Tenk T-72

• 3Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, Gargantua, 4channer
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

HrcAk47 ::
Amfibijske sposobnosti i podvodna vožnja tenka su bezvredne gluposti.

Citiracu sjecanja ljudi koji su probijali koridor devedeset druge, neka te oni demantuju

Citat:Prvi i drugi bataljon dobijaju direktnu naredbu od k-de TG-1 sa konkretnim zadacima. Poslije forsiranja rijeke Bosne, prvi bataljon treba da oslobodi s.Adu i s.Cvek. a drugi batalјon desnokrini brigade je Šesta sanska brigada sa komandantom Crnim Đorđem i zadatak im je da oslobode Prud selo. Inžinjerijski batalјon 1.KK obezbjeđuje čamce za prelazak preko r. Bosne

U ranim jutarnjim satima u 04.00 časa, najtežu i najsloženiju taktičku radnju obavlјa 1. batalјon, prelazi rijeku Bosnu uz vlastitu artiljerijsku pripremu. Žestoka borba, ali uspijevamo doći do sela Ade gdje nailazimo na širok i nepremostiv kanal, dalјe se nije moglo i uz odobrenje komandanta puk Novice Simića, iako smo uspostavili mostobran na rijeci Bosni, moramo se vratiti da ne bi pretrpjeli veće gubitke.

Drugi bataljon nije ni pokušao da prijeđe rijeku Bosnu. „Crni Đorđe”, sanska uspjela je prijeći rijeku Bosnu, postavljen je ponton, naišli smo na žestok otpor, imali su gubitaka i morali su odustati od dalje akcije. Prvi pokušaj forsiranja rijeke Bosne je propao. U ovoj akciji prvi bataljon imao je ranjenih boraca.

Bez namjere da krsim pravila foruma, navodim ovo samo kao primjer takticke situacije gdje par amfibijskih vozila moze da pomogne i spasi akciju.

• 5Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, Bane san, bojank, peruni, GreenMan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kanali su genralno vrlo nezgodni za prelazak dal gažnjem, dal plivnjem. Obično imaju strme ivice. Pa nije baš jednostavno ući i izaći. A mesto ulaska i izlaska, kao i kvalitet dna su najbitniji faktori u forsiranju vodenih prepreka. Ne pralze sva vozila na jednom mestu, jer upropaste ulaz i izlaz, a ako je dno previše meko ili ima neki vir, ili džep gasa samo će da napravi bedu.
Što neki pešadinica misli da je kanal nepremostiv. To je zato što je pešadinac.

Drugi primer pokazuje kako se to radi, postavi se most, da može da stiže rana, nafta, džebana i ljudstvo. Što pešadija nije uspela da probije. To nema veze sa prelaskom reka.

Sve je to mnogo lepo kada se piše, pa kada se vidi ruska vežba gde plivaju, al dal znate kao izgledaju obale reka?

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stoji da su kanali jako teski za prelazak amfibijskih vozila zbog strmih obala i muljevitog ili mekanog dna, ali fora je da OMJ nisu ni Bosnu presle tog jutra na tom mjestu. Mostobran nije podrzan oklopom. Jer su imali samo camce. Kasnije su nabavili skelu i prebacili oklop.

Uostalom, ovo je odlicna ilustracija kako uspjesna akcija moze da propadne zbog slabe pripreme, izvidjanja, pogotovu izvidjanja prepreka, slabe inzinjerijske podrske, itd itd.

Inace, odluku da se napusti mostobran nije donio "neki pesadinac" nego pukovnik Novica Simic, komandant TG-1, koja je inace kako se navodi na sajtu Srpski Oklop u toj akciji (Koridor) "za pet - šest dana načinila prodor dubine 30 i širine 20km"

Citat:Vešti i brzi manevri oklopnih jedinica su obeležili ovu operaciju. Tako je nakon pada Modriče od strane TG-1 forsirana je reka Bosna, sa ciljem olakšavanja nastupanja TG-2. Nasilni prelazak reke je jedna od najzahtevnijih radnji za OMJ u ratu. Reka je kod sela Garevac, uz pomoć skele forsirana 6., a zatim i 8 jula, kada je stvoren čvrst mostobran, sa čije osnovice je omogućeno nastupanje prema Odžaku. Glavnina snaga je prebačena pontonskim skelama kod s. Vranjak, a zatim je levom obalom nastupano prema Jakešu i Odžaku.

Poenta cijele ove moje price je da nasuprot stanovista nekih clanova, svaka dublja vodena prepreka predstavlja problem za oklop, (i tenkove i transportere) i da je dobro imati nesto sto moze tu prepreku da savlada relativno samostalno i relativno brzo, Tri tenka i tri transportera na tvojoj obali cesto mogu da presude situaciju u tvoju korist. A takvih kanala i rijecica i jezeraca je mnogo i po Srbiji i oko Srbije.

