Tenk M-84

• 7Ovo se svidja korisnicima: sremac983, dac, ILGromovnik, Battlehammer, ss10, rovac, Mcdado
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Battlehammer ::Zbog čega počev od druge serije? Zar je prva serija imala drugačiju spravu?


Ako pogledaš pažljivije prvu seriju tenkova, videćeš da imaju spregnuti IC far za nišansku spravu i IC far komandirove sprave. Rešenje preuzeto sa T-72, jer su noćne sprave T-72 bile aktivnog tipa i nisu mogle da rade bez IC fara.

M-84 je od početka imao pasivne noćne sprave, ali je u prvoj seriji tenkova u noćnim spravama bio ugrađen pojačavač svetlosti prve generacije. IC far nije bio neophodan za njihov rad, ali je zadržan zbog kvaliteta dobijene noćne slike.

Od druge serije tenkova, u noćnim spravama se ugrađuje pojačavač svetlosti druge generacije, te su IC farovi ukinuti.

U nišansku spravu DNNS-2A namenjenu tenkovima M-84A i M-84AB, ugrađivao se pojačavač svetlosti II+ generacije, što je davalo još jasniju noćnu sliku.

• 11Ovo se svidja korisnicima: dac, galijot, ILGromovnik, Battlehammer, jazbar, Vl veliki, bojank, rovac, miodrag, Mcdado, BraneS
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Battlehammer ::Prelaskom sa M-84 na M-84A, DNNS-2 nišanska sprava zamenjena je spravom DNNS-2A. Da li je nešto slično urađeno i sa komandirovim DNKS-2 uređajem ili on ostaje isti?
I da li je M-84A bio teži od M-84 tenka?

Nije ti ovo tačno. DNNS-2A se je počela koristiti od druge serije tenka, davno prije nego što se je pojavio M84A.

Razlika između DNNS-2A i DNNS-2 je u pojačavaču svjetlosti. Kod DNNS-2 je prve generacije i napaja se sa 6,5 volti, a kod DNNS-2A je pojačavač svjetlosti druge generacije i napaja se 2,65 volti.

Ovo je jedan od većih idiotluka zahvaljujući VTI-u. Na nišanskoj spravi se može razaznati koja je to DNNS-2 ili DNNS-2A, tj, piše koja je, ali na kutiji pojačavačkoj koja napaja spravu sa tih 6,5 volti ili tih 2,65 volti to se ne može razaznati. I kad sam tražio da se napon napajanja pojačavača svjetlosti reguliše u nišanskoj spravi, a da napon ostane 6,5 volti odgovor je bio "Neka vojska pazi".
Prije koju godinu me je prijatelj (načelnik remonta) iz TRZ Čačak pitao kao razaznajem razlike u napajanju, pa sam mu to i objasnio. I to desetak godina nakon što se je počelo koristiti ovaj manji napon.
A na upustvu za pojačavač svjetlosti fino piše koji je napon napajanja pojačavača. I ko zna koliko je izgorilo poačavača svjetlosti druge generacije jer su bili spojeni na napajanje koje koristi prva generacija. I baš me interesuje koliko ljudi koji se bave tenkovima znaju za razliku u ovim naponima.

Za DNKS-2 napajanje pojačavača se reguliše u samoj komandirskoj spravi.




A datum korištenja pojačavača druge generacije se vidi na sljedećoj slici.





Pozdrav

Vlado

• 9Ovo se svidja korisnicima: Vlada1389, Dukelander, amaterSRB, darkangel, rovac, Vl veliki, Battlehammer, ILGromovnik, Mcdado
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pregledao sam neke svoje radne materijale, 95 i 96 g. radio sam tehno-ekonomsku analizu za remont tenkova M-84 u 14 oktobru, moje tadašnje procene su bile da bi cena koštanja bila 280-450.000 $ po tenku.
Za dinamiku 20 kom godišnje trebalo bi oko 74 radnika u fabrici plus usluge spoljnih kooperanata.

Danas su te cifre svakako veće, ako se dodaju i troškovi transporta, dodatne oklopne zaštite i ponešto modernizaacije to bi bilo za kuvajtske tenkove negde 750-950.000 $.
Treba naći sponzore za ova sredstva (malo teže za treće zemlje) pa stoga i mislim da pod uslovom da Kuvajt pokloni tenkove (malo verovatno) u ,,ĐĐ,, bi se išlo samo na njihovo osposobljavanje za upotrebu na frontu.
Malo toga od delova u većim kolićinama ima na ovim prostorima, puno toga bi se moralo uvoziti (Češka, Poljska, Slovačka ...)

