Tenk M-84

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, babaroga
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne znam ko je radio procenu, ali proceniti da je sve koštalo 3 milijarde dolara... malo je reći neozbiljno.

Pa nije M-84 razvijen od nule, već je to tenk za kojeg je kupljena licenca i na kojem su kasnije izvršene modifikacije. Da su investicije u privredu bile tadašnjih 2,9 milijardi dolara (kako se procenjuje u tekstu) jako je teško, praktično nemoguće poverovati.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jester ::Ne znam ko je radio procenu, ali proceniti da je sve koštalo 3 milijarde dolara... malo je reći neozbiljno.

Pa nije M-84 razvijen od nule, već je to tenk za kojeg je kupljena licenca i na kojem su kasnije izvršene modifikacije. Da su investicije u privredu bile tadašnjih 2,9 milijardi dolara (kako se procenjuje u tekstu) jako je teško, praktično nemoguće poverovati.
Tu sam cifru (3 milijarde) sam cini mi se video u i nekoj knjizi, verovatno je takav neki izvor i bio ne verujem da je to autor(ri) sajta nasumice napisao. Moguce je da je i prenaduvana moze se raspravljti o tome. Investicije se racunaju od 1978. (formiranje grupe Kapela) pa do 1985 (predaje prve serije u JNA). Investiranja je bilo i dalje ali gro ulaganja je bio do tada. Investicije cine svasta nesto, od fabrika i njihovih sredstva pa do recimo skolovanja kadra koji radio na projektovanju ili proizvodnji.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slazem se Jester. Apsolutno neprihvatljivo, i vjerovatno procjenjivano od strane "strucnjaka" koji su strucni u nekim drugim stvarima, ali ne znaju ni e od ekonomije.

Vjerovatno se radi o pausalnom sabiranju svih investicija u svim fabrikama tadasnje SFRJ koje su imale makar malo veze sa tenkom. Tako da su u tu cifru usli vjerovatno i troskovi nabavke nove menze, ili izgradnje novog odmaralista na moru, ili mozda novi mercedes za direktora. Cuj, tri milijarde investicija u fabrike.

Ima pet sest fabrika koje su mozda imale kapitalne investiciije, a to su Zelezara Ravni, BNT, Djuro Djakovic, Famos, Rudi Cajevec, Pretis i mozda jos koja. Ni jedna od ovih fabrika nije iznova zidana na ledini, sve su to giganti tadasnje privrede. Mozda su kupljene nove masine tu i tamo, ili sagradjena nova hala, i to je to. I to pod uslovom da je ta investicija u postrojenja iskljucivo za tenk, koja se ne mogu za nesto drugo koristiti. A nije tako. Uzmimo BNT. Ako su kupili nove masine da rade cijev, te masine mogu da rade bilo kakvu cijev, ne nuzno samo tenkovsku cijev. A pravila je SFRJ poprilicno cijevi tih godina. Itd, itd.

Procitah na palubi da je 2000 motora izvezeno u SSSR? Pa malo li je? Jos neka su uradili 1000 za nase tenkove, za Kuvajt i za zalihe, eto serije od 3000 motora. Ako je jedan takav motor recimo 50,000 US$, eto obrta od 150 mil dolara za pet godina. Da su zlatom zidali novu fabriku za motore, otplatili su je. Ili bi je otplatili za manje od 10 godina. A to je stopa povracaja na investiciju od 10% i to je jaaako dobro i u kapitalizmu, a kamoli u SFRJ.

Po ciframa sa palube, direktni troskovi licence, izrade specijalnih alata, projektovanja i troskovi probne serije iznosili su 180 miliona US. Za te pare dobili smo proizvod koji je u tom trenutku bio apsolutni vrh, i za koji je postojalo ogromno trziste. Dobili smo proizvod koji je u tom trenutku moglo da proizvede mozda 5-6 zemalja u svijetu. I koji smo prodavali za suvo zlato.

Dalje, prenaoruzali smo svoju armiju svojim proizvodom (ili bar poceli to da radimo). Ogromna usteda.

Osvojili tehnologije. Uposlili ljude i resurse. Prosirili proizvodnu i tehnolosku bazu. Iskolovali klince u inzenjere, varioce, mehanicare, elektronicare.

Ali da. Sve je to prazna prica za internet pamet, ili tranzicionu pamet. Mozda ne treba tu pricu ni pricati. Mozda svi treba da se vratimo u osnovnu skolu i da radimo kao kasirke u Maxiju. Ionako sve sto kupujemo ima da se nabavi jeftinije u Njemackoj. Ili u Kini. A i ne treba nam puno. Sta ce nam tenkovi? Samo dobar mobilni i ihaaahaj.

• 2Ovo se svidja korisnicima: babaroga, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Fabrike su postojale, samo je investirano u njihovo opremanje odgovarajućim mašinama i alatima.

Ja mislim da su to sve proizvoljna tumačenja pojedinaca, isto kao i recimo cifre za aerodrom Željava. Tih 3 milijarde dolara je danas više nego duplo. Koliko bi prema tim "stručnjacima" koštao razvoj supersoničnog aviona, ako je tenk sa licencom koštao onoliko zelenih novčanica?!

