Tenk MCS - Naslednik M1 Abrams

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Veliki_Blek ::Jedan Striker opremljen SLAT oklopom je bez posledica pogodjen cak 9 puta raketama iz rucnih raketnih bacaca sto znaci da ta vrsta oklopa predstvalja solidnu zastitu od starijih protivoklopnih sredstava. Tacno je da tenk MCS trenutno nema SLAT armor ali nije ga imao ni Stryker u osnovnih verziji pa ga je ipak naknadno dobio.

sebab ::sve to stoji, ali dosta bi ustedeli i ako bi stavili dizel gd883 ili cak avds-1790 poslednje verzije koji isto ima 1500 ks. pricalo se o hibridnim motorima na fcs - ako se ista tehnologija iskoristi za novi pogon za abramsa, opet bi se dosta ustedelo.


Tenk od preko 60 tona se nikada nece moci meriti po potrosnji sa onim od 25 tona jer uzrok njegove velike potrosnje nije samo motor nego i njegova velika masa. Cak i kada bi promenili kompletan pogon na abramsu i umesto postojeceg motora stavili dizel ili hibridni pogon taj tenk bi i dalje zaostajao po potrosnji za njegovim naslednikom.

u ratu je svasta moguce. ko zna cime su gadjali, municijom cije proizveodnje?

ako je potrosnja najveci problem kod tenkova od 60t, onda bi najbolje bilo da vojska umesto tenkova koristi malene smartove...

Dopuna: 07 Maj 2009 9:25

malo jos podataka o veku...

rani tip gusenice za m1 je imao vek 1690 km. kasnije sa novim tipom t156 je povecano na 2000-2900 km. na m60 je vek 3500 km.

trebalo bi da razbijemo konacno iluzije o masi abramsa u tezim varijantama, recimo m1a2 i m1a2sep. cifra od 70 t koja se provlaci po netu se odnosi ne na metricke tone vec na tzv. short ton koja iznosi 907 kg, a ne 1000 kg. dakle, 70 short t je zapravo 63 t. otprilike toliko, tacnije 500 kg manje je masa leoparda 2a6.

ne mozemo porediti autonomiju leoparda i abramsa bez kolicine goriva koju nose. abrams nosi oko 1900 l, leopard 2 1200 l. autonomije su oko 400 i 550 km, dakle, potrosnje goriva su 4,7 l/km za abramsa i 2,2 za leopard 2.

ako bi se ana abramsa stavio leopardov motor, ne bi mogao da nosi toliko goriva, ba bi im autonomije dosle otprilike na isto. ako bi oba tenka dobili europowerpack, motor mtu mb883/gd883 sa odgovarajucom transmisijom, u trupu bi se oslobidio prostor od oko 1 m po celoj sirini. tu bi se moglo smestiti stosta zanimljivog, recimo mnogo dodatnog goriva.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sebab ::

ako je potrosnja najveci problem kod tenkova od 60t, onda bi najbolje bilo da vojska umesto tenkova koristi malene smartove...



Smartovi ne mogu da zamene tenkove jer imaju ocajnu terensku pokretljivost i ne mogu da nose topove kalibra 120 mm.

Vec sam objasnio da je glavni problem zbog koga ranije laki tenkovi nisu mogli da vode uspesnu borbu sa drugim tenkovima bio taj sto nisu posedovali adekvatno naoruzaje koje je sposobno da unisti tezi tenk sto ovde nije slucaj tako da se vise nece dogadjati situacije poput ove iz drugog svetskog rata koju je opisao jedan vojnik: Prišuljao sam se s Shermanom Kraljevskom tigru iza leđa, naciljao sam i opalio. Granata se odbila od njegovog oklopa bez ikakve reakcije. Naciljali smo ponovno i ponovno smo pogodili. Granata se opet odbila bez da je on reagirao. Naciljali smo po treći put, opalili i opet pogodili. Tada se cijev Kraljevskog tigra počela okretat prema nama. Uvidjevši to mi smo iskočili iz Shermana i počeli pješke bežati. FCS nije tenk sa zastarelim senzorima i municijom poput onih protiv kojih se dosada Abrams borio vec moderan tenk koji koristi moderne senzore i projektile koji su u stanju da uniste Abrams. Oklop Abramsu pruza zastitu samo od napada spreda ali ga nestiti od napada sa strane i od dejstva vodjenih raketa koje se ispaljuju iz topa koje dejstvuju na krov vozila poput rakete LAHAT. LAHAT ima probojnost od 800 mm i trenutno nepostoji tenk ciji oklop je sposoban da izdrzi pogodak sa njom u krov vozila. FCS ce za borbu protiv drugih tenkova korisiti protivoklone rakete koje ce imati kombinovano IC/lasersko navodjnje a poznato je da je jedna od najvecih mana tenkova Abrams pored velike potrosnje upravo veliki IC odraz koji ga cini izuzetno ranjivim na dejstvo raketa sa IC navodjenjem.