• 7Ovo se svidja korisnicima: Bane san, nemkea71, bojank, zlaya011, amaterSRB, Areal84, GreenMan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 25 Maj 2021 23:09

Citat:Stoji da su kanali jako teski za prelazak amfibijskih vozila zbog strmih obala i muljevitog ili mekanog dna, ali fora je da OMJ nisu ni Bosnu presle tog jutra na tom mjestu. Mostobran nije podrzan oklopom. Jer su imali samo camce. Kasnije su nabavili skelu i prebacili oklop.

Ima tu jedan momenat, tenkovi VRS mogu da sami pređu reku. Nalači im se cevka, zamažu se i ajde. No to se nije desilo. Ako se ne varam i neki PT-76 su bili tu. Po svedočanstvu dragog SD nisu plivali u ratu. Možda je bio manjak opreme, a možda je i Simić kao sposoban i pametan oficir ocenio previše opasno. Jer jeste.


Citat:Uostalom, ovo je odlicna ilustracija kako uspjesna akcija moze da propadne zbog slabe pripreme, izvidjanja, pogotovu izvidjanja prepreka, slabe inzinjerijske podrske, itd itd.

Na primer. Za voden prepreke psotoji inženjerija, častan rod ljudi sposobnih da prođu svuda i za sobom povedu sav oklop i prašinariju, a tobdžije ako ostanu bez dometa.

Citat:Inace, odluku da se napusti mostobran nije donio "neki pesadinac" nego pukovnik Novica Simic, komandant TG-1, koja je inace kako se navodi na sajtu Srpski Oklop u toj akciji (Koridor) "za pet - šest dana načinila prodor dubine 30 i širine 20km"

Ja nisam nigde napisao ništa o napuštanju mostobrana, već o proceni o nepremostivosti običnog kanala. Jeste taško da uđ i izađe iz istog, ali ga nije teško premostiti.

Dopuna: 25 Maj 2021 23:24

Citat:Poenta cijele ove moje price je da nasuprot stanovista nekih clanova, svaka dublja vodena prepreka predstavlja problem za oklop, (i tenkove i transportere) i da je dobro imati nesto sto moze tu prepreku da savlada relativno samostalno i relativno brzo, Tri tenka i tri transportera na tvojoj obali cesto mogu da presude situaciju u tvoju korist. A takvih kanala i rijecica i jezeraca je mnogo i po Srbiji i oko Srbije.



Zato odvojiš namenska vozila, a ne da svako bude amfibija. Nema potrebe, a ima i drugi momenat šta će oni bez rane, džebane i nafte? I dalje ostaje momenat izlaska iz vode. Što je realan probelm, bez podrške inženjerije. Obale reka u srbiji su pošumljenje, močvarne i imaju i nasipe. Okačiću slike sutra, pa će te videti.

Citat: ne zivimo mi u Kuvajtu
na mapi Fali jos potoka koji umeju da nabujaju vise puta u toku godine i postanu prave prepreke ,
jel milislite na kaldama prelaziti ko partizani preko Save i Lima ,ili da niko nema tolika muda napasti silu kao sto je Srbija ?

Nije mi baš najjasnije kao zamišljaš da vozile uđe u nabujali potok? Nose momče potoci mostove, te neku limenku. Nije to uskoči pa pređi.

Što se prelaska reke tiče, ima pouzdanijih i bržih načina, od amfibije. Pontonski i mehanizovani mostovi, amfibijske skele, desantn čamci. Sve to radi mnogo brže i bezbednije.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Kos93, amaterSRB, Areal84, GreenMan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pavle_pzs ::...
da se nije 1986 desio cernobilj verovatno bi se svi u svetu danas pitali za koji ce K... ABHO .

ABHO je samo u ex-Ju puno puta koriscena pre Cernobila kada je bilo curenje svega i svacega iz hemijskih fabrika, kada je plivala nafta Savom itd. Bilo je i po svetu hiljade primera koriscenja.

Forsiranje reke po dnu tenkovima je koliko je meni poznato pokusano jednom u ratu u ozbiljnijoj snazi, sa katastrofalnim posledicama, jer kako je Cefi napisao... nije problem reka, nego obala.

• 3Ovo se svidja korisnicima: babaroga, voja64, peruni
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

HrcAk47 ::Amfibijske sposobnosti i podvodna vožnja tenka su bezvredne gluposti.

Parola ekipe koja pati od "Maximum Armour Syndrome"

Ne mogu da nadjem kritiku Poljskog oficira koji je na nedavne vezbe Nato-a posmatrao forsiranje reke...kaze da je sve islo komicno sporo jer nijedna vojska nema amfibijska vozila

• 1Ovo se svidja korisniku: Username1000
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zna li neko hoće li ovi donirani biti prefarbani u maskirnu šaru Srbije ili ostaju zeleni kao brdm-ovi? I zašto neće?

