekom uspe da to proda skuplje svaka čast.

Cene iz ugovora se ne sećam, kada sam u 14 oktobru radio tehno-ekonomsku analizu za nastavak isporuke 51 tenk + 15 TZI) imao sam uvid u presek stanja ugovora.
Razlika između isporučene robe i dobijenog novca bila je manje pd 1.000.000&

Samo vrednost za 200+15 iznosila je oko 330.000.000$
Vrednost rezervnih delova je takođe značajna svašta smo gurali da bi to bilo oko 20- 30% vrednosti isporučenih tenkova.
Obiman specijalni alat razna učila tri ljuljajuće platforme za ceo tenk kada sam to sve video u Kuvajtu bili su opremljeniji nego ĐĐ.
Vrednost municije održavana,
Bio je to u svakom pogledu respektabilan ugovor koji bi se realizovao za 2,5 godina da nije bilo sukoba.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lord sir giga ::A di jee tu potrosena nafta, koju smo uzeli to ste zaboravili u racunicu da ukljucite.
Nisam nista zaboravio.
Izneo sam citat prethodno, koji ranije nije bio ovde i koji pokazuje da je posao 'kuvajtskih tenkova' mnogo finansijski kompleksniji (blaze receno) nego sto se to decenijama reklamiralo. To je moja poenta .A ekonomskoj racunici za sve stavke bi trebalo ovde 50 strana. To nikom zdravom ne pada na pamet.
Ukratko maksimalno pojednostavljeno, sa jedne strane je tenk kao proizvod - kako se do njega doslo i koliko on kosta drzavu u jednom trenutku (racunajuci od prve ideje na papiru pa do silaska prvog serijskog i njegove predaje JNA ili stranom kupcu koji je za povratak ulozenih sredstava najbitniji). U startu je on najskuplji za zemlju a kasnije sve jeftiniji do tacke kad otplati sve ulozeno i pocne da daje cist profit. E to bi bilo da smo realizovali planirane prodaje Iranu, Pakistanu... Formalno u cenu tenka ulazi, utrosen materijal (domaci i uvozni), radna snaga, amortizacija i razvoj
A sa druge strane je ta nafta koju smo kupili i na koji nacin je ona potrosena. Deo je otisao u rafinerije za gradjanstvo, deo u toplane, deo u industrijske pogone, deo armiji..... e sad, u kom delu je tom naftom opet stvarana nova vrednost a kojom se davala nerentabilnim korisnicima to pitajte SIV SFRJ za tacne procene i racunice.
U tumacenju svega morate voditi racuna i o inflaciji u SFRJ koja je pravila gubitke pri ulaganjma, proizvodnji, prodaji.. generalno. Ta inflacija je posledica lose, neefikasne privrede, koja pravi vise troska nego zarade a NBJ sa guvernerom to pokriva stampanjem realno sve manje i manje vrednih para.

Proizvodnu cenu od ~700.000$ po komadu nisam tek licitirao to je podatak prof. dr Milorada Dragojevica sefa projekta KAPELA ispred VTI. Samo prenosim

Usput, sta je M. Dragojevic kaze za DjDj (Djura Djakovic - finalista tenka) :
Citat:U to vreme (1988. godina) dovoljno je reci Djura da bi se kod svih ucesnika time podrazumevao sinonim za nerad, neznanje, neorganizovanost i mnogo toga
Brojke (finansijske) oko tenka su i na ovoj poznatoj stranici
http://www.srpskioklop.paluba.info/m84/opis.htm