Jedina prednost Abramsa u sukobu sa tenkom MCS jeste ta sto je mozda sa prednje strane bolje zasticen dok je u svim ostalim stvarima MCS bolji. (Debljina bocnog oklop oba ova tenka neigra veliku ulogu u njihovom medjusobnom sukobu posto taj oklop nepruza nikakvu zastitu od dejstva potkalibranih projektila sa osiromasenim uranijumom kalibra 120 mm.) U vatrenoj moci MCS ne zaostaje za tezim tenkom a poseduje i neke prednosti koje bi mu mogle dati prednost u borbi protiv njega poput manjih dimenzije i IC odraz, vece maksimalne brzina i pokretljivosti, bolje elektronike i daleko vece preciznosti prilikom gadajnja topom iz pokreta. Tacno je da i Abramsi imaju Hanter kill sposobnosti koje omogucavaju komandiru da obelezi cilj i brzo usmeri top u pravcu cilja, ali sistem koji korist MCS je savremeniji jer ima mogucnost da koristi podatke prikupljene od bilo kog FCS senzora ili vozila za brzo usmeravanje top u pravcu cilja.

Cak i kada bi MCS koristio stare nisane i elektroniku koje koristi Abrams bio bi u prednosti u toku nocne borbe jer bi mogao na znatno vecoj daljini da otkrije i unisti svog protivnika zbog toga sto Abrams ima znatno veci IC odraz. MCS tenk je u borbi na otvorenom terenu nocu kao sto je pustinja sposoban koristeci vodjene rakete na velikim daljinama da izbaci iz upotrebe Abrams koji do trenutka otvaranje vatre uopste ne bi bio svesan njegovog prisustva. U ratu u kome su oba protivnika ravnopravna pobedjuje strana koja ima bolju logistiku a novi laki tenkovi zahtevaju daleko manju logistiku. U sukobu sa protivnikom opremljenim Abramsima MCS tenkovi bi mogli da iskoriste svoju bolju terensku pokretljivost i brzinu i izvrse prodor u pozadinu protivnika kako bi napali neprijateljske pozadinske jedinice sto bi moglo da ugrozi snabdevanje gorivom tezih tenkova.



sebab ::
malo jos podataka o veku...

rani tip gusenice za m1 je imao vek 1690 km. kasnije sa novim tipom t156 je povecano na 2000-2900 km. na m60 je vek 3500 km.



Koji po tebi tenkovi i imaju veci radni vek transmisije i gusenica laki tenkovi ili teski. Skoro sve armije koje su u svom sastavu u isto vreme imale teze i lakse tenkove su imale najvise problema sa kvarovima transmisije i gusenica upravo na tezim tenkovima. Abrams kada je bio uveden u operativnu upotrebu imao je duplo kraci vek trajnja gusenica od tenka koga je trebalo da zameni. Kraci vek trajanja gusenica kod Abramsa je verovatno posledica njegove vece tezine posto cisto sumnjam da su za izradu gusnica kod novijeg tenka korisceni losiji materijali i tehnologiju nego kod starijeg tenka. Imas li podatke koliko su iznose trajanje gusnice na tenku M103 ili nekom lakom tenku poput Sherdinda kako bi mogli da uporedimo trajanje gusnica na lakim i tezim tenkovima.

sebab ::
trebalo bi da razbijemo konacno iluzije o masi abramsa u tezim varijantama, recimo m1a2 i m1a2sep. cifra od 70 t koja se provlaci po netu se odnosi ne na metricke tone vec na tzv. short ton koja iznosi 907 kg, a ne 1000 kg. dakle, 70 short t je zapravo 63 t. otprilike toliko, tacnije 500 kg manje je masa leoparda 2a6.