• 1Ovo se svidja korisniku: dac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ova razlika u naponima koje koriste dve verzije nišanske sprave je veliki projektantski propust.
Ako je već tako ostavljeno (bez među sklopa koji bi bilo koji napon pretvarao u potrebni za rad tog uređaja) onda je nužno bilo izmeniti konektore da bude nemoguće prikačiti pogrešan uređaj.

Ne može se očekivati od korisnika da svaki put postupa ispravno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko je u teoretski moguce implementirati rad 12.7 stanice (ili drugog pogodnog orudja) da automatski radi protiv dronova? Ako bi imala nacina da detektuje iste. Na osnovu vizuelne detekcije recimo pa da radi automatsko usmeravanje.

Naravno mislim na modernizovani AS2.

• 9Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, miodrag, Luka Blažević, amaterSRB, arsa, ILGromovnik, x9, Mcdado, BraneS
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lošmi ::Ova razlika u naponima koje koriste dve verzije nišanske sprave je veliki projektantski propust.
Ako je već tako ostavljeno (bez među sklopa koji bi bilo koji napon pretvarao u potrebni za rad tog uređaja) onda je nužno bilo izmeniti konektore da bude nemoguće prikačiti pogrešan uređaj.

Ne može se očekivati od korisnika da svaki put postupa ispravno.

NIje ovo jedini slučaj. Najgore je to što su pojačavačke kutije koje daju ovaj napon isto oznečene u JNA (nomenklaturni broj JNA).

Isti slučaj je i sa meteo senzorom.
U prvoj seriji, od 55 komada je bio dvoosni meteosenzor A20XMBL koji je imao maksimalni opseg mjerenja vjetra +/- 40 m/s. I on je imao svoj nomenkaturni broj JNA. Meteo senzor na preklapanje.
Počev od druge serije tenka meteosenzor je bio A10XMBL koji je imao maksimalni opseg vjetra +/- 25 m/s. I on je imao svoj nomenkaturni broj JNA. Meteo senzor u tobolcu na izvlačenje.

Ali onda nastaje problem, jer računanje vjetra za ova dva meteo senzora nije isto. Drugačija matematika i računica. I drugačiji je softver u računarima. Ali svi ti računari imaju isti nomenkaturni broj JNA i moguća je zamjena kod popravke (a što bi na kraju rezultiralo promašajem kod gađanja ako ima ikakvog vjetra), jer malo ko zna da razlikuje te softvere i računare, i onda će se desiti da dođe do neispravnog mjerenja vjetra.






Meteo senzor iz prve serije A20XMBL na tenku iz prve serije, ispravno.





Meteo senzor A10XMBL iz kasnijih serija na tenku iz prve serije. Neispravno, jer je softver u tenku za prvu seriju, a treba računica za meteo senzor A10XMBL, ako se već mjenja meteo senzor.

Nekad davno sam ostavio u VP 8977 Kraljevo balistički softver u tenku koji vrši analizu stanja i napona u tenku, te analizu softvera i ispravnosti, te kompatibilnosti. To sam tamo ostavio jer oni su tada imali 47 tenkova iz prve serije i ostatak iz kasnijih serija, a vidio sm da mješaju uređaje po serijama.

Pošto me prate na svakom mjestu gdje pišem (saznao sam to u razgovoru s generalom, načelnikom.......), pa koriste to što sam napisao, evo šema regulatora napona za noćni kanal DNNS-2. Ovo neka iskoriste oni kojima ovo treba.








A ovo su izmjene na regulatoru napona zavisno od verzije nišanske sprave.







Jutros se pripremam za predavanja koja držim o tenku M84. I zapne mi nešto kod PKT mitaljeza, NSV mitraljeza itd.

Top na tenku T34/76 je 76, 2 mm, a što je tri inča (2,54 cm). Pištolji imaju kalibar 7,62 mm, (a što je 0,3 inča), PA mitraljez NSV ima kalibar 12,7 mm, a što je pola inča, isti kalibar kao Browing mitraljezi, samo što se taj kalibar 12,7 u NATO označava sa .50, fifty. Ali ta municija 12,7 ruska i NATO nije kompatibilna, jer je različita dužina metka. Itd. Dosta ruskih kaibara i mjera je u inčima.

I postavim pitanje na jedno zatvorenom forumu Paluba (nije to onaj javni forum koji sam napustio, već je ovo samo za stručnjake, amatere ne primamo) i dobijem odgovor

Zato što je te mere doneo Petar Veliki i uveo ih u upotrebu i standard. Posle, kada je uveden metrički sistem, to je ostalo jer si već imao alate i mašine za proizvodnju municije i oruđa u tim kalibrima.