• 1Ovo se svidja korisniku: nemkea71
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Smoriste više sa OT. Nazad na temu.

• 4Ovo se svidja korisnicima: peruni, Gargantua, cikadeda, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A.R.Chafee.Jr. ::
Citat:Poenta cijele ove moje price je da nasuprot stanovista nekih clanova, svaka dublja vodena prepreka predstavlja problem za oklop, (i tenkove i transportere) i da je dobro imati nesto sto moze tu prepreku da savlada relativno samostalno i relativno brzo, Tri tenka i tri transportera na tvojoj obali cesto mogu da presude situaciju u tvoju korist. A takvih kanala i rijecica i jezeraca je mnogo i po Srbiji i oko Srbije.



Zato odvojiš namenska vozila, a ne da svako bude amfibija. Nema potrebe, a ima i drugi momenat šta će oni bez rane, džebane i nafte? I dalje ostaje momenat izlaska iz vode. Što je realan probelm, bez podrške inženjerije. Obale reka u srbiji su pošumljenje, močvarne i imaju i nasipe. Okačiću slike sutra, pa će te videti.


Ne kapiras fabulu radnje, ni ti ni ovi drugi strucnjaci sto insistiraju da je amfibijska sposobnost glupost.

Ajmo iz pocetka. Sta znaci rijec mostobran? Znaci da je to prostor na protivnickoj strani rijeke kojim branis STA? Branis mosno mjesto prelaska, mjesto gdje ces da podignes most. Ili skelu. Ili i most i skelu.

Kako se formira mostobran? Tako sto svojim jurisnim jedinicama prelazis rijeku, najprije malim jedinicama, i cistis suprotnu obalu, i utvrdjujes odbrambene polozaje sa zadatkom da odrzis te polozaje dok ne premostis rijeku i ne prebacis preko dovoljno snaga da nastavis dalju napadnu operaciju.

Gdje i kad se formira mostobran? Ima raznih situacija, ali uzmimo gonjenje neprijatelja. On ce sigurno u odstupanju da porusi mostove i pokusa da utvrdi rijeku za odbranu. Ako ga pustis da to uradi sutra ces morati da forsiras rijeku koja je branjena, sa utvrdjenim otpornim tackama. Ali, ako mozes da predjes rijeku iz pokreta, i napravis mostobran sa druge strane, imas do sutra most koji je u tvojim rukama.

Zasto insistiras na tome "bez podrske inzinjerije" Pa svaka brigada KoV ima integralni inzenjerijski bataljon. Jedna gradjevinska masina moze da napravi rampu za silazak tehnike na obali kanala za dvadeset minuta. I da porusi i povadi priobalno drvece. Na suprotnoj obali, izaberes lokaciju gdje tehnika moze da izadje iz vode bez inzenjerijskih radova. Takvih mjesta ima na svakoj rijeci, i na kanalima. Zato i imas inzenjerijsko izvidjanje.

Ceta vojske jurisnim desantnim camcima prelazi manju rijeku ili kanal za desetak minuta na nebranjenom mjestu prelaska. Jos pola sata da ociste drugu obalu od dusmana ako ima koji i ukopaju se na brzinu, i imas mostobran.

Problem je kontranapad. Koji obicno slijedi cim neprijatelj shvati gdje si presao. I koji ima za cilj da te oduva nazad. Jos su svabe zakljucile da jedinu sansu protiv mostobrana imaju u prvih nekolliko sati poslije prelaska, poslije toga dzaba ste krecili.

Drugi problem je artiljerija, Protiv ozbiljnog protivnika, mozes da ocekujes da ce sva protivnicka artiljerija na sektoru prelaska da ti se sruci na glavu u roku odmah. Mozda skelu ili most neces moci da pocnes da dizzes ni do noci. Jer ozbiljni neprijatelj ima i jurisnu avijaciju i bespilotne. Koje ce odmah da baci na mjesto prelaska.

Ocigledno je da je brzina prelaska kljuc. Ako mozes da prebacis preko za sat vremena bataljon pjesadije, protivoklopnu cetu, i nesto svog oklopa, mostobran ostaje. Ako to mozes da uradis "iz hoda", sanse su da ces posjesti mostobran dubok par kilometara i sirok koliko imas vojske i koliko je obale nebranjeno.

Druga stvar koju mnogi strucnjaci ovdje ne kapiraju je da je sustina borbene moci tenka, pored oklopa i vatrene moci, MANEVAR. I da jaruga sa dva metra dubokom vodom predstavlja neprelaznu prepreku za tenak. Tenk ispred te jaruge nije vise tenk, nego gomila metala sa topom i mitraljezom na sebi.