Sto je i dalje mnogo veca masa od njegovog naslednika koji treba da ima masu od oko 25 tona. Cak i danas najveci broj tenkova u svetu ima masu manju od 50 tona ako mi ne verujes potrazi brojke koliko je ukupno proizvedeno tenkova mase preko 50 tona pa ih uporedi sa brojem proizvedenih tenkova mase manje od 50 tona i videces da Abrams po tezinu daleko nadmasuje prosecan tenk. Cinjenica je da je zbog ogromne mase Abramsa ima problema sa logistikom kao i da se zbog njegove tezine pod njim srusio most. Inace prilikom prelaska mosta ne uzima se u obzir masa praznog tenka vec masa tanka sa gorivom i municijom. Podatke koje si naveo za tezinu Abramsa i Leoparda 2 je verovatno masa tih tenkova bez goriva ako je americki tenk prazan laksi 500 kg od Leoparda 2 kad se uzme u obzir da nosi vise od goriva od nemackog tenka dolazimo do toga da u slucaju kada bi oba tenka nosili istu kolicinu granata i municije masa Abramsa sa gorivom bila skoro ista kao i masa Leoparda 2 koji je trenutno jedan od najtezih borbenih tenkova.

sebab ::
ne mozemo porediti autonomiju leoparda i abramsa bez kolicine goriva koju nose. abrams nosi oko 1900 l, leopard 2 1200 l. autonomije su oko 400 i 550 km, dakle, potrosnje goriva su 4,7 l/km za abramsa i 2,2 za leopard 2.

ako bi se ana abramsa stavio leopardov motor, ne bi mogao da nosi toliko goriva, ba bi im autonomije dosle otprilike na isto. ako bi oba tenka dobili europowerpack, motor mtu mb883/gd883 sa odgovarajucom transmisijom, u trupu bi se oslobidio prostor od oko 1 m po celoj sirini. tu bi se moglo smestiti stosta zanimljivog, recimo mnogo dodatnog goriva.

Malo smo gledali slika zapaljenih Abramsa u poslednjih nekoliko godina pa smo odlucili da mu dodamo jos goriva. (Gorivo koje trenutno koriste amerikanci na svojim tenkovima je znatno osetljivije na pozar nego gorivo koji koristi vecina drugih tenkova. ) Samo da napomenem da od dodavanja disel motora na Abrams zasad nema nista posto je planirano da se postojeca turbina zameni novom turbinom a ne disel motorom. Nova turbina ce imati 25 % manju potrosnju prilikom kretanja u odnosu na postojecu to znaci da bi sa istom kolicinom goriva Abrams mogao da predje 500 km sto je i dalje losija autonomija od MCS tenka. Svakako da bi mu se autonomija poboljsala dodavanjem dodatnog goriva u tom slobodnom prostoru samo problem je sto bi time tenk dobio dodatnu osetljivu povrsinu u duzini od 1 m u kojoj bi se nalazilo zapaljivo gorivo. Mislim da nije dobra ideja stavljanje rezervozara od 4 000 l na tenk koji i inace ima 3-4 puta vecu zapreminu rezervoara od lakih tenkova i njegovo pretvaranje u oklopnu cisternu za naftu posto veca kolicina goriva povecava opasnost od pozara u tenku. Mislim da bi bolje resenje za sprecavanja pozara u tenku bilo ugradnja manjeg rezervoara od recimo 500 l ili 400 l na laksi tenk kome bi trebalo dodati oklop kako bi imao isti ili slican nivo zastite kao rezervoar na Abramsu a koji bi zahvaljujuci manjoj velicini bio daleko manja meta. (Potrebno je dodati daleko manje oklopa da bi se obezbedio slican ili isti nivo zastite rezervoaru zapremine 400-500 l nego onoj od preko 1000 l).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Veliki Blek,
Imaš li podatak koliki je resurs motora i hodnog dela FCS?
Koliko treba između remonta i sl?
Ovde bi trebalo da je veliko poboljšanje u odnosu na teške tenkove.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Veliki Blek

lepa je ta prica o lakim tenkovima od 25 t, velike brzine, autonomije, dugog radnog veka, itd ali ima tu jedan veliki problem.