(kucali smo u isto vreme)

• 2Ovo se svidja korisnicima: babaroga, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Weiss ::
Proizvodnu cenu od ~700.000$ po komadu nisam tek licitirao to je podatak prof. dr Milorada Dragojevica sefa projekta KAPELA ispred VTI. Samo prenosim

Usput, sta je M. Dragojevic kaze za DjDj (Djura Djakovic - finalista tenka) :
Citat:U to vreme (1988. godina) dovoljno je reci Djura da bi se kod svih ucesnika time podrazumevao sinonim za nerad, neznanje, neorganizovanost i mnogo toga
Brojke (finansijske) oko tenka su i na ovoj poznatoj stranici
http://www.srpskioklop.paluba.info/m84/opis.htm
Radnu karijeru sam započeo u ,Goši, istina ne dugo pa po konkursu početkom 81 prešao u ,Đuru, .
Mogao bi za sebe reći da sam bio prilično buntovan ali su mnogi cenili moju pravičnost i realnost.

Bilo ko da je rekao za Đuru pogotovu SV 88 da je sinonim za nerad neznanje je čista glupost ili ljubomora.
Brzo smo osvojili proizvodnju. Pošto sam od samog početka bio na montaži pročeo kao tehnolog a završio kao glavni tehnolog montaže znam da nikad nismo koristili pomoć sa strane.
Čak sam i lično ja oborio odobrenje dato PPT-u za razvodne mehanizme od strane VTI
Kada se radio prototip A varijante naši majstori i Hans FMSN su bili u VTI-u a kasnije smo mi na montaži takođe ispravili neke propuste.
Kad se pojavio problem na sistemu podmazivanja VTI je dao neko rešenje koje mi nije bilo logično pa sam popodne ostao obavio neke eksperimente i sutradan im demonstrirao i ukazao šta treba menjati.
Zaista smo imali ekipu koja se mogla nositi sa obrazovanijim stručnjacima.
Ispred finaliste učestvovao smo u mnogim ekspertizamai dobro se nosio sa proizvođačima i stručnjacima iz VTI.
Nemam razloga da branim ĐĐ morao sam da odem iz njega ali činjenice su činjenice.
Sam ĐĐ je učestvovao sa oko 20% u vrednosti tenka pa sami razmislite.

Svaki razvoj ima troškove ali tu dobijete i novu opremu, mašine, napravite iskorak u znanju osvajate nove tehnologije i idete u korak sa svetom.
Kada je 14 oktobar pokušao sa MPG 1000 u Kini samo za ino dnevnice su potrošili oko 200.000$
uništili 2-3 motora a posao propao.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

S.Palestinac, obzirom na vrijeme koje si proveo u Djuri, vjerovatno znas sta je sve izgradjeno i investirano da bi se osvojila montaza M-84? Ako mozes da podijelis te informacije sa nama ovdje?

• 1Ovo se svidja korisniku: babaroga
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Preciznije podatke o ukupni troškovima po projektu KAPELA mislim da su mogli dati prvi direktor KAPELE Vladeta Jevtić i prvi Direktor ĐĐ SV Tafolini Ivan.
Na žalost obojica su relativno brzo sagorela na ovom projektu.

Tafolini je od 79 god bio uključen mnogo toga je držao u glavi. Bilo je zapanjujuće slušati ga na sastanku ili razgovarati sa njim sa koliko podataka raspolaže.
Mlo smo se natezali oko mog stana ali je i to ispoštovao.
Kada su ga smenili napisao je dve obimne knjige o razvoju tenka .
Nešto slično su bili dodeli u 14 oktobar kada smo osvajali proizvodnju naravno po onoj bosanskoj ,,Ćuj čitao pa ja to radio,, tako da nisam ni prelistao.
Lično mislim da osim cene licencne dokumentacije sve ostalo je slobodna procena i kreacija pojedinaca sa velikom dozom preterivanja.

Što se tiče montaže tenka ona je obavljana u gotovom prostoru gde je samo iskopano više kanala, zamenjen pod, odvojen i opremljen prostor za stac ispitivanja (moj idejni projekat)
Sagrađen manji dodatni prostor za profilaktiku ( takođe moj idejni projekat)
Urađen poligon za terenska ispitivanja, napravljna postolja i stendovi za serijsku montažu .
Uz pomoć licence napravljeni specijalni alati.
Po meni sve to nije koštalo više od 5-6 miliona $

U proizvodnju delova je utrošeno više ali oni su radili i oklopno telo pa je tu radilo i više radnika, SV su brojala oko 1700 radnika.
Tu je izgrađena dodatna hala, od većih mašina kupljena je velika portalna glodalica a kasnije i velika presa ali je nju većim delom finansirao ĐĐ jer je procenjeno da će se za potrebe tenka koristiti oko 30%.
Dograđena su dva sprata za režijsko osoblje.
Sve to što je investirano u ĐĐ po mojoj slobodnoj i komotnoj proceni nije moglo preći 100.000.000 $

• 1Ovo se svidja korisniku: suton
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kao ilustracija, na sajtu Krusika pise da je 1972 osvojena proizvodnja Maljutke. Investicija je ukljucivala 14 novoizgradjenih objekata i kostala 12 miliona tadasnjih dolara. Prostom analogijom, ukupna investicija u privredu deset godina kasnije za M-84 mogla je biti red velicine par stotina miliona dolara, a nikako tri milijarde.

http://www.krusik.rs/en/histogram_veliki1/

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Đuro Đaković je i pre pocetka rada na proizvodnji tenka M-84 proizvodio oklopna tela i kupole za tenkove.