A sutra idem na razgovore sa jednom stranom delegacijom o analizi stanja tenkova M84 i njihovoj daljnoj..... u jednoj stranoj zemlji. $$$$$$$$$$


Pozdrav

Vlado

• 1Ovo se svidja korisniku: amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lošmi ::Ova razlika u naponima koje koriste dve verzije nišanske sprave je veliki projektantski propust.
Ako je već tako ostavljeno (bez među sklopa koji bi bilo koji napon pretvarao u potrebni za rad tog uređaja) onda je nužno bilo izmeniti konektore da bude nemoguće prikačiti pogrešan uređaj.

Ne može se očekivati od korisnika da svaki put postupa ispravno.

Iz gore napisanog ,,problem?,, nije dovoljno sagledan da bi se govorilo o nekom ozbiljnom projektantskom propustu..

Zamenu ovakvi komponenti rade stručne ekipe Remontnog zavoda, a ne neki amateri.
Svi rezervni delovi za održavanje tenkova imaju nomenklaturrni vojni broj koji se dodeljuje na osnovu broja crteža proizvođača, i izuzimaju se iz skladišta po tom broju. To je obrađeno u TU-3.
Radovi za ovakve stvari se izvode prema tehničkom upustvu TU-2 koje je obrađivala moja slušba u ĐĐ a sve izmene su redovno dostavljane na štampanje.
Mnogi delovi na sebi nemaju nikakve oznake ali ako se menjaju u toku proizvodnje oni dobijaju izmenjene brojeve crteža.
Jasno je bilo definisano kako se brojevi menjaju u slučaju da su delovi međusobno zamenjivi a kako kad to nije slučaj.
Oni koji su se u to vreme bavili konstrukcijom i razvojem komponenti za tenk svakako su to znali da nije bilo tako mi danas ne bi mogli da pišemo i govorimo o ovom uspešnom proizvodu.

• 1Ovo se svidja korisniku: ladro
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dva M-84 tenka su testirana u Pakistanu u leto 1990. godine.
Ako ne grešim, u pitanju su M-84A tenkovi? Slike nisu sjajne ali po rasporedu dimnih kutija deluje tako.
Ako je to tačno ( ako ne molim da me neko ispravi ), onda bi ovo bili prvi isporučeni M-84A tenkovi.
Sve ostale JNA preuzima tek 1991. godine, dok neki ostaju u fabrici nakon protesta radnika.

Da li se možda zna šta je bilo sa ta dva tenka? Predpostavljam da su vraćeni iz Pakistana?

• 3Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, Battlehammer, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Battlehammer ::Dva M-84 tenka su testirana u Pakistanu u leto 1990. godine.
Ako ne grešim, u pitanju su M-84A tenkovi? Slike nisu sjajne ali po rasporedu dimnih kutija deluje tako.
Ako je to tačno ( ako ne molim da me neko ispravi ), onda bi ovo bili prvi isporučeni M-84A tenkovi.
Sve ostale JNA preuzima tek 1991. godine, dok neki ostaju u fabrici nakon protesta radnika.

Da li se možda zna šta je bilo sa ta dva tenka? Predpostavljam da su vraćeni iz Pakistana?





Na drugoj slici Židov Ivan i pokojni Savo Nenadić.
Tenkovi su vraćeni u Slavonski Brod. Zvali su mene da idem u Pakistan, ali sam tada držao nastavu iz tenka M84 u Tehničkom školskom centru u Zagrebu.
Pakistan je tražio veliku količinu ovih tenkova, ali je plaćanje nudio preko robne razmjene, a što SDRP nije htjeo da prihvati. Izuzetno dobro se je pokazao naš sistem upravljanja vatrom i radio stanica PD-9 iz sistema RUT.

Pošto SDRP nije htjeo da da prodaja tenkova ide preko robne razmjene, moja malenkost je otišla u Pakistan (bez znanja SDRP-a) te sam tamo radio u fabrici tenkova HIT (bivši HRF u Taksili pored Islamabada) na tenkovskom programu.

Zbog izuzetno dobro pokazanih rezultata tenka M84 u Pakistanu kasnije smo nastavili rad u Kini za tenk koji smo trebali prodavati Pakistanu.




Jedna slika iz Ambasade SFRJ u Islamabadu u Pakistanu. Tu su i neki prijatelji iz Čajevca zbog radio stanice za avione, Kobac (zemaljska radio stanica) i Mini Kobac (drugi dio radio stanice koja se ugrađuje u avion), te Ambasador SFRJ u Pakistanu. Zaboravio sam kako se zove, ali je bio direktor željezare u Nikšiću