jel mislis da debeo ceoni oklop ne znaci nista? zasto tenkovi inace imaju 40+ t? nista radni vek gusenica, transmisije itd ne znaci ako ce ga probusiti sa cela skoro bilo cime na pocetku tog njegovog dugog radnog veka.

nije tacno da laki tenkovi nisu mogi da buse druge tenkove. pogledaj m8, sprut, stingray, itd... svi oni nose top kalibra kao i "normalni" tenkovi. oklop je osnovni problem i tu ce pasti i fcs. zato ce tesko moci da menja abramsa.

nije logistika problem abramsa zbog mase, vec zbog turbine. prvi put kada je americka logistika zakazala bio je drugi zalivski rat, kada su jednostavno morali da cekaju gorivo i to zato sto su napredovali brze nego sto su ocekivali. da su imali dizel, toga ne bi bilo. meni se licno cini da ce oni jednostavno da u nekom buducem sukobu, ako procene da ce logistika da zaostaje, jednostavno da pojacaju postojecu logistiku. to im je najjednostavnije.

kakve veze imaju zapaljeni abramsi sa kolicinom goriva? vise goriva bi ima dalo vecu autonomiju i to je njihov osnovni problem.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sebab ::oklop je osnovni problem i tu ce pasti i fcs. zato ce tesko moci da menja abramsa.
A zbog čega misliš da će FCS da menja Abramsa u ulozi MBT?
Pre će biti da ga prave za ulogu u kojoj se Abrams sad koristi po Iraku i Avganistanu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nemam podatke o troskovima upotrebe buduceg MCS tenka vec samo podatke o ceni kostanja upotrebe drugih lakih tenkova poput tenka AGS tenka koji je u najtezoj varijanti trebalo da ima slicnu masu kao MCS. Za delove na tenku AGS je potrebno izdvojiti 4 puta manje para po kilometru predjenog puta u odnosu na Abrams.

Zanimljiv film koji pokazuje buduca laka oklopna vozila u akciji. U filmu je izmedju ostalog prikazano i borba protiv tezih tenkova kao i upotreba FCS vozila protiv ciljeva u gradu. Posebno obratite paznju na dizajn kokpita u kome sedi posada oklopnog vozila koji vise podseca na kabinu aviona nego tenka i nacina na koji posada dobija podatake podatke o neprijatelju i odabira svoje ciljeve pomocu displeja ostetljivog na dodir.

http://www.youtube.com/watch?v=-qywxwgTJsU&eur.....r_embedded

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::sebab ::oklop je osnovni problem i tu ce pasti i fcs. zato ce tesko moci da menja abramsa.
A zbog čega misliš da će FCS da menja Abramsa u ulozi MBT?
Pre će biti da ga prave za ulogu u kojoj se Abrams sad koristi po Iraku i Avganistanu.

u iraku i avganistanu ce se susretati i sa savrmeenijim rpg-ovima, koje, realno, tenk od 25 t ne moze da izdrzi. doduse, ne moze ni abrams sa svih strana, recimo sa boka, niti bilo koji drugi tenk, ali ce ovako moci da ih buse i spreda sto je prilicno nezgodno. ako i stave sistem aktivne zastite, to u urbanim uslovima gde ima mnogo ljudi i civila u okolini tesko da mozed a funkcionise, pa jos ako ga prezasite sa vise simultano ispaljenih granata... bas u afganistanu i iraku debeo oklop nema alternativu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sebab ::vathra ::sebab ::oklop je osnovni problem i tu ce pasti i fcs. zato ce tesko moci da menja abramsa.
A zbog čega misliš da će FCS da menja Abramsa u ulozi MBT?
Pre će biti da ga prave za ulogu u kojoj se Abrams sad koristi po Iraku i Avganistanu.

u iraku i avganistanu ce se susretati i sa savrmeenijim rpg-ovima, koje, realno, tenk od 25 t ne moze da izdrzi. doduse, ne moze ni abrams sa svih strana, recimo sa boka, niti bilo koji drugi tenk, ali ce ovako moci da ih buse i spreda sto je prilicno nezgodno. ako i stave sistem aktivne zastite, to u urbanim uslovima gde ima mnogo ljudi i civila u okolini tesko da mozed a funkcionise, pa jos ako ga prezasite sa vise simultano ispaljenih granata... bas u afganistanu i iraku debeo oklop nema alternativu.