Ne mora naravno svako vozilo da bude amfibija, to je nepotrebno. Ali, mora u svakoj brigadi da ima jurisna grupa u stanju da savladjuje vodene prepreke sopstvenim sredstvima bez da ceka da im neko napravi most ili skelu. A pogotovu mora da budu amfibijska vozila u svakoj jedinici ili grupi namjenjenoj za napade u dubinu.

Mislim da VS to dobro zna, i da se priprema. Imali smo uostalom ne tako davno i pokaznu vjezbu sa prelaskom rijeke skelama i mostom nakon sto je pjesadija forsirala rijeku camcima.

Sa druge strane imamo ovdje kolege koji godinama broje puskarnice i mjere debljinu oklopa, i na osnovu toga ocjenjuju sposobnost VS za rat. Ne kazem, oklop i puskarnice su bitne, ali je bitnije mozes li da manevrises na bojistu i imas li sredstva i opremu koja ce tri omoguciti da te ne zaustavi nekakav kanal u Semberiji ili kod Pozarevca ili u Sremu zato sto je protivnik slupao most.

Uuups, sorry @aramis, nisam vidio tvoju poruku dok sam pisao, brisi ako mora,

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala na pojašnjenju za mostobran, al ja eto pukim slučajem ima i neko malo iskustvo sa mostobranom. I rekama genralno.

Citat:Zasto insistiras na tome "bez podrske inzinjerije" Pa svaka brigada KoV ima integralni inzenjerijski bataljon. Jedna gradjevinska masina moze da napravi rampu za silazak tehnike na obali kanala za dvadeset minuta. I da porusi i povadi priobalno drvece. Na suprotnoj obali, izaberes lokaciju gdje tehnika moze da izadje iz vode bez inzenjerijskih radova. Takvih mjesta ima na svakoj rijeci, i na kanalima. Zato i imas inzenjerijsko izvidjanje.


Zato što se provlači već dugo kako razna vozila sa amfibijski sposobnostima samo skoče u vodu i na brzaka pređu.

Zanimljivo što si pomenu mesto za izlazak. Ima mesta za izlazak na svakoj reci. No ima dva problema, jedan je da takvih mesta nema puno, drugo je da ne mogu dugo da se koriste. To je poznatoi protivniku, pa je onda njemu lakše da se fokusri na te taček. Takođe poželjno je da se iskrcava na više mesta, da ne bi neki VBR (Vučur, Orkan kahm, kahm) ne bi pravio žurku.


Citat:

Drugi problem je artiljerija, Protiv ozbiljnog protivnika, mozes da ocekujes da ce sva protivnicka artiljerija na sektoru prelaska da ti se sruci na glavu u roku odmah. Mozda skelu ili most neces moci da pocnes da dizzes ni do noci. Jer ozbiljni neprijatelj ima i jurisnu avijaciju i bespilotne. Koje ce odmah da baci na mjesto prelaska.
Ocigledno je da je brzina prelaska kljuc. Ako mozes da prebacis preko za sat vremena bataljon pjesadije, protivoklopnu cetu, i nesto svog oklopa, mostobran ostaje. Ako to mozes da uradis "iz hoda", sanse su da ces posjesti mostobran dubok par kilometara i sirok koliko imas vojske i koliko je obale nebranjeno.


A koju šansu imaju onda pačići na reci dok plivaju? I oni su podjednako izloženi napadu od istih stvari. Ima primer Egipćana preko kanala, koji su išli na ozbiljng protivnika. Pa razvukli mostove. Nisu računali na amfibije i čamce osim za prvi prelaz, i to su bila namenska amfibijska sredstva. Osnovna stvar kod mostobrana i prelaska je da to mesto mora da bude prvo dobro branjeno od svega, pa ond sve ostalo. Jer što BVP ili OT može da pliva ne znači ako ga bije artiljerija, avijacija ili BPL.
Kao što rekoh lepo je kada se pišei gleda ruska vežba na TV Zvezdi. U praksi je sve mnogo drugačije. Za početak teško da će iko da pusti protivnika da vršlja po peščanim plažama.

Citat:Druga stvar koju mnogi strucnjaci ovdje ne kapiraju je da je sustina borbene moci tenka, pored oklopa i vatrene moci, MANEVAR. I da jaruga sa dva metra dubokom vodom predstavlja neprelaznu prepreku za tenak. Tenk ispred te jaruge nije vise tenk, nego gomila metala sa topom i mitraljezom na sebi.

Za takve male prepreke ne treba amfibija. Ima mngo lakših i jednostavnih sitema za prelaz. Naprave se fašine i bace u isti. I to može da se uradi iz pokreta. Bez zadržavanja. Nose ih tenkovi sami. Ili tenk mostonosac. Zato postoje.





Uzgred onako, ovo stručnajci... Pa ne pišemo o građevinarstvu pa da si ti jedini stručnjak.