Na njihovu zalost najveci broj Abramsa u Iraku su pogodjeni sa boka a ne sa prednje strane tako da ih debeo prednji oklop nije mogao zastititi. Laki Stryker tenkovi opremljeni sa Slat oklopom su u Iraku pretpeli 113 pogodaka od strane RPG za godinu dana i ni u jednom slucaju nije doslo do proboja osnovnog oklopa. Napomenuo bi da je MCS znato tezi i bolje zasticen tenk od Strikera ako izuzmemo Slat oklop koji nije problem dodati na MCS.

Otkud znas da MCS nece moci da izdrzati pogodak sa prednje strane postoje i drugi nacini povecanja zastite tenka sem povecanja njegove mase kao sto je primena novih i savremenijih materijala i vrsta oklopa poput elektromagnetnog koji pruza 10 puta bolju zastitu od celicnog oklopa. Prednji oklop novog tenka ce pruzati znatno bolju zastitu nego sto ti mislis jer ce izmedju ostalog pored primene nove vrste B oklopa posedovati i elektromagnetni oklop koji ce deformisati kumulativni mlaz posle proboja prve ploce i na taj nacin mu znatno smanjiti probojnost.

Cak i da dodje do proboja prednjeg oklopa posada tenka novog tenka bi u najvecem broju slucaju bila nepovredjena jer je za razliku od vecine starih tenkova poput Abramsa u prednjem delu MCS tenka je smestena pogonska grupa.



The hull flanks and turret front and flanks have electromagnetic armor. The armor will be supplemented by signature management, hit avoidance and active protection.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Veliki Blek

el.magnetni oklop je jos uvek u fazi ispitivanja. to je deo daleko vece price, gde je potreban i snazan izvor struje, a to je deo price o pogonu, koji bi morao biti u najmanju ruku hibridni. ameri jesi tu daleko oticli recimo sa thunderboltom - verzija m8, ali je opet sve ovo prilicno na experimentalnom nivou. otud i egzoticni top. opet se vracamo na vecu masu - teze i vece vozilo ce uvek moci da ponese vise baterija veceg kapaciteta i snazniji recimo dizel ili turbinski motor da puni te baterije, dakle, prevedeno u izdrzljivost, takav tenk bi mogao duze da odoleva dejstvu protivnika i da ispali vise projektila.

a to za abramsa, rekao sam i ja, kada su se opametili, poceli su da ih gadjaju sa boka. ako nemac dobar ceoni oklop, moci ce da ih gadjaju i spreda sto nikako ne valja.

slat oklop je vrlo lagan i malo opterecuje vozilo, ali je i dosta ogranicen, jer je procenjeno da pruza zastitu u svega 50 % slucajeva. jel ti pricas o 113 rpg-ova koji su pogodili jedno vozilo i oklop nije probijen? ovo je prakticno nemoguce. to bi u slucaju ravnomernog rasporeda pogodaka, znacilo da je svaku stranu vozila pogadjalo 30-tak rpg-ova, a svega 10-tak rpg-ova bi totalno unistilo/zguzvalo slat.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@sebab

Da citiram jednog americkog generala u vezi sa problemom logistike: "Mozemo napredovati brzo sa malim snagama ili sporo sa velikim snagama ali ne mozemo napredovati brzo sa velikim snagama. " Pogledaj koliko Abramsa je ucestvovao u bici za Bagdad u pitanju je veoma mali broj koji ne bi bio dovoljan u borbi protiv jaceg protivnika. Laki tenkovi omogucavaju da se napreduje brzo sa velikim snagama. Sa istom logisikom mogli bi umesto jednog Abramsa da posalju u borbu 3 tenka MCS.

Takođe laki tenkovi su jeftiniji i mogu se proizvoditi u vecim kolicinima nego teski tenkovi. Najveci prepreka da Amerika poveca svoju kapacitete za proizvodnju tenkova koji su prilicno mali u slucaju rata nije proizvodnja elektronike vec upravo izrada oklopnog tela tenka. Za proizvodnju teskih tenkova treba ti zbog njihove tezine 3 puta vise sirovina sto znaci da znaci da mozes za isto vreme da proizvedes vise tenkova sto je veoma bitno u dugotrajnom ratu. Laki tenkovi mogu da koriste i standarne kamionske motore koji se vec proizvode u velikim serijama za razliku od teskih tenkva koji zahtevaju specijane motora velike snage koji se proizvode u daleko manjim broju. Nemce je proizvodnja jednog teskog tenka Tigar kostala kao i proizvodnja 4 laksa oklopna vozila mase oko 25 tona. Pogledaj i uporedi broj teskih i laksih tenkova koji su proizvedeni za vreme drugog svetskog rata kod svih sukobljenih strana u ratu pa ces videti koji tip tenka je laksi za masovnu proizvodnju. Superteski tenkovi mase preko 100 tona su bili jos tezi za proizvodnju tako je u toku drugog svetskog rata napravljeno samo nekoliko tih tenkova.

Postoji Lanchestera forumula koju ti savetujem da potrazis na internetu koja govori o jacini oklopnih snaga. Prema toj forumuli 2 tenka imaju 4 puta vecu snagu nego jedan tenk. Uz istu logisiku mozes daleko vise tenkova da posaljes u borbu i na taj nacin znatno povecas snagu oklopnih jedinica.

Uzrok problema koje Abrams ima sa logistikom nije iskljucivo u vrsti pogona koje koriste vec i u njegovoj tezini. Simulacija koju su Amerikanci sproveli za vreme sukoba na Kosovu 1999 pokazala je da bi samo za ojacavanje putava i mostova na Kosovu kojima su Abramsi trebalo da se probiju trebalo utrositi puna 4 meseca sto bi znatno usporilo napredovanje americkih kopnenih snaga i dovelo do povecanja njihovih gubitaka od dejstva artiljerije i zaseda protivnika.

Most u Iraku koji se srusio pod Abramsom srusio bi se i da je on imao disel motor. I da su imali disel motor i dalje bi njihov avio prevoz do bojista bio 3 ili 4 puta skuplji od avioprevoza lakih tenkova i i dalje bi trosili vise goriva nego laki tenkovi. Transportni avion C-17 koji moze da ponese jedan Abrams moze umesto njega da poveze 3 MCS tenka ili 4 laka tenka Struker. Dokaz da veca tezina tenka utice na njegovu potrosnju jeste upravo tenk leopard 2 sa disel motorom koji si naveo koji ima dupo vecu potrosnju goriva nego laki tenkovi. Bilo koji teski tenk pa i Leopard 2 zahteva vecu logisitku nego laki tenk.

sebab ::
...
opet se vracamo na vecu masu - teze i vece vozilo ce uvek moci da ponese vise baterija veceg kapaciteta i snazniji recimo dizel ili turbinski motor da puni te baterije, dakle, prevedeno u izdrzljivost, takav tenk bi mogao duze da odoleva dejstvu protivnika i da ispali vise projektila.


3 laka tenka koja su teska kao jedan tezak tenk ce u isto vreme moci da ispale daleko vise projektila i imace zajedno 3 puta vecu vatrenu moc nego Abrams a zahtevace istu logistiku.

Ne vracamo se na vecu masu posto jacina pogonske grupe i kapacitet baterija koje moze da se ugradi u vozilo ne zavisi od njegove mase i debljine oklopa vec najvise zavise od zapremine vozila. Tenku nije potrebno 30 tona oklopa da bi mogao da ponese vise baterija a kod sadasnijh teskih tenkova ogroman deo njihove mase otpada bas na oklop. Moguce je napravi veliki laki tenk slicnih dimenzija kao Abrams koji bi imao istu snagu motora a zbog manje mase oklopa, gusenica i drugih delova tenka imao duplo manju masu. Zapravo ako bi imao iste spoljne dimenzije kao teski tenk laki tenk bi imao vecu unutrasnju zapreminu posto veliki deo spoljne zapremine kod teskih tenkova otpada na njihov oklop.

sebab ::
slat oklop je vrlo lagan i malo opterecuje vozilo, ali je i dosta ogranicen, jer je procenjeno da pruza zastitu u svega 50 % slucajeva. jel ti pricas o 113 rpg-ova koji su pogodili jedno vozilo i oklop nije probijen? ovo je prakticno nemoguce. to bi u slucaju ravnomernog rasporeda pogodaka, znacilo da je svaku stranu vozila pogadjalo 30-tak rpg-ova, a svega 10-tak rpg-ova bi totalno unistilo/zguzvalo slat.

Naravno broj pogodaka se odnosio na ukupan broj pogodaka koji su svi Strykeri sa ovom vrstom oklopa pretpeli u Iraku za godinu dana a ne na broj pogodaka koje je pretrpelo jedno vozilo. Jedino sam malo pogresio u broju pogodaka nisu pogodjeni 113 puta vec 115 puta. To sto Strykeri u stradaju usled dejstva po tockovima gde ih SLAT oklop ne stiti nema nikakve veze ni sa SLAT oklopom ni sa tenkom MCS koji je gusenicar. Podatak koji sam izneo o broju pogodjenih Stryukera je iz Hrvatskog vojnika. Poenta cele price sa SLAT oklopom je da se njegovom primenom moze povecati zatita vozila poput vozila iz programa FCS bez velikog povecanja njihove mase. Kombinacija SLAT oklopa, elektromagnetnog oklopa i aktivnih sistema zastite bi mogla znato da podigne nivo zastitu buducih lakih oklopnih vozila i omoguci im da budu otpornija na dejstvo protivoklopnih sredstava nego postojeci teski tenkovi poput Abramsa.

http://www.hrvatski-vojnik.hr/hrvatski-vojnik/092-932006/oklop.asp

Jos jednom napominjem da ce MCS imati deblji oklop od Strykera, nece imati osetljive tockove koje ima Styker vec gusenice i imace aktivan sistem zastite koji postojeci tenkovi u Iraku nemaju.

sebab ::
a to za abramsa, rekao sam i ja, kada su se opametili, poceli su da ih gadjaju sa boka. ako nemac dobar ceoni oklop, moci ce da ih gadjaju i spreda sto nikako ne valja.


Poceli su da gađaju ne samo Abramse vec i druga vozila poput kamiona sa boka jer su presli na gerilsku taktiku koja ne podrazumeva frontalni sukob sa protivnikom vec se se oslanja na zaseda i napade na pozadinske jedinice.

I lake tenkove bi gadjali uglavnom sa boka posto je najveci broj tenkova u Iraku stradao u zasedama a u zasedama se obicno dejstvuje po tenkovima i ostalim vozilima po njihovom boku. Ponekad je tesko u zasedi pogoditi i obican kamion spreda (eventualno se spreda dejstvuje po prvim vozilima u koloni) tako da se obicno vozila gadjaju u bok gde je izlozena povrsina vozila daleko veca. Debeo prednji oklop ne moze da zastiti oklopna vozila od unistenja u gradu sto potvrdjuje rusko i nase iskustvo kada smo izgubili veliki broj tenkova iako su imali prednji oklop koji je bio otporan na dejstvo protivoklopnih sredstva koje je posedovao protivnik.

Oklop Abramsa stiti samo od napada spreda dok je sa svih ostalih strana osetljiv na dejstvo vodjenih raketa i projektila ispaljenih iz rucnih raketnih bacaca za razliku od tenka MCS koji ce zahvaljujuci sistemima aktivne zastite koje poseduje biti zasticen od dejstva kumulativnih projektilima sa svih strana sto je veoma bitno u ratu kakav se trenutno vodi u Iraku gde ne postoji jasna linija fronta.

Dopuna: 14 Maj 2009 9:49

mean_machine ::

A koliko vidim ne moze u Herkules. Zasto onda nisu dodali jos oklopa?

Vec su dodali dodatni oklop buduci da je prvobitno bilo planirano da sva nova vozila sa ljudskom posadom imaju masu manju od 20 tona. Prvobitni zahtev za prevoz sa Herkulesom je promenjen u zahtev da se omoguci prevoz 3 tenka sa savremenijim avionom C-17 sto je ogranicilo masu novog tenka na oko 25 tona.